Борис Ј. Цијан


Проф. др. Борис Цијан 

Борис Ј. Цијан (Горица 11. фебруара 1909. — Београд 14. августа 1993.) је био моделар, једриличар, пилот-ловац, машински инжењер, конструктор једрилица и авиона, редовни професор на факултету. Завршио је Машински факултет у Прагу (јуна 1934.), После повратка у земљу завршава Школу ваздухопловних резервних официра (ШВРО) у Новом Саду, а октобра 1935 је постао референт за ваздухопловно једриличарство у Цивилном одељењу Команде ваздухопловства. Октобра 1938. завршио је Ловачку пилотску школу (ПШ) на аеродрому у Земуну, па је као већ оформљени летач и инжењер постао пробни пилот ВОГ у којој је био задужен за пријем ловаца. Рат проводи у заробљеништву из кога бежи и прикључује се НОП-у. После рата се демобилише и ради као конструктор летилица.

Биографија

Рођен 11. фебруара 1909 у Горици у породици железничког службеника. Након завршене Гимназије у Марибору 1928. уписује се на Универзитет у Љубљани где се загрејао за авијацију. После годину дана наставља студије на Немачкој високој техничкој школи у Прагу (Deutsche тechnische Hohschule in Prag) на којој је дипломирао јуна 1934. године и постао инжењер машинства. Ту диплому је нострификовао 23. јануара 1936. на Техничком факулету Универзитета у Београду.

Паралелно са студијама машинства Б. Цијан је са такође студентом Војком Хумеком из Марибора, 1931. године, основао Аеро клуб, (први у Словенији) и изградио безмоторни авион и са њим исте године у септембру направили прве скок-летове. 


Б. Цијан (л) и В. Хумек у радионици 1931.

Августа месеца 1932. године, чланови Цијановог тима су на Црном врху на Похорју, организовали курс једрења од четрнаест дана. По повратку у Праг новембра исте године, покренуо је и уређивао новине које су третирале проблематику безмоторног лета, производњу авиона и организацију тимова једрења на словеначком језику. Због недостатка новца објављен је само један број.

У циљу усавршавања у једриличарству Б. Цијан је 1. јула 1933. године отишао у школу једрења у Безмиецхово у Пољској, где је у периоду од 5. јула до 8. августа, први од полазника курса освојио А, Б и Ц једриличарску значку и положио једриличарски Ц испит и постао инструктор једриличарства. Након завршетка студија 1934. на захтев Аеро клуба из Београда је отишао на Златибор са намером да истражи локални терен и услова за формирање једриличарског центра. Овде је први пут направио рекордни лет у дужини од 4,5 км. Захваљујући природним условима на Златибору и залагањем између осталих и Б. Цијана формиран Центар за једриличарску обуку.

У жељи да достигне врхунска знања и искуства у ваздухопловном једриличарству, лета 1936. године похађао је немачку школу једриличарства у Дортмунду где је 15. августа летећи једрилицом President оборио југословенски рекорд у трајању лета 5 сати и 17 минута (дотадашњи рекорд је био 1 сат и 5 минута) и испунио први услов за сребрну Ц значку. Постигао је такође висински југословенски рекорд 980 метара изнад стартне тачке.

Већ 1937. године Б. Цијан је са једрилицом SG-3, 13. августа прелеће раздаљину од 72,6 km и достиже навећу висину од 1360 m и добија сребрну Ц једриличарску значку, а 1959. је освојио и једриличарско златно „Ц“ са једним дијамантом.. Као што се види Б. Цијан је и као спортски једриличар постизао врхунске резултате.

Радна биографија


Једрилица Галеб

Када се по завршетку школовања у иностранству вратио у земљу Б. Цијан је отишао на одслужење кадровског рока у Школу ваздухопловних резервних официра (ШВРО) у Петроварадину, коју са успехом завршава и постаје војни пилот са чином подпоручник. Захваљујући томе и претходно богатом једриличарском искуству, октобра 1935. постао је референт за ваздухопловно једриличарство у Цивилном одељењу Команде ваздухопловства, што му је омогућило да кроз бројне акције утиче на брзи напредак југословенског једриличарства. Октобра 1938. завршио је Ловачку пилотску школу (ПШ) на аеродрому у Земуну, па је као већ оформљени летач и инжењер постао пробни пилот Ваздухопловне опитне групе (ВОГ) у којој је био задужен за пријем ловаца Харикен и Месершмит Ме-109 (Bf-109E-3a), које је у то време југословенско војно вазудухопловство набављало из Енглеске и Немачке. Као један од највећих техничких познавалаца Ме-109, предложио је неколико модификација за тај тип. У својству пробног пилота фабрике „Змај“ извршио је и фабричка испитивања лиценцних ловаца Хокер Харикен које је та фабрика од фебруара 1941. па до првих дана рата испоручивала Војном ваздухопловству Краљевине Југославије.


Аеро-2

Поред каријере пробног пилота и једног од организатора ваздухопловног једриличарства у Југославији, Цијан је постигао значајне резултате и као конструктор авиона и једрилица. Прву једрилицу, клизач Скакавац, конструисао је 1938. заједно са кандитатом инж. Димитријом Ландзбергом. Године 1939. конструисао је тренажну акробатску једрилицу типа Галеб, која због припрема за рат и избијање Другог светског рата није могла бити реализована па је прототип полетео тек 1946, а модификовани тип Галеб Б.Ц.2 1948. године.

У сарадњи са инж. Ђ. Петковићем је за конкурс Аерокуба израдио идејни пројект авиона Аеро-1, а затим и пројекат авиона за основну обуку Аеро-2, којим су 1940. победили на конкурсу Комаде ваздухопловства. У току испитивања прототипа тог авиона којег је произвела фабрика „Икарус“, Цијан је и сам извео неколико летова.

Пред сам немачки напад априла 1941, Цијан је укључен у 52. Ваздухопловну групу 2. ловачког пука. Као вођа одељења од пет Харикена полетео је 8. априла са летелишта у Книћу и учествовао у нападу на немачке моторизоване колоне у Качаничкој клисури, које су из правца Скопља продирале ка Косову. Заробљен је 12. априла по слетању на аеродром у Земуну, али је успео да се ослободи од фолксдојчера и пребегне у Београд.


Утва Тројка

Након капитулације југословенских краљевских оружаних снага, Б. Цијан одведен у заробљеништво. Током превоза између два заробљеничка логора он са неколико југословенских официра, успева да побегне и придружи се Словачком ваздухопловству током словачког народног устанка. Кад је устанак угашен, он је поново затворен у логор Беркенбирге (Berkenbirge), али је успео да побегне по други пут. Сада се придружио Црвеној армији и са њима заједно, преко Румуније је ушао у ослобођени Београд.

По доласку у Београд одмах се прикључио Ратном ваздухопловству Југословенске армије и пребачен је на аеродром у Сомбору где је постављен за начелника Одељења техничке службе при Штабу Групе ваздухопловних дивизија. Са овим дивизијама је учествовао у пробоју Сремског фронта и завршним операцијама за ослобођење земље. Септембра 1945. постављен је за начелника Ваздухопловног центра основаног на аеродрому у Земуну, из којег је убрзо настао Ваздухопловно опитни центар.

Борис Цијан је између осталих заслужан и за збирку авиона Ваздухопловног музеја у Београду, наиме: „Након Другог светског рата, група инжењера, Коста Сивчев, Борис Цијан и Мирослав Спасић, који обнављају Ваздухопловни опитни центар на Старом београдском (земунском) аеродрому, сакупља већи број авиона са намером да буду сачувани за будућу музејску збирку, али наређењем Команде ваздухопловства o расходу трофејних ваздухоплова велики део ових авиона је уништен. Ипак, неколико вредних авиона је сачувано како би употпунили предвиђену изложбу поводом десетогодишњице устанка против фашизма“. Демобилисан је 1948. у чину вазд. мајора, када је постао шеф конструкторске групе бр. 3 Генералне Дирекције Ваздухопловне Индустрије (ГДВИ) која је радила при фабрици „Икарус“ у Земуну.


Једрилица Орао

Интензиван рад на конструисању нових летелица инж. Цијан је наставио и у послератним годинама. Први послератни посао је био израда прототипа авиона Аеро-2 чији је развојни пут прекинут ратом. Други прототип авиона Аеро-2 назван Аеро-2Б, израђен је после рата, и то је био први произведени домаћи авион после рата. Први пробни лет овог авиона обављен је 22. октобра 1946. године, а за палицама је био лично Борис Цијан. Фабрика „Икарус“ је произвела (у периоду од 1947. - 1950.) 275 авиона  Аеро-2 у 7 различитих варијанти, што представља највећи број произведених примерака једног типа у послератној домаћој ваздухопловној индустрији.

На основу претпројекта израђеног још у заробљеништву, током 1947. је заједно са инж. Ђ. Петковићем довршио пројекат школско-туристичког авиона Тројка (Б.Ц.3), којег је „Утва“ израдила у 80 примерака под ознаком Утва тип 251. Те исте 1947. започео је рад на конструисању прве послератне домаће високоспособне једрилице типа Орао реализоване 1949. у сарадњи са инжењерима С. Обадом и М. Мазовцем. Са верзијом Орао II, пилот Mилан Боришек је освојио 1950. V место на III светском једриличарском првенству  у Шведској. Године 1952, полетео је и прототип Цијанове двоседе школске једрилице мешовите конструкције типа Кобац. У међувремену, сарађивао је са инж. Обадом на пројекту прве домаће високоспособне једрилице потпуно металне конструкције типа Метеор, чија су два прототипа такође израђена у „Икарусу“.


Икарус Курир

Истовремено је, као главни конструктор, пројектовао за потребе Ратног ваздухоплоивства  авион металне конструкције типа Курир (Б.Ц.4) са мотором ДМБ ДМ-6Р (југословенска лиценцна модификација мотора Walter Minor 6-IIIR са редуктором) од 155 КС. Прототип је полетео 1954, а „Икарус“ је од 1958. до 1962. испоручио серију од 145 авиона. Последња ваздухопловна конструкција инж. Цијана била је хидроверзија Курир-Х са пловцима и снажнијим мотором Лајкоминг (Avco Lycoming GO-435-C2B) од 260 КС, која је полетела 1957. године.

Од 1962. главни је конструктор-истраживач у Институту „Кирило Савић“ где се поред осталог бавио и аеродинамиком шинских возила. У међувремену је 25. октобра 1972., на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду одбранио је  докторат из области протока флуида („Метода за решавање раванских температурних граничних слојева при нестационарном ламинарном струјању нестишљиве течности“). После пензионисања ангажовао се као професор на Универзитету у Новом Саду и вишим техничким школама у Београду и Зрењанину.

Пројекти авиона 

  • Аеро 1 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1939.) конкурс Аероклуба
  • Аеро 2 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1940.) конкурс КВВ, произведено у Икарусу (1947 - 1950) 275 авиона 
  • Тројка - једномоторни туристички двосед нискокрилац дрвене конструкције. (1948.) произведено 80 авиона у Утви.
  • Курир - једномоторни извиђачки авион металне конструкције са мотором ДМБ VI П 160 KS (1954.) произведено у Икарусу 166 авиона.
  • Курир-Х - једномоторни извиђачки хидроавион са Lycoming мотором 420 KS (1957.) произведено у Икарусу 1 авион.

Једрилица Метеор

Пројекти једрилица

  • Скакавац - једрилица дрвене конструкције (1938.)
  • Галеб - jедрилица дрвене конструкције пројектована (1939.) направљена (1946.)
  • Галеб II - модификована једрилица Галеб (1948.)
  • Орао I - једрилица једносед дрвене конструкције (1949.)
  • Орао II - модификована једрилица Орао (1950.)
  • Кобац - двоседа једрилица дрвене конструкције (1952.)
  • Метеор - једрилица металне конструкције, пројектована у заједници са инж. Обадом и инж. Мазовец (1958.)

Ваздухопловно једриличарство

Библиографија

    1. Борис Цијан, Научни институт за ваздушно једрење у Дармштату (Немачка), ВГ 12/1936, с. 159-168;
    2. Борис Цијан, Наше једриличарство, ВГ бр. 8/1937, с. 170-189;
    3. Коста Н. Антонов, Борис Ј. Цијан, Значај једриличарства за народну одбрану, ВГ бр. 11/1937, с. 160-174;
    4. Борис Ј. Цијан, Васпитање југословенске омладине за ваздухопловство, ГЈВ 1938;
    5. Б. Цијан, Пројекти олимпијских ваздухопловно-једриличарских такмичења, ВГ бр. 4/1938, с. 189-191;
    6. Борис Ј. Цијан, Преглед нових пољских ваздухопловних једрилица, ВГ бр. 6/1938, с. 119-132;
    7. Б. Цијан, Ваздушно једиличарство-плави спорт, додатак ВГ, Београд, 1938;
    8. Борис Цијан, Задаци нашег једриличарства, ГЈВ 1939;
    9. Коста Антонов, Борис Цијан, Ваздухопловно једиличарство, Београд, 1940;
    10. Б. Цијан, Развој, пројектовање и конструкција ваздухопловних једрилица, Мала библ. ВГ;
    11. Борис Цијан, Основе за конструкцију школског нискокрилца мале снаге, ВГ бр. 1/1941, с. 53-70;
    12. Б. Цијан, „Галеб“, Народна крила бр. 9, септембар 1948;
    13. Boris Cijan, Stanko Obad, Jedrilica visokih sposobnosti „Orao“, Narodna krila, brojevi 5 maj (с. 21-25), 6 juni (с. 21-23) и 7-8 juli-avgust 1948 (с. 26-30);
    14. Boris Cijan, Vazduhoplovno jedriličarstvo, TK, Beograd, 1949;
    15. Б. Цијан, Познавање и конструкција једрилица, техника ваздухопловства, ТК, Београд 1950;
    16. B. Cijan, Poznavanje i konstrukcija jedrilica, Knjiga III, Tehnika vazduhoplova, TK, Beograd, 1951, с. 395-473;
    17. Б. Цијан, Аеродинамика шинских возила, Институт „Кирило Савић, Београд, 1969;
    18. Б. Цијан, Отпорност материјала, Виша техничка школа, Београд, 1970;
    19. Boris Cijan, Metoda za rešavanje ravanskih temperaturnih graničnih slojeva pri nestacionarnom laminarnom strujanju nestišljive tečnosti - Disertacija, Univerzitet u Beogradu 1972.;
    20. Pukovnik dr Boris Cijan, dipl. ing, Entuzijazam naših stručnjaka, ZA POBEDU I SLOBODU-VAZDUHOPLOVSTVO U STRATEGIJI NOR, VINC,Beograd 1986.(str.324)

Отпорност материјала

Чланство у домаћим и међународним ваздухопловним организацијама

Пре другог светског рата, у време када је био студен, Б. Цијан  је био оснивач и члан Аероклуба у Марибору а после рата пошто је био настањен у Земуни био је дугогодишљи члан аероклуба "Фрањо Клуз" у Земуну. Као члан Аероклуба а на основу својих квалитета Б. Цијан је биран у готово све форуме републичких и савезних форума Ваздухопловних савеза у земљи.

Први наступ на међународним ваздухопловним скуповима Б. Цијан је имао на конгресу прве Међународне једриличарске организације ИСТУС (Internationale Studienkommission für den motorlosen Flug - ISTUS) одржаном у Берну (Bern) 1938, када је као представник Краљевине Југославије изабран за члана Олимпијског комитета за ваздухопловно једриличарство.

После рата, више година је био члан Међународне научно-техничке организације за ваздухопловно једриличарство (Organisation Scientifique et Technique du Vol à Voile - ОSТIV) а изабран је и за председника њене Техничке комисије, у којој се залагао за увођење стандардне 15-метарске класе једрилица, као посебне категорије на светским првенствима.

Одликовања и признања

  • Двапут је одликован Орденом за рад.
  • На конгресу ОСTИВ-а 1960. добио је, као други у свету, сребрну плакету ОSТIV која представља највеће међународно признање за научни допринос развоју једриличарства.
  • Више деценија био је члан највиших форума у Ваздухопловном савезу Југославије.
  • Највеће признање је добио од већине својих колега једриличара који су га сматрали "Оцем једриличарства у Југославији".

Види још

Литература

    1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
    2. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977. 
    3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
    4. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
    5. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
    6. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
    7. Janić Č., Petrović O., The Century of Sport Aviation in Serbia, Beograd, Aerokomunikacije,
    8. Č. Janić, Aero-2, Aerosvet br. 294, 15. 08. 1965
    9. Грујић, З. (1998.). Архива. „Фабрика аероплана и хидроплана Икарус А. Д.“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 6: стр.. ISSN:1450-6068
    10. Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
    11. Гајић Д., Једрилица ВАЈА ("Weihe"), Наша Крила бр.36, јануар 2003. стр.17, Београд. ISSN 0354-5121
    12. Š. Oštrić, Biografija: Inž. B. Cijan, pola stoleća letenja..., jedriličar, pilot-lovac, konstruktor..., Avio revija br. 9, maj 1983;
    13. Шиме Оштрић, Била једном Тројка, Монорама, Наша крила бр. 12, 12/1996;
    14. G. Ajdič, Cijanovih šestinpetdeset letalskih let..., Krila br.2, leto XIV, februar ‚84. (str.14-23)

Спољашње везе

      1. http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Jugoslovenska-vazduhoplovna-industrija-do-WWII.html
      2. http://www.modelarstvo.si/slovenski_konstruktorji/boris_cijan.html
      3. http://vazduhoplovstvo.com/blog/page/2/
      4. http://utva-avioni.herobo.com/?p=158
      5. http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero06/c21.htm 
      6. http://www.2r.si/slovenska-motorna-letala/212-utva-c-3-trojka
      7. https://krila72.wordpress.com/razno/rv-i-pvo/cijan-bc-2-galeb/
      8. https://tnh.me/55a128b9067d7b3a11845eb3
      9. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=4
      10. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=26862.0;wap2
      11. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19107.15
      12. http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=135007_70692703_Orao.jpg
      13. http://1000aircraftphotos.com/Contributions/SmithRon/10435.htm
      14. https://achtungskyhawk.com/2010/01/16/post-update-2-technical-museum-aircraft-again/
      15. http://www.vss.rs/sportovi/jedrilicarstvo/121-vazduhoplovno-sportsko-jedriliarstvo
      16. http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html