Вести

Помен Михајлу Петровићу

На Новом Гробљу у Београду је 20. марта, као и сваке године, одржан помен Михајлу Петровићу, првом пилоту Србије. После опела које је обавио православни свештеник, положени су венци и цвеће на његов гроб. 

Златомир Грујић, пуковник у пензији, одржао је кратак говор осврнувши се на кратак живот Михајла Петровића и његов трагичан крај. На крају говора је позвао све присутне да 21. марта присуствују у Команди ратног ваздухопловства у Земуну отварању изложбе која је посвећена Михајлу Петровићу.

Помену су присуствовали представници Команде ратног ваздухопловства Србије, чланови Удружења пензионисаних војних пилота и падобранаца Србије, представници Завичајног Удружења '' Михајло Петровић '' из Влакче и представници Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије. Од стране нашег удружења присуствовали су и положили венац Душан Бошковић и Слободан Штава.

Драгољуб Швабић из Завичајног удружења из Влакче је обавестио присутне да га је на месту секретара овог удружења заменио Александар Јовановић, члан овог удружења.

У Команди ратног ваздухопловаства у Земуну је 21.03.2018. одржана пригодна академија посвећена пилоти М. Петровићу првој жртви ваздухопловства у нас. После академије посетиоци су имали прилику да у галерији Икар погледају изложбу "Смрт девет авијатичара Лазаревац, 7. април 1941." аутора проф. др. Милорада Ђоковића.

Промоција књиге "Творци ваздухопловства Краљевине Југославије"

У четвртак 29.03.2018. године у 12 сати одржаће се у просторијама клуба Ваздухопловног Савеза Србије. Београд, Узун Миркова  4/1 промоција књиге Чедомир Ј. Јанић, Огњан М. Петровић; Творци ваздухопловства Краљевине Југославије. Позивате се да присуствујете овом догађају.

Пилоти Варјашки

Позивамо наше читаоце, који нешто више знају о пилотима Адаму и Душану Варјашком да нам то напишу на адресу Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије (на руке Слободана Штаве), Србија, 11000 Београд, Узун Миркова бр. 4/1. или  на електронске адресе Е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. .

Објављујемо фотографије и сазнања које ми имамо о овим пилотима.

 

Породица Варјашки се доселила у Краљевину Југославију из места Варјаг које се налази у Румунији. Да би сачували име свог родног места променили су своје презиме у Варјашки.

Оба брата су завршила ваздухопловну школу у Мостару. 

Душан Варјашки је рођен у Варјагу, официр, завршио је 9.класу у ваздухопловној школи и постао дипломирани пилот 1928.године. Као заробљеник био је у логору у Оснабрику. Постоје усмени породични подаци да је био пилот РАФ-а годину дана. Остао је у Немачкој и није се више вратио у Србију. После рата је био ађутант ђенерала Миодрага Дамјановића а постојала је и фотографија, која је нажалост изгубљена, на којој се он налази на сахрани Димитрија Љотића заједно са ђенералом Дамјановићем.

Адам Варјашки, подофицир, завршио је 15. класу ваздухопловне школе и постао дипломирани пилот 1. децембра 1935. године. Према неким подацима није се ни он вратио у Србију после рата.

Емисија "Наш аеропут''

 

Емисија "Наш аеропут'' (14.11.2017.)

Гост: Сава Пустиња, последњи 12. директор ВТИ, помоћник МО за војно-привредну делатност.

Аутор и водитељ: Велибор Вукашиновић.

Саопштење удружења – Документарни филм - Век одважних

Документарни филм поводом 100 година српског војног ваздухопловства „Век одважних“,  снимљен у копродукцији РТС-а и „Застава филма“, под покровитељством Министарства одбране.

Сви смо поносни на вредан јубилеј и значајну традицију, која нам је и велика обавеза да је наставимо и да будемо достојни наследници генерација које су је стварали. Очекивали смо и од овог филма да нас о томе обавести, усмери и мотивише. Нажалост, филм није на прави начин промовисао нашу ваздухопловну традицију, стваралаштво и жртвовање наших славних ваздухопловаца. У њему је тежиште пребачено на промоцију појединаца, учесника у филму, изабраних по непознатом критеријуму. Очекивали смо да филм буде уједначен и избалансиран времоплов века нашег славног војног ваздухопловства, умешно вођен од професионалних водитеља, са пажљиво и одговорно сроченим пратећим текстом. Међутим, „водитељи“ су се хаотично смењивали са неумешним и неуједначеним својим личним интерпретацијама и схватањима догађаја, технологија и процеса, током сто година војног ваздухопловства. Ти коментари су, у већем делу, њихова лична импресија и виђење, а нису сведочења учесника. Поред тога што је много тога изостављено и прећутано, погрешно и лично интерпретирано, изнети су и многи неприхватљиви ставови. Један од најтежих примера је тврда констатација „...да је правило да су наши развоји авиона, скупи, неквалитетни, дуги и са сталним кашњењем.....“. Овај произвољан и неутемељен закњучак свакако нам не краси ваздухопловну традицију и као таквог га наше удружење не прихвата. То подлеже лаком оспоравању са веома јаким противаргументима, али филм није био округли сто и прилика за то. Из тих разлога није смео бити ни злоупотребљен као трибина за изношење једностраних личних ставова.

Друштво за неговање ваздухопловних традиција замера одговорнима што су направљени озбиљни пропусти у филму, а посебно на дискутабилним личним ставовима појединаца, учесника изабраних по несхватљивом критеријуму.