Вести

Пилоти Варјашки

Позивамо наше читаоце, који нешто више знају о пилотима Адаму и Душану Варјашком да нам то напишу на адресу Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије (на руке Слободана Штаве), Србија, 11000 Београд, Узун Миркова бр. 4/1. или  на електронске адресе Е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. .

Објављујемо фотографије и сазнања које ми имамо о овим пилотима.

 

Породица Варјашки се доселила у Краљевину Југославију из места Варјаг које се налази у Румунији. Да би сачували име свог родног места променили су своје презиме у Варјашки.

Оба брата су завршила ваздухопловну школу у Мостару. 

Душан Варјашки је рођен у Варјагу, официр, завршио је 9.класу у ваздухопловној школи и постао дипломирани пилот 1928.године. Као заробљеник био је у логору у Оснабрику. Постоје усмени породични подаци да је био пилот РАФ-а годину дана. Остао је у Немачкој и није се више вратио у Србију. После рата је био ађутант ђенерала Миодрага Дамјановића а постојала је и фотографија, која је нажалост изгубљена, на којој се он налази на сахрани Димитрија Љотића заједно са ђенералом Дамјановићем.

Адам Варјашки, подофицир, завршио је 15. класу ваздухопловне школе и постао дипломирани пилот 1. децембра 1935. године. Према неким подацима није се ни он вратио у Србију после рата.

Емисија "Наш аеропут''

 

Емисија "Наш аеропут'' (14.11.2017.)

Гост: Сава Пустиња, последњи 12. директор ВТИ, помоћник МО за војно-привредну делатност.

Аутор и водитељ: Велибор Вукашиновић.

Промоција књиге "Ваздухопловна технологија СФРЈ уочи распада државе"

У понедељак 27.03.2017. године у 12 сати одржаће се у просторијама клуба Ваздухопловног Савеза Србије. Београд, Узун Миркова  4/1 промоција књиге Саве Пустиње Ваздухопловна технологија СФРЈ уочи распада државе. Позивате се да присуствујете овом догађају.

ПВО систем С-500 прометеј

Нови руски ПВО систем С-500 прометеј вероватно ће бити оперативан до краја 2016. године. Реч је о најсавременијем оружју те намене у свету. Министарство одбране Русије тренутно планира да набави и уведе у оперативну употребу пет комплета ових система, који су способни да пресретну и униште балистичке хиперсоничне пројектиле са нуклеарним главама.

С-500 прометеј ће бити способан да истовремено пресреће и уништи десет циљева, са брзином својих ракета од 7 km/s, што је приближно брзини с којом интерконтиналне балистичке ракете са нуклеарним главама улазе у простор атмосфере, када се обрушавају на циљ.

Предпоставља се и да је у плану уништавање и сателита са орбитама на висиби до 200 km.мапа сателитских орбита

Домет ракета, овога система, је 600 km, а плафон лета 200 km.ВИДЕО

Прва поруџбина од пет комплета, планира се да буду уведена у систем ПВО Москве, до 2020. године, у комбинацији са С-400. ИЗВОР

НЕ СМЕ ДА СЕ ЗАБОРАВИ

ДАО ЖИВОТ У ОДБРАНИ ОТАЏБИНЕ
Пуковник Миленко Павловић (Горње Црниљево, 5. октобар 1959. — Ваљево, 4. мај 1999.) је био пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука. Погинуо је у борби са НАТО агресорима, изнад Ваљева 4. маја 1999. током њихове агресије. Један од његових сабораца дежурних пилота, на основу објаве напада, добио је наредбу за борбено полетање. Међутим, командант пуковник Павловић је телефонском везом наредио да се дотични пилот задржи. Пришао је авиону и рекао: „Мајку вам дечију, нећете ви да гинете, ја ћу!" Извукао је из кабине младог пилота и уместо њега је он полетео у правцу Ваљева, пут родног краја, авионом МиГ-29 № 18109. Био је свестан да је то лет у смрт и баш тога је определило да он има ту судбину уместо свог подчињеног млађег колеге. Убрзо се нашао у делу ваздушног простора Србије, испод кога је рођен и где је провео детињство. Пилот Павловић се упустио у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео је да их збуни и чак натера у бекство смелим својим наступом, али је убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16, који су дејствовали из правца запада од Тузле, те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху. Остаци његовог авиона су пали у село Бујачић.
У једном тренутку из оперативног центра Миленка су упитали да ли види непријатељске авионе?
„Видим их, али виде и они мене!"
Завладао је тајац, а пре него што је ишчезао са радара његове последње речи, биле су :"Имају ме!"
Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу у Београду. Иза њега су остали супруга и два сина.
Пилот пуковник Павловић се својим херојским делом прикључио српским војницима легендама одбране слободе, које српски народ доживљава као ликове Обилића, Војводу Мишића и многе друге истакнуте хероје родољубе. Он за своја дела никада није званично проглашен херојем. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

Снимљен је и документарни филм о пилоту Миленку Павловићу, „Лет у смрт" аутора Слађане Зарић.

У родном селу Миленка Павловића, Горњем Црниљеву, направљен је спомен комплекс који обухвата:
  • Спомен чесму са плочама пилоту Павловићу и мајору Александру Стефановићу (погинулом 1991. код Товарника) као и војницима изгинулим у ратовима за ослобођење 1912—1918. На спомен чесми се налази крило са авиона МиГ-29 пилота Павловића
  • Ловачки спомен-дом Пилот Миленко Павловић
  • Авион типа Г-2 галеб
  • Топ са Цера, могући учесник Церске битке

Извор