Петромир Мишковић - Маки


Петромир Мишковић - Маки 

Петромир Мишковић - Маки  (Битољ 24.10.1938. године) је цео свој радни век посветио спортском и школском ваздухопловству. Био је падобранац, једриличар, моторни пилот, наставник падобранства, наставник у школама пилота, репрезентативац Југославије у ваздухопловним спортовима, функционер ваздухопловног савеза Југославије, Србије и Босне и Херцеговине, ваздухопловни судија, организатор ваздухопловних центара и школа за обуку падобранаца и пилота, организатор и учесник многих домаћих и међународних ваздухопловних такмићења. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије.

Биографија

Макијев отац Милан је рођен у Мачванском Метковићу а завршио је учитељску школу у Јагодини и добио прво запослење у месту Козији Дол недалеко од манастира Прохора Пчињског. Где упознаје и жени се Макијевом мајком Дилбера која је потицала из свештеничке породице Поповић. После службовања у Козијем Долу отац добија премештај у Битољ где је 24.10.1938. године рођен Маки као шесто дете (3 дечака и 3 девојчице) и добија име Петромир (да се зове Петар по деди и да буде миран). У Битољу отац службује до почетка Другог светског рата. У мају месецу 1941. године Бугари су окупирали Битољ и наредили свим српским породицама да са личним и меким стварима у року од 24 сата напусте Битољ. Тако се породица Мишковић са осталим  српским породицама нашла у теретном вагону на путу за Београд. Када су стигли у Београд, отац се јавио Министарству просвете и добио распоред да је јави у Шабац и тамо настави свој посао учитеља.


Маки средњошколац

После почетка школске године негде у септембру месецу 1941. године, немачки окупатор Шапца обзнанио је да се сви пунолетни мушкарци јаве на трг како би били упућени на принудни рад. Уместо на рад постројеним мушкарцима је наређено да трчећим кораком иду ка мосту на Сави сви они који су испали из строја били су на лицу места убијани. Они који су прешли мост и стигли у сремска села Јарак и Кленак били су предати усташким властима. Народ је касније сахрањивао убијене на местима где су и убијени успут а овај пут је у народу добио назив "Крвави пут". Макијев отац је убијен на овом Крвавом путу а кад је извршена есхумација препознат је по ранцу који је носио на леђима. У току рата две Макијеве сестре су отишле у партизане једна је постала медицинска сестра која се после рата радила на ВМА све до пензије а друга је постала учитељица.

Школовање

По ослобођењу породица Мишковић се морала вратити у Битољ под претњом конфискације целокупне имовине. Макијева мајка са три сина и једном ћерком се вратила у Битољ где је Маки завршио основну школу и четири разреда ниже гимназије. Пошто су сва старија деца породице Мишковић отишла на школовање у Београд  тако је и Маки дошао у Београд и уписао се у Електро техничку школу касније названа "Никола Тесла".

Негде у исто време са својих 15 година Маки се почео занимати за ваздухопловство. Са другарима је једног дана отишао у Аеро клуб Београд и тамо видео плакат којим се позивају омладинци да је пријаве за неки од ваздухопловних спортова. Макија је на падобрански курс уписао студент медицине а касније познати београдски лекар Др. Света Кушић. То је било почетком 1955. године а прве скокове је Маки обавио после успешно завршеног теоретског дела и практичних вежби падобранске обуке и напуњених 18 година живота 1. октобра месеца 1956. године Падобранском обуком су руководили искусни наставници падобранства Станоје Жунић и Љубинко Атанасовски.

Падобранска обука


Авион Поликарпов По 2

Први падобрански скок је Маки извео скоком из авиона Поликарпов По 2, којим је управљао пилот Мика Исаковић. По 2 је био двокрилни, двоседи, једномоторни авион руске производње, а поступак искакања из њега изгледао је овако: Падобранац је седео на првом седишту па кад авион дође у зону искакања пилот лети у хоризонталном лету на висини од 800 метара и на договорени знак падобранац излази на крило и држи се за упорнице крила и креће се по крилу према репу авиона. Гуртна за отварање падобрана се закачи за авион, пилот успори авион и даје знак падобранцу који са крила скаче у ваздушни простор. Кад се изједначе дужина гуртне са даљином падобранца од авиона гуртна активира куполу падобрана и падобранац се спушта на земљу.

Падобран је био ПД 04 четвртастог облика и површине 70м2. Тако је и наш Маки извео свој први падобрански скок. Када је слетео на земљу окружили су га његови дугови падобранци и сви су га шутнули у задњицу, симболики означивши да је први скок обављен и Маки је постао члан падобранске дружине.


Падобранске значке ВСЈ

После првог скока Маки је наредних 24 дана извео 24 скокова стим што је већ код 6. скока сам отварао падобран а не помоћу гуртне. Маки је био активни падобранац од 1956. до 1970. године. Већ од 1957. године Маки учествује на падобранским такмичењима а прво је било Републичко такмичење у падобранстви 1957. године у Ужичкој Пожеги.

Ево како је непознати новинар у листу Аеросвет, бр.260, од 15.10.1962. написао о Макију: "На државном првенству у Марибору, Петромир Мишковић је примио кишпобран за последње место. Устао је пред препуном двораном и изјавио: "Неком је и овај "трофеј" морао да припадне. Ставићу га тамо крај мојих диплома и значака да ме подсећа. А следећег превенства видећемо се поново."

На следећем првенству изјава му је била мало другчија: "Верујем да би до краја, можда, однос на табели изгледао другчије (због лошег времена није обављено такмичење и свим дисциплинама, напомена аутора) и зато примам овај трофеј само као победник у двема дисциплинама. Они који мисле да га нисам заслужио нека то докажу на следећем првенству."

Наш Маки је био скроман, пркосан и надасве борац. У току 14 година бављења падобранством Маки је постао власник златне и дијамантске значке за падобранство Ваздухопловног савеза Југославије као и многобројних диплома и пехара са такмичења. Највећи успех сматра он су ипак његови многобројни падобранци које је у току свога стажа, као падобрански инструктор и наставник падобранства оспособио за ову спортску дисциплину.

Галерија (Маки падобранац)

Маки са падобраном  Маки војник падобранац Маки Лисичји Јарак 1964  Маки - са члановима екипе

Једриличарска обука


Једрилица Рода

У току зиме 1956/57. године Маки похађа теоретску летачку обуку за лет на једрилици а практична летачка обука на једрилици почиње у пролеће 1957. године. Те године је било три групе од по 7 полазника а Маки је био у групи којој је био инструктор Мика Исаковић, који је био наставник и једриличарсва и моторне пилотаже. Обука из једриличарства је била знатно обимнија и сложенија него што је то била падобранска обука а Маки је током 1957. године ишао у школу једриличарства а сваки слободан термин је користио да изводи падобранске скокове. Тако да је временом завршио обуку за наставника падобранства у Савезном ваздухопловном центру у Вршцу и 1959. године постао падобрански инструктор.

Летачка обука на једрилицама се изводила на једрилицама типа "Рода" које су биле двоседе једрилица за полазника и инструктора. Повлачење једрилице се обављало помоћу ауто витла које је дизало једрилицу на висину до 300 метара. Сви кандидати су изводили два до три лета дневно а укупно је сваки кандидат требао да обави од 40 до 60 летова са инструктором, да би после тога прешли на самосталне летове. Маки је после 40 летова са инструктором почео самосталне летове на једрилици "Чавка" из почетка је летење било без инструмената а касније и са основним инструментима (брзиномер, висиномер, вариометар и магнетни компас). У току своје каријере Маки је летео на следећим једрилицама: Рода, Чавка, Груно Беби, Јастреб, Олимпија, Ваја мала, Ваја, Ждрал, Кобац (металне конструкције), Триглав, Кошава, Либис17 и Сирус.

Галерија (једрилица)

Чавка  Јастреб Ждрал  Ваја  Олимпија

Обука за моторног пилота


Петромир Мишковић - Маки поред Цитабрије

Пошто му је летачка обука ишла од руке Маки је прекинуо редовно школовање у Елекротехничкој школи и почео у Савезном школском центру Ваздухопловног савеза Југославије у Вршцу редовну обуку за моторног пилота, а касније је ванредно завршио и започету електротехничку школу.

Обука за моторне пилоте у Ваздухопловном центру у Вршцу се обављао на авионима Аеро 2 и Аеро 3. После теоретске обуке која је обухватала сва она знања која су била потребна пилоту, прелазило се на практичну (летачку) обуку. Програм обуке је обухватао све радње које је пилот морао да обави пре уласка у авион, обавезан преглед авиона према важећој чек листи за сваки тип авиона, а затим полетање летење по школском кругу и пилотажним зонама у реону аеродрома и слетање.

После завршеног летачког дана пилоти су са наставницима летења вршили анализу летачке обуке, затим су пилоти прали авион припремали га за сутрашњи радни дан и паркирали авион у хангар, кроз ове радње пилоти - ученици су имали прилику да детаљно упознају авион. После завршене обуке Маки је стекао звање моторног пилота. У току своје пилотске каријера летео је на следећим авионима: Икарус Аеро 2, Утва Аеро 3, Поликарпов По 2, Де Хевиленд Тајгер Мот, Бикер Јунгман, Утва 66, Утва 75, Цесна 150, Цесна рокет, Цитабриа, Злин 526 (Тренер мастер), Пајпер ПА 18 куб, Икарус Курир, Андонов Ан 2, Робен, и Утва 80.

Галерија (Маки пилот)

Аеро 2 Аеро 3 у Сарајеву  Маки и Утва 75 (1980. год.) Маки у авиону Zlin 
 Маки и авион Ан 2
Бикер Јунгман Икарус Курир  Пајпер ПА 18 Цесна 150 
 Цесна 172Х Рокет

Радна биографија

Рад у Ваздухопловном савезу Србије

Први радни однос Маки је засновао 1.04.1959. године као привренмени радни однос са Ваздухопловним Савезом Србије и то као наставник падобранства. Први задаци су му били реактивирање угашених аероклубова по Србији и формирање нових као и омасовљење и популаризација ваздухопловног спорта. На самом почетку свога рада посао му је био да активира аеро клубове у Параћину, Ћуприји и Јагодини. Пре него што се приступило организационом формирању клубова обављена је широка пропагандна активност по средњим школама у овим градовима. У Параћину ја тај посао ишао најбрже с обзиром да је у граду живело и деловало неколико падобранаца. Рад аероклуба Параћин је обновљен већ у току 1959. године затим је обновљен клуб у Ћуприји док је клуб у Јагодини формиран 1960. године.

У то време Ваздухопловни савез Југославије је формирао центар за обуку у Тивту тако да је искоришћен летњи распуст да се заврши практични део обуке за падобранце из ова три града. У току 1959. године организовано је у Тивту и прво падобранско првенство Југославије, да би се касније то претворило у Јадрански куп, међународно такмичење које се одржавало сваке друге године.

Наредних година тежиште рада је било формирање аеро клуба на Косову и Метохији (тј. Аероклуба Приштина). Прво је формиран Ваздухопловни центар за Косово и Метохију (ВЦКиМ) чији је задатак био формирање аероклубова у свим већим местима на КиМ. Ваздухопловна обука се обављала према утврђеном плану Ваздухопловног савеза Југославије. Прво се обављала падобранска обука и сваки полазник је морао да направи 10 скокова пре него што је прелазио на једриличарску обуку. Иако је одзив за пријављивање за обуку био велик преко стотинак полазника, на крају су формиране две групе полазника једриличарске обуке са свега по пет полазника, било је велико осипање и поред тога што је била обезбеђена јако солидна материјална основа целог тог пројекта. Касније је направљен модеран спортски аеродром недалеко од Приштине са огроварајућом полетно слетном стазом, хангарима за смештај летелица и пратећим објектима. Обука је проширена и на обуку моторних пилота али резултати су били испод очекивања вераватно због ниска техничке културе полазника. 

Поред рада на развоју спортског ваздухопловства на КиМ, Маки је повремено одлазио у Ниш који је имао активан аеро клуб у коме се више фаворизовало летење у односу на падобранство па је Макијева улога да поспеши падобранску обуку и развој спортског падобранства у Нишу и околини. Ову активност Маки је наставио да ради и за време служења војног рока који је обављао у 63. падобранској бригади у Нишу.

После Ниша, Маки прелази у Краљево где заснива стални радни однос у Ваздухопловноној школи као наставник падобранства. Већ 1962. године Аеро клуб Краљево организује 10. првенство Југославије што је допринело даљој популаризацији ваздухопловног спорта у том делу Србије.

Маки (лево) у Аеру 3, на аеродрому Бутмир  Маки (у средини) на отварању 1. параски шампионата

Поред рада у Ваздухопловној школи у Краљеву Маки је истовремено, кад је то било потребно, био ангажован и на аеродрому Лисичји јарак за потребе Аеро клуба Београд. Негде у октобру месецу 1962. године Маки прелази на рад у Београд у Ваздухопловну школу Аероклуба "Београд". Где са прекидом за време служења војног рока ради све до 1968. године. У току рада на Лисичјем јарку Маки је за падобранце организовао скокове у круг са песком, што је касније примењено и на аеродромима у Краљеву, Сарајеву и Бору.

Рад у Ваздухопловном савезу Босне и Херцеровине

Када је прешао на рад у Ваздухопловни савез БиХ 1968. године, Маки је добио задатак да оспособи наставнике падобранства, једриличарства и моторног летења. Програмом развоја ваздухопловног спорта у БиХ било је предвиђено да се оспособи 10 наставника падобранства, 5 наставника једриличарства и 5 наставника моторног летења за попуну ваздухопловних школа у Мостару, Бања Луци, Приједору, Бихаћу и Сарајеву. Поред обуке наставног кадра Маки је добио задужење да врши инспекцију ових формираних школа. Маки се потрудио и изборио да све ове школе буду прописно опремљене не само наставним кадром него и свим остали потребним материјалним средствима за одвијање наставе (учионице, школски намештај и учила). Тај програм је завршен 1970. године. Поред обуке спортских ваздухопловаца у току летњег распуста у ваздухопловним центрима су обучавани ученици Ваздухопловне Гимназије из Мостара и то након прве и друге године школовања. Пошто је Маки у Ваздухопловном савезу БиХ провео од 1968 до 1980. кроз ваздухопловни центар за обуку у Сарајеву је прошло 12 генерација ученика Ваздухопловне Гимназије "Маршал Тито" из Мостара. Обука у једриличарству ученика ВГ се обављао и у другим републичким центрима: Мурска Собота, Ријека, Битољ, Трстеник и Иванград (Беране).

У току службовања у Ваздухопловном савезу БиХ, падобранска репрезентација БиХ је постала првак Југославије и узела примат репрезентацији Србије.

Рад у Ваздухопловном савезу Југославије

Од 1.08.1980. године Маки прелази на рад у Београд у Ваздухопловни савез Југославије на радно место Инспектора у ваздухопловном савезу. Основни задатак Макија у Ваздухопловном савезу Југославије је била организација домаћих и међународних такмичења у аеро релијима, прецизном летењу и акробатском летењу. Поред овога у његовој надлежности била је инспекција свих спортских аеродрома у Југославији као и свим школама које су се бавиле школовањем за летачку обуку.

Организатор такмичења и судија


Ваздухопловна Балканијада у Атини

За време свог дугогодишњег рада у Ваздухопловном савезу Маки је био организатор многих домаћих и међународних ваздухопловних такмичења. На многим од њих је био и судија у дисциплинама: падобрански скокови, аеро релији и такмучењима у прецизном летењу. Посебно је значајан његов рад на увођењу и организовању такмичења у прецизном летењу у Југославији. Ова такмичења су обухватала три дисциплине:

  • Прецизно слетање,
  • Временска тачност
  • Извиђање.

и организовала су се по принципу меморијалних такмичења као отворена првенстава у трајању од два дана и обично су учествавала око 200 пилота. Такмичења су се одржавала:

  1. Меморијал "Едвар Русијан" у Београду,
  2. Меморијал "Иван Сарић" у Суботици,
  3. "Физир куп" у Вараждину,
  4. Куп "Марибор" у Марибору,
  5. Меморијал "Краљевачки октобар" у Краљеву,
  6. Меморијал "Куманово" у Куманову,
  7. Меморијал "Иванград" у Беранама,
  8. Меморијал "Руди Чајавец" у Бања Луци.

Маки је обично био директор и главни организатор ових такмичења која се се одржавала све до распада Југославије. После распада земље, једино је Србија од Република бивше Југославије организовала слична такмичења (Меморијал "Саша Митровић" у Лесковцу), која су веома корисна, како за ратно, тако и за цивилно ваздухопловство.

Галерија (Маки ваздухопловни судија)

Маки падобрански судија YU падобранско првенство 81. Судија на аеро релију Ваљево 1982.
 Судија у прецизном летењу

 

Чланство у комисији за утврђивање авио удеса у спортском ваздухопловству

У периоду од 1981 до 1991. године Маки је био члан комисије за утврђивање узрока авио удеса у спортском ваздухопловству Југославије. Захваљујући добром систему и организацији обуке ваздухопловног кадра (тростепеност: падобранска, једриличарска и пилотска обука) и ригорозној селекцији, број удеса је био релативно мали у односу на број аероклубова, авиона и пилота. Томе је сигурно допринео концепцијски добро постављен Савезни школски центар Ваздухопловног савеза Југославије у Вршцу, који је имао добар наставни кадар, добру техничку базу: авионе, једрилице, падобране, сервисне радионице за одржавање техничких средстава и баждарење инструмената, као и производни погон за производњу једрилица и резервних делова за ваздухоплове.

Поред тога Центар је имао интернатски смештај за питомце и наставно особље са високим степеном технолошке дисциплине што је обезбеђивало успешно школовање и смањени ризик од удеса. На галерији слика су приказани неки од удеса које је испитивао Маки као члан комисије за удесе.

Галерија (Маки члан комисије за удесе)

Утва 75 превртање на нос  Утва 75 промашила писту Злин слетео на трбух
 Ан 2 превртање на леђа

Одликовања и признања

За нарочите резултате у раду од значаја за земљу и Ваздухопловни савез Југославије Маки је више пута похваљиван и награђиван. Маки је у току своје каријере био репрезантативац у падобранским скоковима, такмичио се у Југословенском Аеро Релију (ЈАР), Европском Аеро Релију (ЕАР) и на међународним такмичењима у прецизном летењу (МТПЛ).

Галерија (Маки репрезантативац)

Падобранска репрезентација  ЕАР у Порторожу (1983. год.) МТПЛ Норвешка 1983.год. 
 Маки са пехаром за падобранство

Породица


Пано са сликама чланова породице

Од 1969. године је ожењен женом Јелом професором педагогије, психологије, математике и физике са којом има четворо деце, ћерке: Јелена, Бојана, Уна и Ива Гора за сада има и осморо унучади.

Види још

Литература

  1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Билтен 13. Првенство Југославије у прецизном летењу, Лесковац 7. и 8. октобар 1955.
  3. 10. падобранско првенство Југославије, Аеросвет, бр.260, 15.10.1962 
  4. Јовановић, Људмила. Жене летачи Југославије, Бит инжењеринг, Београд, 2009. ISBN 978-86-912339-0-7

Спољашње везе

  1. http://www.aeroklub-sarajevo.ba/SveOClanu/Miskovic%20Petromir%20Maki.htm
  2. http://www.aeroklub-sarajevo.ba/Profesionalci.htm
  3. http://www.aeroklub-sarajevo.ba/PocetnickeObuke.htm
  4. http://www.aeroklub-sarajevo.ba/Padobranci.htm
  5. http://www.aeroklub-sarajevo.ba/RadnaZajednica.htm
  6. http://www.politika.rs/scc/clanak/274973/Reciklaza-guma-u-vocarskom-kraju
  7. http://www.vss.rs/