Вести

СЈАЈНО СВЕДОЧЕЊЕ

 

Емисија "Наш аеропут'' (25.07.2018.)

Емисија ,,Наш аеропут'', гост др Иван Ђокић, генерал-потпуковник.

Аутор и водитељ: Велибор Вукашиновић.

Коментар Саве Пустиње

Изванредан интервју, водитељ као и увек на високом нивоу. Гост Иван Ђокић је посебан и у овој глобалној војној проблематици, као и у својој базној струци са којом се годинама бавио у Ваздухопловнотехничком институту! Овај интервју је докуменат од националног значаја и трагично је што нема и такав статус у ширим средствима информисања. Показује назнаке издаје кроз уништавање борбених средства и урушавање војне моћи Србије и после НАТО агресије. Интервју не улази у поре издаје пре и за време агресије, пошто то и није била тема, али је то од круцијалног значаја за ова трагична збивања. То је објашњиво са многим препознатљивим  и делимично познатим чињеницама, које се прећуткују. Браво Вељо и Ђоле, поносан сам што Вас имам као колеге и другаре.

Промоција књиге "Ловачки авиони"

Промоција књиге "Ловачки авиони"

Музеј ваздухопловства — Београд, аеродром "Никола тесла", 11. 06. 2018. у 12 часова.

Сва добит од дистрибуције књиге намењена је

Прихватилишту за децу и омладину у Београду

 

Шест генерација борбених ловачких авиона

 

Емисија "Наш аеропут'' (8.5.2018.)

Гост: Сава Пустиња, последњи 12. директор ВТИ, помоћник МО за војно-привредну делатност.

Аутор и водитељ: Велибор Вукашиновић.

Помен Михајлу Петровићу

На Новом Гробљу у Београду је 20. марта, као и сваке године, одржан помен Михајлу Петровићу, првом пилоту Србије. После опела које је обавио православни свештеник, положени су венци и цвеће на његов гроб. 

Златомир Грујић, пуковник у пензији, одржао је кратак говор осврнувши се на кратак живот Михајла Петровића и његов трагичан крај. На крају говора је позвао све присутне да 21. марта присуствују у Команди ратног ваздухопловства у Земуну отварању изложбе која је посвећена Михајлу Петровићу.

Помену су присуствовали представници Команде ратног ваздухопловства Србије, чланови Удружења пензионисаних војних пилота и падобранаца Србије, представници Завичајног Удружења '' Михајло Петровић '' из Влакче и представници Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије. Од стране нашег удружења присуствовали су и положили венац Душан Бошковић и Слободан Штава.

Драгољуб Швабић из Завичајног удружења из Влакче је обавестио присутне да га је на месту секретара овог удружења заменио Александар Јовановић, члан овог удружења.

У Команди ратног ваздухопловаства у Земуну је 21.03.2018. одржана пригодна академија посвећена пилоти М. Петровићу првој жртви ваздухопловства у нас. После академије посетиоци су имали прилику да у галерији Икар погледају изложбу "Смрт девет авијатичара Лазаревац, 7. април 1941." аутора проф. др. Милорада Ђоковића.

Пилот потпуковник Миленко Павловић је био Командант ловачког пука и на овом задатку је погинуо, 4. маја 1999. године, са авионом МиГ-29 № 18109

Pavlovic Milenko.jpg
НЕ СМЕ ДА СЕ ЗАБОРАВИ
Пуковник Миленко Павловић (Горње Црниљево, 5. октобар 1959. — Ваљево, 4. мај 1999.) је био пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука. Погинуо је у борби са НАТО агресорима, изнад Ваљева 4. маја 1999. током њихове агресије. Један од његових сабораца дежурних пилота, на основу објаве напада, добио је наредбу за борбено полетање. Међутим, командант пуковник Павловић је телефонском везом наредио да се дотични пилот задржи. Пришао је авиону и рекао: „Мајку вам дечију, нећете ви да гинете, ја ћу!" Извукао је из кабине младог пилота и уместо њега је он полетео у правцу Ваљева, пут родног краја, авионом МиГ-29 № 18109. Био је свестан да је то лет у смрт и баш тога је определило да он има ту судбину уместо свог подчињеног млађег колеге. Убрзо се нашао у делу ваздушног простора Србије, испод кога је рођен и где је провео детињство. Пилот Павловић се упустио у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео је да их збуни и чак натера у бекство смелим својим наступом, али је убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16, који су дејствовали из правца запада од Тузле, те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху. Остаци његовог авиона су пали у село Бујачић.
У једном тренутку из оперативног центра Миленка су упитали да ли види непријатељске авионе?
„Видим их, али виде и они мене!"
Завладао је тајац, а пре него што је ишчезао са радара његове последње речи, биле су :"Имају ме!"
Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу у Београду. Иза њега су остали супруга и два сина.
Пилот пуковник Павловић се својим херојским делом прикључио српским војницима легендама одбране слободе, које српски народ доживљава као ликове Обилића, Војводу Мишића и многе друге истакнуте хероје родољубе. Он за своја дела никада није званично проглашен херојем. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.
Снимљен је и документарни филм о пилоту Миленку Павловићу, „Лет у смрт" аутора Слађане Зарић.
У родном селу Миленка Павловића, Горњем Црниљеву, направљен је спомен комплекс који обухвата:
  • Спомен чесму са плочама пилоту Павловићу и мајору Александру Стефановићу (погинулом 1991. код Товарника) као и војницима изгинулим у ратовима за ослобођење 1912—1918. На спомен чесми се налази крило са авиона МиГ-29 пилота Павловића
  • Ловачки спомен-дом Пилот Миленко Павловић
  • Авион типа Г-2 галеб
  • Топ са Цера, могући учесник Церске битке

Извор