Михајло Петровић

пилот Михајло Петровић

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 (27.06.1884. по новом календару) — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913., (20.03.1913. по новом календару)) је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.

Биографија

Основну школу је завршио у свом селу Влачка округ Крагујевачки. Војну занатску школу у Крагујевцу је уписао 1897, а 1902. године је покушао да се упише у неку од војних академија у Ст. Петерсбургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.

Када је српска војска 1912. године позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте, међу њима је био наредник Михајло Петровић. После успешно положених испита као и медицинских прегледа послат је у једној од првих група у Француску на обуку за пилота.

 
Приказ летова изнад Скадра

У Француској је крајем маја пошао у Фарманову (Farman) пилотску школу у Етампу (Etamps). После двадесет дана обуке као први у групи извршио је свој први самостални лет. После успешног завршетка обуке 22 и 23. јуна 1912. успешно полаже завршне испите (месец дана пре осталих из групе) и тако постаје први српски пилот авиона са дипломом. Имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979, а српску број 1.

Први балкански рат је започео 8. октобра 1912. По повратку у земљу наредник пилот Михајло Петровић је распоређен на први војни аеродром у Нишу, на Трупалском пољу. 12 авиона - мешавина Блериоових моноплана и двокрилаца Хенри Фармана HF-20 су састављени до краја децембра. Јануар 1913. је искоришћен за тренажне летове. Након краћег навикавања на свој авион Фарман HF-20, који је имао другачије летне караткеристике од авиона  на којем је прошао обуку у Француској, наредник Михајло Петровић распоређен је у састав новооснованог Приморског аеропланског одреда чији је први борбени задатак био да пружа ваздушну подршку црногорским трупама које су опседале Скадар.

Приморски аероплански одред је био састављен од 4 авиона и 5 српских и два страна искусна пилота који су унајмљени како би помогли неискусним српским пилотима. На авионима су за ту прилику са доње стране крила и на вертикалном стабилизатору (кормилу правца) нафарбане заставе Краљевине Србије.

Погибија

По доласку у рејон дејстава одред је био стациониран на привременом аеродрому у близини села Барбалуши. Након што су авиони склопљени, 7. марта (по старом календару) су обављени и први летови који су прошли без проблема. После поручника Станковића, на ред је дошао и наредник Петровић који је узлетео у свом авиону типа Фарман. Петровић је направио круг изнад села Меглуши и Бушати, на висини од око 1.500 m. На прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 m и није преживео пад. Његов авион је тешко оштећен приликом удара у земљу, тако да се више није могао поправити.

На­ред­ник Ми­хаило Пе­тро­вић је са­хра­њен код цр­кве у се­лу Бар­ба­лу­ши 21. мар­та 1913. го­ди­не. По за­вр­шет­ку Бал­кан­ских ра­то­ва, 28. априла 1914. године, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и најсвечаније сахрањени уз највише војне почасти. Залагањем Михаиловог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. године његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у породичну гробницу, уз војне почасти и присуство родбине и бројних ваздухопловаца. На гробљу је подигнут и леп споменик. На Михаиловој родној кући, у селу Влакча, постављена је спомен-плоча, да нас подсећа на овог храброг пилота.

   
 Авион Фарман HF20 на коме је летео М.Петровић  М.Петровић за време школовања у Француској

 Види још


гроб М.Петровић на Новом Гробљу 

Литература

  1. Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  2. http://www.pravda.rs/2012/10/19/mihailo-petrovic-prvi-pilot-i-prva-zrtva-srpskog-vazduhoplovstva/
  3. http://www.mycity-military.com/Stari-srednji-i-novi-vek/Mihajlo-Petrovic.html
  4. http://yumodelclub.tripod.com/sgt_mihajlo_petrovic/sgt_mihajlo_petrovic.htm
  5. http://www.beogradskagroblja.rs/
  6. http://cigalic.50webs.com/istorijat_avijacije.htm
  7. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Prvi-srpski-piloti.sr.html 
  8. Политика, Век од погибије пилота Михаила Петровића, 21.03.2013., стр. 19.
  9. Бисерка Исаковић, Први српски пилоти , Српска Авијатика 1912-1918.,МЈВ, Београд,1993., ISBN 86-901403-1-X,