Вести

СЈАЈНО СВЕДОЧЕЊЕ

 

Емисија "Наш аеропут'' (25.07.2018.)

Емисија ,,Наш аеропут'', гост др Иван Ђокић, генерал-потпуковник.

Аутор и водитељ: Велибор Вукашиновић.

Коментар Саве Пустиње

Изванредан интервју, водитељ као и увек на високом нивоу. Гост Иван Ђокић је посебан и у овој глобалној војној проблематици, као и у својој базној струци са којом се годинама бавио у Ваздухопловнотехничком институту! Овај интервју је докуменат од националног значаја и трагично је што нема и такав статус у ширим средствима информисања. Показује назнаке издаје кроз уништавање борбених средства и урушавање војне моћи Србије и после НАТО агресије. Интервју не улази у поре издаје пре и за време агресије, пошто то и није била тема, али је то од круцијалног значаја за ова трагична збивања. То је објашњиво са многим препознатљивим  и делимично познатим чињеницама, које се прећуткују. Браво Вељо и Ђоле, поносан сам што Вас имам као колеге и другаре.

Промоција књиге "Ловачки авиони"

Промоција књиге "Ловачки авиони"

Музеј ваздухопловства — Београд, аеродром "Никола тесла", 11. 06. 2018. у 12 часова.

Сва добит од дистрибуције књиге намењена је

Прихватилишту за децу и омладину у Београду

 

Шест генерација борбених ловачких авиона

 

Емисија "Наш аеропут'' (8.5.2018.)

Гост: Сава Пустиња, последњи 12. директор ВТИ, помоћник МО за војно-привредну делатност.

Аутор и водитељ: Велибор Вукашиновић.

Помен Михајлу Петровићу

На Новом Гробљу у Београду је 20. марта, као и сваке године, одржан помен Михајлу Петровићу, првом пилоту Србије. После опела које је обавио православни свештеник, положени су венци и цвеће на његов гроб. 

Златомир Грујић, пуковник у пензији, одржао је кратак говор осврнувши се на кратак живот Михајла Петровића и његов трагичан крај. На крају говора је позвао све присутне да 21. марта присуствују у Команди ратног ваздухопловства у Земуну отварању изложбе која је посвећена Михајлу Петровићу.

Помену су присуствовали представници Команде ратног ваздухопловства Србије, чланови Удружења пензионисаних војних пилота и падобранаца Србије, представници Завичајног Удружења '' Михајло Петровић '' из Влакче и представници Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије. Од стране нашег удружења присуствовали су и положили венац Душан Бошковић и Слободан Штава.

Драгољуб Швабић из Завичајног удружења из Влакче је обавестио присутне да га је на месту секретара овог удружења заменио Александар Јовановић, члан овог удружења.

У Команди ратног ваздухопловаства у Земуну је 21.03.2018. одржана пригодна академија посвећена пилоти М. Петровићу првој жртви ваздухопловства у нас. После академије посетиоци су имали прилику да у галерији Икар погледају изложбу "Смрт девет авијатичара Лазаревац, 7. април 1941." аутора проф. др. Милорада Ђоковића.

БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ

Предговор
Тема БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ осим што је веома обимна, вишезначно је специфична по интердисциплинарности, софистицираности, експлозивно брзом развоју, широком пољу универзалне примене, по опасности од потпуног губитка контроле у примени, (зло)употребе и многих других изазова. Обухвата летелице модела инсекта, птице и све до авиона шесте генерације, који ће имати масу од неколико десетина тона.
Авиони шесте генерације су у току развоја и са великом вероватноћом биће без пилотске кабине и пилота. Реално је претпоставити да ће бити и појединачних алтернативних решења, са обе могућности пилотирања.
Стручњаци за сада немају одговор на питање како се определити по питању суштинског међусобног поистовећивања или разграничења ових тренутно одвојених летелица, које се за сада различито називају беспилотне летелице (БПЛ) и ловачки авиони, шесте генерације.
У оквиру ових бројних питања, свакако је најтеже оно како ће свет на глобалном нивоу, решити проблем контроле (зло)употребе беспилотних летелица. Злоупотреба највише прети од група и појединаца терориста, поготово када се и поједине државе понашају непоштујући међународне норме. То питање посебно добија на тежини кад се зна да се и мале комерцијалне, лако доступне беспилотне летелице могу ефикасно користити у терористичким акцијама и за разне друге злоупотребе.
Карактеристичан је случај злоупотребе мини БПЛ од извесног Албанца Морине, на међународној квалификационој фудбалској утакмици између Србије и Албаније (слика 91). Утакмица је прекинута, а оштећени су љубитељи фудбала и нанета је велика љага на регуларност тог традиционалног међународног спортског такмичења. То је свакако миноран пример, у односу на злоупотребе терористичких група и појединих држава у убијању великог броја људи, посебно цивила, а међу њима и великог броја деце.
Једностраном одлуком о ликвидацији иранског генерала Касиема Сулејманија, употребљена је беспилотна летелица! Тако лако спроведено дело, једностране ликвидације, било кога, (зло)употребом могућности БПЛ, намеће озбиљно питање реалности могућег постојања одговарајућих правила, норми и ограничења понашања, у условима могућег извршавања смртне казне без судске пресуде.
Потенцијално и објективно, застрашујући је будући напредак аутономног лета БПЛ, праћен страхом од остварене могућности летеће машине, робота без савести, да самостално доноси одлуке о животу и смрти.
Развојем беспилотне технологије, природа рата је значајно измењена. Ратовање беспилотним летелицама је нетипично, без преседана, веома је сложено и без препознатљивих супростављених страна у њему. Људи су непрекидно изложени крајњем ризику, у сваком временском тренутку, а притом нису тога ни свесни. Брише се и последњи показатељ ратног витештва војника.
У оквиру мноштва питања о овој комплексној теми, настојао сам да излагање буде избалансирано у домену популарног, енциклопедијског и стручног, што је могуће прихватљивије за широки круг читалаца. Колико сам у томе успео, оцениће читаоци.

 

Аутор