Светополк Пивко

проф.др. Светополк Пивко

Светополк Пивко (Марибор, Аустроугарска, 29. септембар 1910 — Београд, Југославија, 13. октобар 1987) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду и Природно-математичког факултета у Београду, био је пуковник Југословенског Ратног ваздухопловства, помоћника команданта ЈРВ и оснивач и први директор Ваздухопловнотехничког института у Жаркову. Од 1961. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) а од 1976. биран је за редовног члана Академије.

Биографија

Рођен је 29. септембар 1910. године у Марибору (Словенија), где је завршио основну школу и гимназију 1928. године. Студије машинске технике је отпочео у Прагу на Чешкој високој техничкој школи и похађао две године. Затим прелази у Београд и завршава студије машинства на Техничком факултету Универзитета у Београду 1933. године. После завршене школе резервних официра у октобру 1934. одлази на специјализацију у Француску. У Паризу је провео 4 године радећи у Аеротехничком институту Сен Сиру на докторској дисертацији. У доктора наука је промовисан 1938. године на Сорбони. Умро је 13. октобар 1987, Београд, као пензионисани професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Радна биографија

После одбрањене докторске дисертације на Сорбони, С. Пивко се враћа у земљу и запошљава у Конструкционом бироу Фабрике аероплана и хидроавиона Змај у Земуну у коме је технички директор тада био, већ познати конструктор авиона инж. Д. Станков. У Змају је радио све до априла 1940, када је избио штрајк у предузећима ваздухопловне индустрије. Пошто је учествовао у штрајку (по политичком опредељењу је био левичар) у мају месецу 1940. године по казни је послат на војну вежбу. У марту месецу 1941. године мобилисан је као резервни официр југословенске војске са којом је учествовао у ратним операцијама од 6. априла 1941. па до капитулације, када прелази у илегалу. Активно учествује у покрету отпора од 1941. године у Црној Гори, Словенији и Босни, а као официр ЈНА (Југословенске народне армије) био је за време рата на служби у Италији и СССР-у. У Русији је провео годину дана као инжењер југословенског јуришног ваздухопловног пука на обуци.

У јулу 1945. године је постављен за помоћника команданта Југословенског ратног ваздухопловства. Више од две године руководио је ваздухопловно-техничком службом и ваздухопловном индустријом. У том периоду, а на његову иницијативу основан је Ваздухопловнотехнички институт ФНРЈ, а 1947. године је др С. Пивко поставњен за првог управника тог института. Године 1951. С. Пивко је премештен у Конструкциони биро Генералне дирекције ваздухопловне индустрије где је две године радио као старији аеродинамичар. У току 1953. године је враћен у Ваздухопловнотехнички институт, где обавља дужност заменика начелника за научноистраживачки рад. У Институту ради до 1964. године када му је као ваздухопловно техничком пуковнику престала служба у сталном саставу ЈНА.

Од 1964. па до 1978. године када испуњава законске услове за одлазак у пензију, проф. С. Пивко ради на Машинском факултету Универзитета у Београду. 22. децембра 1961. године је изабран за дописног члана Српска академије наука и уметности, а 1976. године изабран је за редовног члана САНУ.

Научноистраживачка делатност

Истраживачки рад проф. С. Пивка почиње његовом специјализацијом у Француској у Аеротехничком институту Сен Сиру, где се бавио проблемом вертикалног полетања авиона коришћењем аеродинамичке силе која настаје на крилу авиона под утицајем ваздушног струјања иза елисе. Овај феномен је према њему и добио назив „ефекат Пивко“. Идеја да се авион подиже вертикално захваљујући ваздушној струји коју ствара елиса погонског мотора и покретног дела крила, била је од 1937. године заштићена патентом.

Затим се бавио аеродинамиком елиса и ротора у области већих подзвучних и надзвучних брзина, аеродинамиком лета хеликоптера у вертикалном летењу и лебдењу. Проучавао је такође аеродинамику носећих површина као и расподелу брзина и оптерећења по површинама крила разних облика. Експериментисао је и проучавао дејство млаза испуштеног у близини излазне ивице на узгон аеропрофила, као и утицај спојлера.

Већи број радова био је посвећен аеродинамици погона ваздухоплова (клипни, турбоелисни и турбомлазни мотори). Обрадио је проблем протицања ваздуха кроз уводник и истицање гасова сагоревања кроз излазни млазник млазних авиона. Једну монографију је посветио проблему аеродинамике прстенастог крила.

Наставна делатност

За редовног професора Машинског факултета у Београду изабран је 1960. године, а од 1962. је изабран и за редовног професора на Природно-математичком факултету у Београду. С обзиром да је био у сталном радном односу у Ваздухопловнотехничком институту на факултетима је имао статус хонорарног редовног професора све до 1964. године када потпуно прелази на Универзитет. На редовним студијама на Машинском факултету држао је предавања из предмета Статика, Кинематика, Динамика, Теорија осцилација и Пројектовања, а на последипломским студијама из Аналитичке механике и Аеродинамичко обликовање ваздухоплова [1][2].

За време рада на Машинском факултету био је на разним функцијама: шеф Катедре за мехнаику, члан Савета нучно-наставног већа, члан Савета основне организације удруженог рада, као и члан разних одбора и комисија Факултета.

Књиге

У току свог рада проф. Светополк Пивко је поред научно стручних радова, објављених у земљи и иностранству, написао је 6 универзитетских уџбеника за редовне и последипломске студије и три монографије. Његов комплетан списатељски опус изгледа овако: 123 научна рада, 6 књига, 3 монографије, 14 техничких есеја. Од укупно објављених 178 стручна рада, 18 је објављено у издањима САНУ, 38 у иностраним часописима 17 у Француској, 7 у Енглеској [3], 5 у Немачкој [4], 4 у Холандији и по један у Белгији, Швајцарској, Румунији, САД и Канади [1].

  1. Pivko, Svetopolk. (1938.) Contribution à l'étude de l'hélice dans le domaine du point fixe et de son interaction avec l'aile sustentatrice. Paris: La Rougery.
  2. Пивко, Светополк. (1949.) Примењена Аеродинамика. Београд: Техничка књига.
  3. Пивко, Светополк. (1963.) Механика 1, Статика. Београд: Научна књига.
  4. Пивко, Светополк. (1964.) Механика 2, Кинематика. Београд: Научна књига.
  5. Пивко, Светополк. (1966.) Механика 3, Динамика. Београд: Научна књига.
  6. Пивко, Светополк. (1971.) Механика Последипломски курс. Београд: Машински факултет.
  7. Пивко, Светополк. (1977.) Аеродинамика прстенастог крила. Београд: Српска академија наука и уметности.
  8. Пивко, Светополк. (1978.) Аеродинамика погона ваздухоплова. Београд: Машински факултет у Београду.
  9. Пивко, Светополк. (1982.) Основи аеродинамичког обликовања ваздухоплова. Београд: Српска академија наука и уметности.

Признања

За свој дугогодишњи рад академик Светополк Пивко је добио следећа признања:

Орден народне армије II реда 1974. године,

  • Орден рада са црвеном заставом 1965,
  • Носилац је више домаћих и страних одликовања и
  • Бројне плакете, захвалнице.

Био је такође члан многих домаћих и страних струковних друштава као што су:

  • Српске академије наука и уметности (САНУ)
  • Члан председништва Савеза инжењера и техничара Југославије,
  • Југословенског друштва за механику,
  • Математичког института Србије,
  • Inernational Council of the Aeronautical Sciences-ICAS,
  • GAMM (Gesellschaft für Angewandte Mathematik und Mechanik)

Види још

Референце

  1. Зековић, Драгомир (1998.). „Светополк Пивко (1910-1987)”, Живот и дело српских научника. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности, стр.289-328.
  2. Весовић, М; Д. Поповић (1973.). Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945-1973. YU-Београд: Машински факултет.
  3. „Emerald | Aircraft Engineering and Aerospace Technology | Pressure Distribution and Aerodynamic Properties of High-Speed Aircraft: A Method for Determining the Main Aerodynamic Properties of High-Speed Aeroplanes“. Emeraldinsight.com. 31. 12. 1956.. DOI:10.1108/eb032722 Приступљено 20. 9. 2011.
  4. „Zur Abschätzung der Propellereigenschaften bei höheren Unterschallgeschwindigkeiten - Pivko - 2006 - ZAMM - Journal of Applied Mathematics and Mechanics / Zeitschrift für Angewandte Mathematik und Mechanik - Wiley Online Library“. Onlinelibrary.wiley.com. 21. 11. 2006. Приступљено 20. 9. 2011.

Литература

  • Микић, Сава Ј. (1933.), Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010, Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Зековић, Драгомир (1998.). „Светополк Пивко (1910-1987)“, Живот и дело српских научника. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.289-328.
  • Петровић, Златко (1/1998.). Ваздухопловна историја. „60 година ваздухопловства у универзитетској настави“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ-Софт) 1: стр. 44-46.
  • Весовић, М; Д. Поповић (1973.), Машински факултет у Београду о развитку наставе и науке - у раздобљу 1945-1973. YU-Београд: Машински факултет.
  • Ненадовић, Мирослав (1967.), Експериментална истраживања у развоју концепције летилица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања) - Споменица књига 30. стр. стр.167-189.
  • САНУ (1964.), Годишњак LXIX за 1962. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.469-477.
  • Пивко, Спетополк (1978.), Осврт на развој нашег ваздухопловно-техничког истраживања. YU-Београд: САНУ (Посебна издања) - Споменица књига 1. стр. стр.15-16.
  • САНУ (1965.), Годишњак LXX за 1963. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.389.
  • САНУ (1971.), Годишњак LXXIV за 1967. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.532-533.
  • САНУ (1972.), Годишњак LXXVII за 1970. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.793 - 794.
  • САНУ (1973.), Годишњак LXXVIII за 1971. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.678 - 679.
  • САНУ (1988.), Годишњак XCIV за 1987. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.325 - 328.
  • Вукобратовић, Миомир (1988.). „Светополк Пивко (1910 - 1987)“, Годишњак XCIV за 1987. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. стр.447-449.
  • Јовановић,Бранислав (2006.), 1.децембар 1918. - Сећања, Лума принт, Земун, ISBN 978-86-908577-2
  • http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1180, Биографија на сајту САНУ
  • http://www.mas.bg.ac.rs/obrazovanje/odseci/va/odseci-va.html
  • http://www.mas.bg.ac.rs/istrazivanje/biblioteka/SPISKOVI%20COBISS/01%20Udzbenici.HTM
  • http://www.ssm.org.rs/doc/istorijat.htm
  • http://www.mi.sanu.ac.rs/about/timeline.html