Милета С. Протић


Милета Протић пилот

Милета С. Протић (Товаришево, Бачка Паланка 21. јуни 1913. — Жепче, 19. децембар 1944.) био је поморски официр Ратне морнарице Краљевине Југословије, завршио је пилотску школу и био пилот хидроавиона. Био је у групи југословенских официра који су се након капитулације војске Краљевине Југославије прикључили савезницима у борби против заједничког непријатеља. Летео је за РАФ све док није формирана Прве ваздухопловне ескадриле НОВЈ. Прикључује се овој јединици и после завршене обуке у Либији постаје командир ове јединице. Погинуо је на ратном задатку у Жепчи Босна као војни пилот, мајор НОВЈ, командир Прве ваздухопловне ескадриле НОВЈ.  

Биографија

Милета (Станка) Протић рођен је 21. јуна 1913. године у селу Товаришево, у општини Бачка Паланка, у имућној сеоској породици. Његов отац Станко био је угледан сељак, народни посланик после Првог светског рата. Имао је петоро деце - два сина и три кћери. Милета је завршио четири разреда основне школе у родном Товаришеву, а затим четири разреда Грађанске школе (нижа гимназија-мала матура) у Бачкој Паланци. После завршене Грађанске школе, Милета је наставио школовање у сомборској гимназији.

После матуре желео је да се упише у Војну поморску академију. Отац је желео да се Милета упише ветерину, пошто су имали добро имање у Бачкој и није хтео ни да чује за Поморску академију. Било је оштрих речи, али је син остао упоран. Милета се, кријући од оца, преко лета 1931. године припремао код куће за пријемни испит на Академији. Учио је само ноћу, јер га је отац преко дана стално запошљавао. Брат и сестре су му помагали и обезбедили новац да може отићи у Дубровник где се налазила Војна поморска академија. У септембру 1931. године Милета Протић је положио пријемни испит и уписао се у Војну поморску академију, коју је завршио са одличним успехом 1934. године. Вредан, амбициозан и жељан напредовања, после завршене Академије и проведених неколико година на бродовима ратне морнарице, Милета је 1937. године завршио Ваздухопловну извиђачку школу у Петроварадину, а 1939. године и Пилотску школу у Панчеву и стекао звање дипломираног пилота, а затим, преобуку за хидропилоте у тренажним хидроескадрилама на мору и постао пилот на војним хидроавионима. Као савестан и способан официр, редовно је напредовао у служби. Уочи почетка рата, он је већ поручник фрегате и хидроплански пилот.

Галерија

Родна кућа М. Протића у Товаришеву М. Протић као поморски официр М.Протић морнарички пилот М.Протић пилот RAF-a

Радна биографија

Уочи почетка рата, Милета Протић је већ поручник фрегате и хидроплански пилот и налазио се у Ваздухопловној поморској бази у Дивуљама где је завршио преобуку за хидроавионе. У току преобуке летео је готово на свим школским авионима којим је тада располагало Поморско ваздухопловство Ратне морнарице Краљевине Југославије (ПВ РМКЈ). После завршене преобуке распоређен је да лети на авиону Дорније Do Wal. Овај авион је због својих димензија добио назив Wal што на немачком значи кит. То је био највећи хидроавион којим је располагало ПВ РМКЈ, намена му је била даљински извиђачки авион који је могао да понесе од 1.200 до 2.000 kg бомби па се користио и за бомбардерске задатке а радијус дејства му је био између 800 и 1200 km у зависности од оптерећења. Први овај авио је ПВ РМКЈ набавило 1927. године, 1930 је купљено 6, а 1934 још 4 ова авиона. Дорније Do Wal је био добар авион, пилоти су га радо летели због своје лаке управљивости и поузданости, добро се понашао и на мору и у ваздуху, а имао је и велику употребну вредност, користио се поред основних задатака и за превоз људства, материјала, санитет и помоћ острвима.

Априлски рат 1941. године

Непосредно пред рат Милета Протић се са својом ескадрилом затекао на једном од сидришта у заливу код Тијесног, између Задра и Шибеника (ратна дислокација). У зору другог дана рата 7.04.1941. године италијанска авијација уништила је авионе његове ескадриле. Одлучан да настави рат, Милета се са групом официра и војника-морнара, наоружани само личним пешадијским наоружањем (пиштољи, пушке и два-три пушкомитраљеза “Брно”) пробија ка ратној бази у Боки Которској. Успут су водили борбе са усташама, које су већ од 10. априла преузимале власт дуж Приморја и Далмације (10.04.1941. је проглашена НДХ).  Десетог дана рата његова група стигла је у Ораховац, Хидропланску базу у Боки Которској.

Командант Друге хидропланске групе (из Боке Которске), Владета Петровић, је у 02.00 сата по поноћи 16. априла 1941. године сазвао збор летачког особља, објаснио им ситуацију на ратишту, саопштио одлуку да намерава са јединицама да се повуче у Грчку и да продужи борбу против непријатеља. Тражио је од посада да дигну руку ко жели добровољно да оде, а оне који не желе разрешио је дужности и одговорности. Јавио се довољан број посада. Остао је један хидроплан без пилота. Пришао му је Милета Протић и молио  да га одреди за пилота  празног хидроплана. Владета му рекао да зна да је врсни летач, али да због прописа пилот не сме да полети са хидропланом док не заврши обуку и не научи маневрисање по води.

Милета му је рекао да се осећа способним за коришћење тог авиона, да је летео у свим врстама хидроплана југословенског поморског ваздухопловства, и молио га да не дозволи да један од најбољих хидроплана света падне у руке Талијанима, а њега да пошаљу у ропство. Сви пилоти су стали на Милетину страну и Петровић је пристао да Милета управља авионом. Те ноћи, за само неколико сати, Милета је савладао технику пилотирања авионом и маневрисање по води авионом Дорније Do 22, који је био нов и за чијим командама никада није седео. Ујутро, 16. априла 1941. са својим новим хидропланом Дорније Do 22, под бројем 306, М. Протић се прикључује ескадрили од осам авиона Дорније Do 22 и једаним школским авионом Хајнкел - Змај He-8 и полеће за Грчку. Ово је била једина јединица ПВ РМКЈ која је организовано прелетела код савезника.

Да би се разјаснила ова ситуација око прелета хидроавиона савезницима наводе се следеће чињенице: У наоружању ПВ РМКЈ била су четири типа хидроавиона који су могли да изведу ову операцију Дорније Do Ј Wal, Дорније Do 22Кј, Хајнкел-Змај He-8 и Рогожарски СИМ–XIV-Х.


Дорније Do Ј Wal

Дорније Do Ј Wal

Иако великог долета ниједан од авиона Дорније Do Ј Wal није прелетео савезницима а забележени су примери прелетања хидроавиона са знатно мањим долетом. Зашто се то десило, није до сада потпуно расветљено. Према италијанским подацима заробљено је 6 хидроавиона Дорније Do Ј Wal. Италијанска комисија за ратни плен је закључила да су ови хидроавиони дотрајали за било какву употребу и као такви остављени да иструну.

Дорније Do 22Кј

Крајем Априлског рата 1941. године, осам од 12 авиона Дорније Do 22Кј успело је да прелети за Египат, где су формирали 2. Југославенску ескадрилу и борбено деловали у саставу РАФ годину дана, на патролирању Медитераном. Ово су били релативно нови авиони набављени крајем 1938. и 1939. године. Престанак коришћења ових авиона код РАФ-а је проузрокован недостатком резервних делова. Италијани су запленили три хидроплана и предали их Немцима, који су их продали Финској и тамо коришћени до краја Другог светског рата. 



Хидроавион Хајнкел-Змај H-8 у Боки которској

Хајнкел-Змај He-8

Дана 16. априла 1941. године авион Хајнкел-Змај He-8 је прелетео за Грчку а 20. 04. 1941. је стигао на Крит. Пошто није имао услове за прелет у северну Африку (недостатак навигационих уређаја) спаљен је на Криту да не би пао непријатељу у руке. Овај авион је произведен у земунском Змају на основу Хајнкел-ове лиценце и испоручен ПВ РМКЈ 1931. године и служио је као даљински извиђач. Када је ПВ РМКЈ набавило авионе Дорније Do 22Кј, авиону He-8 је промењена намена, постао је школски хидроплан.

Рогожарски СИМ–XIV-Х

Четири авиона Рогожарски СИМ–XIV-Х је из базе у Боки покушало да 17.04.1941. године прелети за Грчку од којих су на том путу страдала 2, један се вратио а један је преко Саламани и Крита прелетео за Египат. Тамо је укључен у РАФ и коришћен је на задацима осматрања Средоземног мора. Настрадао је у пешчаној олуји 2. фебруара 1942. године. Овај авион је био класификован као обалски извиђач а произвела га је фирма Рогожарски из Београда 1939. године. Био је то двомоторни авион нискокрилац мешовите конструкције. Италијани су заробили 8 ових авиона које су користили за обуку хидропилота све до краја 1942. године.

Галерија

Хидроавион Дорније Do 22 Мапа прелета за Африку Хидроавион Рогожарски СИМ 14


Протићев Дорније Do 22 из  2. YU еск. РАФ

У британском ваздухопловству РАФ-у

По доласку у Египат, у Абукир, дочекали су их Енглези. Тражили су да предају авионе и оду логор који се налазио у Аману (Јордан). Наши летачи то нису прихватили. Чак су запретили да ће оружјем бранити своје авионе. Кад су Енглези видели озбиљност ситуације, и да би могло доћи до крвопролића, сложили су се и пристали су да их прихвате у 201. сквадрон. У сарадњи са енглеским ваздухопловством РАФ-ом, ова ескадрила извршава борбене задатке.

Милета Протић је на тим борбеним задацима провео годину и 16 дана, скоро свакодневно је полетао на ратне задатаке. Штитили су прилазе лукама у Абукиру и Александрији, пратили савезничке конвоје, уништавали непријатељске подморнице, проналазили и спасавали посаде оборених савезничких авиона и водили борбе са непријатељским авионима. Британци су хвалили њихову храброст, знање, вештину и дисциплину, а египатска штампа је објавила репортаже о подвизима југословенске ескадриле. За свој рад у РАФ-у М. Протић је добио три похвале „За одлично вршење ратних задатака“, све су од енглеског команданта 201. групе, и једну од команданта британског ваздухопловства на Блиском истоку маршала Тедера „За сјајне примере преданости и привржености служби, за висок ступањ дисциплине и за успешно оперативно дејство са 206. групом.”



Смотра југословена из састава Брит. војске

Када је дошло до раскола између избеглим војним лицима из Југославије у лето 1942. године, енглеске власти су затвориле око 300 побуњених официра и подофицира у логор Абусу крај Каира. После неколико месеци, у време када је немачки маршал Ромел са својим тенковским дивизијама наступао према Каиру, Милета Протић са својим друговима из логора официрима добровољно, учествује у копању одбрамбених ровова и других препрека, са циљем да се заустави немачка офанзива. Убрзо затим, од почетка октобра 1942. године Милета Протић и остали југословенски пилоти поново лете и извршавају ратне задатке као припадници британског ваздухопловства.

Формирање прве ескадриле НОВЈ

У Дрвару је 12. марта 1944. године одржан састанак у ВШ НОВ и ПОЈ између маршала Тита и бригадног генерала Фицроја Маклина, шефа Савезничке војне мисије, на којем је закључен Споразум, односно Протокол о обуци југословенских пилота и ваздухопловног особља и формирању југословенских ловачких и бомбардерских ескадрила од стране РАФ-а, споразум је требало да се реализује хитно. Међутим, Енглези су почели да одуговлаче, а на пилотску обуку чекало је више од 300 људи, као и преко 450 официра, подофицира и бораца за друге специјалности у авијацији. Тада је наређено од ВШ НОВЈ да се они припреме за одлазак у Совјетски Савез, ако се споразум не прихвати у целости и не почне његова реализација.

Реаговали су одмах Фицрој Маклин и британски командант ваздухопловства за Блиски Исток, и убрзо се пришло реализацији Споразума и обуци југословенског људства. Савезници су изменили свој однос према нашим ваздухопловцима који су се налазили у посебном логору. Милета Протић и остали авијатичари пребачени су у ваздухопловну базу Бенина код Бенгазија у Либији, на обуку, која је трајала до 4. јуна на авионима “Спифајер”.

Прва ескадрила НОВЈ формирана је 22. априла 1944. године на аеродрому Бенина у Либији. Према британској формацији је организована и опремљена за покретни ловачко-бомбардерски сквадрон који је добио ознаку No 352. (Yugoslav) сквадрон. За команданта је постављен Протић С. Милета, капетан. Прва ескадрила НОВЈ имала је 26 пилота, а 2. маја 1944. године 21 официра, 177 подофицира и војника – бораца, укупно 198 људи, и Британског особља: 4 официра, 20 подофицира и војника, свега 24, а укупно 222 припадника.

За обуку југословенских пилота владало је велико интересовање и у ВШ НОВЈ и код Савезника.  Командант РАФ-а на Средњем истоку генерал-пуковник Кејт Парк обишао је скавдрон-ескадрилу 1. маја и изразио задовољство током развоја обуке. У току маја уследиле су и друге посете британског командног кадра, који су се на лицу места упознавали са спровођењем програма напорне обуке. Прву ескадрилу НОВЈ посетили су 21. маја представници ВШ НОВЈ, када је људство положило заклетву НОВЈ.

Милета Протић, као командир Прве ескадриле примио је, после наведеног церемонијала, заставу нове Југославије. Он је уложио велике напоре у току обуке да људство ескадриле, које је било са различитим искуством и нивоом знања и менталитета, што боље оспособи за извршавање ратних задатака, да се мећусобно зближе и развију осећај поверења и сарадње. Поред британских, Милета је био један од главних инструктора за обуку. Он је свуда био присутан и у сваком тренутку је стизао да објасни, помогне и охрабри појединце.

Након завршене обуке, Прва ловачка ескадрила је из Бенина у Либији, 15. августа 1944. године прелетела на аеродром Кане код Треволија у Италији са авионима “Спитфајер”. По доласку на аеродом Кане 352. сквадрон је ушао у састав 281, винга БАФ (Balkan Air Force – BАF) и убрзо почео да извршава борбене задатке над Југославијом.

Први борбени задатак Прве ескадрила НОВЈ извршила је на полуострву Пељешац и то четворка: Милета Протић, вођа и Фрањо Клуз, пратилац, и други пар Бранко Краус, вођа, и Леополд Анкон, пратилац. Милета Протић је био мајор, а остали су били капетани. Затим се ређају свакодневни борбени летови преко Јадранског мора до територије Југославије. Ескадрила је летела на борбене задатке у паровима, четворкама, или групама од 6-10 авиона. Ескадрила је имала 16 авиона “Спитфајер” и 26 пилота.

Галерија

Милета Протић у Спитфајеру Пуковник Ф.Пирц (с) са М.Протић (2. с десна)  Ф.Пирц предаје ратну заставу М.Протићу

Базирање на острву Вис

Дана 2. септембра 1944. године, ескадрила је из Кане прелетела на аеродром на острву Вис. Следећег дана маршал Тито је извршио смотру Прве ловачке есадриле, а мајор Милета Протић, први командир ескадриле, предао му је рапорт. Маршал и сви присутни били су одушевљени и изгледом, снагом и ведрином командира и пилота Прве ескадриле. Пилоти и технички официри ескадриле били су тога дана гости на ручку код Врховног команданта. За време ручка мајору Протићу и другим пилотима Начелник ВШ и Тито лично, предочили су да се током извршавања борбених задатака не излажу сувише опасностима и да треба да се чувају, јер су потребни и после рата, да понекад обуздају своју превелику борбеност. Тај савет, који је био и нека врста наређења, очигледно, нико није прихватио и послушао, што показују трагични губици, јер су за четири задња месеца 1944. године скоро сви први пилоти Прве ескадриле изгинули извршавајући борбене задатке. То је запањило и Савезнике, с обзиром да су они већину наших људи познавали и дивили се њиховој храбрости и одлучности.

Погибија

Од 22. априла до 24. децембра 1944. године бројно стање Прве ескадриле трпело је промене сваког месеца. На дан 24. децембра у ескадрили је било: 32 официра; 56 подофицира; 151 војник, укупно 239 људи. Нови подофицири и војници долазили су и одлазили, а само су официри пилоти гинули на борбеним задацима.

Милета С. Протић, мајор, пилот, командир Прве ловачке ескадриле, према неким изворима и командант првог ловачког пука ваздухопловства НОВЈ, погинуо је на свом 66-том  ратном задатку 19. децембра 1944. године код Жепча у Босни. Имао је 31 годину. На задатак је летео са аеродрома Кане у Италији, време је било зимско, снег и ниски облаци.

Његову погибију описао је у књизи „Ваздухопловство у народноослободилачком рату Југославије“ његов саборац Фрања Лолић:

„Сећам се јутра, кад сам му последњи пут наместио пилотске везове и махнуо руком, зажелевши му срећан повратак. Али, није се више вратио. У на­паду над Теслићем у Босни пао је први командант Прве ловачке ескадриле. Пао је у осветничком заносу и мржњи према непријатељу. Из извештаја осталих пилота видело се да је напад поновио више пута и да је био погођен у ваздуху. Чуо се крик и осветничка псовка, а затим се авион са бомбама обрушио право на непријатељске тенкове. Експлозија бомби уништила је тенкове, али је нестао и Милета Протић. Кад је осетио да је смртно рањен, донео је одлуку да се сјури на непријатељске тенкове.“

Галерија

Милета Протић предаје рапорт маршалу Титу при пребазирању на острво Вис Маршал Тито у пратњи М.Протића врши смотру на Вису  М.Протић (1.д) у договору са пилотима

Одликовања и признања

  • Посмртно је одликован Орденом партизанске звезде првог реда. 1957. године.
  • Основна школа у Товаришеву носи име "Милета Протић".
  • КУД из Товаришева носи име "Милета Протић".
  • Једна улица у Товаришеву носи име Милете Протића.
  • У центру места Товаришево подигнут му је споменик.
  • У центру места је направљен спомен парк Милети Протићу.
  • У Жепчи (месту погибије), му је постављен споменик „сломљено крило“.
  • Једна улица у Новом Саду носи име Милете Протића.
  • Једна улица у Сомбору носи име Милете Протића.

Галерија

Гроб Милете Протића у Товаришеву Споменик М. Протићу у центру Товаришева Спомен парк М.Протић у Товаришеву

Види још

Литература

    1. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2.
    2. Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: ИТСИ. ISBN 978-86-7403-169-8.
    3. Команда РВ и ПВО, Ваздухопловство у Народноослободилачком рату Југославије, КРВ, Земун, 1965.
    4. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977. 
    5. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
    6. Ћировић,Д., Ваздухопловне жртве 1913 - 1945., Ауторско издање, Земун, 1970.
    7. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
    8. Матовић, И., Верни отаџбини и позиву, НИЦ Војска, Београд, 2004. ISBN 86-7530-113-8.
    9. Др. Пејчић, П., Прва и друга ескадрила НОВЈ, ВИНЦ, Београд, 1991.
    10. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) (на ((hr))). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
    11. Илић, Видосава., Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије. Лет - Flight(3/2004.) (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.

Спољашње везе

    1. http://borbazaveru.info/content/view/7449/1/
    2. http://pouke.org/forum/topic
    3. http://www.znaci.net/
    4. http://udruzenjepvlps.org/3294-2/
    5. http://backapalankavesti.com/2016/12/03/herojstvo-rodoljublje-se-ne-zaboravlja-mileta-protic-foto/
    6. http://backapalankavesti.com/2016/04/16/poznati-gradani-opstine-backa-palanka-mileta-protic/
    7. http://backapalankavesti.com/2016/12/22/neke-cinjenice-o-mileti-proticu/
    8. http://backapalankavesti.com/2016/07/06/tovarisevo-spomenici-herojima-za-sva-vremena-iz-svih-ratova/
    9. http://srbin.info/2015/01/11/oblic-iz-tovariseva-sedamedset-godina-od-smrti-pilota1/
    10. http://sombor.mapa.in.rs/ulice/milete-protica
    11. https://novisad.com/mapa/milete-protica
    12. http://www.politika.rs/scc/clanak/291895/Gavrilo-Princip-veci-od-Rokija-Balboe
    13. http://vojnapovijest.vecernji.hr/ustrojena-prva-eskadrila-novj-981981
    14. http://blog.b92.net/text/12187/Franjo-Kluz/
    15. http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Partizanske-vazdusne-pobede.html