Милош Петрић


Милош Петрић дипл.инж. 

Милош М. Петрић (Ваљево 4.11.1936. године) је био ваздухопловно технички официр ЈНА, инжењер одржавања ваздухоплова, конструктор авиона, програмовођа (руководилац програма авиона Орла, G-4 супер галеба и Ласте). Највећи део радног стажа (око 30 година) провео у Ваздухопловнотехничком институту Жарково, а након тога је био Потпредседник Пословне заједнице ваздухопловне индустрије Југославије. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије.

Биографија

Рођен је у Ваљеву 4.11.1936. године у радничкој породици од оца Милована и мајке Круније. Основну школу је завршио у Ваљеву и после ње уписује средње техничку школу 1950. године, коју завршава са врло добрим успехом. У току средњешколског образовања Милош је пратио часопис Аеро свет који је утицао на његово опредељење да после завршене средње школе упише неку ваздухопловну школу. Избор је пао на Ваздухопловну техничку академију која је тада била лоцирана у Жаркову крај Београда и Милош се уписује у њену шесту класу. Академију завршава са врло добрим успехом 1957. године, а 1.10.1957. године произведен је у чин потпоручника и распоређен на службу на аеродром у Подгорици а затим, на аеродром  Земуник, код Задра, као ваздтехнички официр за опслуживање и одржавање ваздухоплова у оперативним јединицама РВ и ПВО.

Након 6 година рада у оперативним јединицама послат је на даље школовање у Жарково, где завршава високу ваздухопловно техничку академију и где је по завршетку добио звање војног ваздухопловног инжењера и дипл. инжињера машинског факултета у Београду, ваздухопловног смера. Факултет је завршио са просечном оценом 8,4,  а дипломски рад је радио код академика Мирослава Ненадовића из области Аеродинамике великих брзина, са темом „Аеродинамички тунел, са Маховим бројем = 6, методом карактеристика“. Одбранио га је оценом 10. Након дипломирања (1969. године), захваљујући успеху показаном у току школовања, распоређен је да ради у Ваздухопловномтехнички институт у Жаркову (ВТИ).

Радна биографија

У ВТИ-у је распоређен на место истраживача у експерименталној аеродинамици, где је радио на проблему попречно смерне стабилности и за то време је пројектовао уређај вертикалну ветреницу, за мерење дериватива стабилности по правцуиу аеротунелима Т-32 и Т-35. Његово ангажовање у експерименталној аеродинамици није било дугог периода, јер је због потребе службе пребачен у сектор за конструкцију авиона и постављен је на место начелника Оделења за праћење, експлоатацију и усавршавање ваздухоплова. У то време је то био одсек, јер је у експлоатацији био само авион G-2 галеб а Јастреб је још био у производњи, па се овај одсек бавио само њиховим праћењем и усавршавањем. У то време највише се у овом одсеку радило на командама лета како би се постигла што већа њихова крутост, да би се постигао што бржи и прецизнији њихов одзив

У то време, значи 1969. године, почело са увелико са припремама за пројект новог јуришног авиона са радним називом Орао. Рад на новом и постојећим авионима захтевао је знатно више што квалитетнијих сарадника тако да се ВТИ јако брзо развијао. Знатан број сарадника института је упућен на даље школовање (магистарске студије) што са Милошем није био случај јер се морао бавити оперативним послом великог обима, а рад на новом пројекту је такође омогућавао стручно усавршавање и учење уз рад.

На програму Орао, Милош је напредовао од места начелника одсека, преко помоћника начелника и начелника сектора, до програмовође комплетног програма Орао (од 1982. године), тј. Помоћника директора Института за тај програм. 

У то време је лично урадио идејни пројект авиона Орла двоседа и у Букурешту га усагласио са румунским партнером из програма "YUROM" ( YU- Југославија, ROM- Румунија) а затим и главни пројект  (радни назив Орао-2) који је оцењен као веома добар како у аеродинамичком тако и у производном смислу. Орао-2 има дужи труп од једноседа само за 480 mm, тежи је 131 kg, а жртвован је само први резервоар са 340 kg горива. То је постигнуто променом кабинског дела трупа авиона, док је централни део остао непромењен. Та унификација подсклопова је са производног аспекта веома значајна. Са малом изменом добијен је нови авион код кога није дошло до поремаћаја ни у погледу стабилности нити управљивости. Уједно је овај авион у односу на једносед побољшан како опремом тако и конструктивним решењима. Прототип Орла двоседа је полетео 25.11.1976. године, а пилот Бранко Билбија је са овим авионом први летео брже од брзине звука

инж. М.Петрић (десно) у бироу  инж. М.Петрић (у средини)  са Ластом

После тога, Милош је био програмовођа и за авион G-4 супер галеб и на крају институтске каријере и за авион Ласта. Интересантна је чињеница, да је Милош у једном тренутку био програмовођа сва три пројекта авиона који су развијани у ВТИ-у: авиона Орла, Супер галеба и Ласте.

У ВТИ (Ваздухопловном Техничком Институту) је радио преко 20 година. Последње три године стажа Милош Петрић је био Потпредседник Пословне заједнице ваздухопловне индустрије Југославије задужен за развој и са тог места одлази у пензију половином 1991. године, са чином ваздухопловно техничког пуковника.

Галерија (пројеката на којима је радио М.Петрић)

Орао једносед  Орао двосед G-4 супер галеб
 Прототип авиона Ласта

Одликовања и признања

За нарочите резултате у раду од значаја за земљу и народну одбрану осам пута је одликован и више пута похваљиван и награђиван. 

Породица

Од 1960. године је ожењен женом Љиљаном са којом има сина Ратка рођеног 1961. године. Син му је такође ожењен Весном и имају сина Марка рођеног 1996. године.

Види још

Литература

  1. Радић, Александар. Орао Поглед из југословенског угла, Медија центар Одбрана, Београд, 2012, ISBN 978-86-335-0356-3 
  2. J.E.F., One Swallow makes Jugosla´s summer, Paris Salon Show Daily, 5.jun.1985.
  3. Мартиновић, Ђорђе. Нови "Орао" нашег неба, Новости, 5.јун 1984. Београд
  4. Петрић, Милош. Ласта - нови авион за почетну обуку пилота, Београд, Ваздухопловни гласник