Радисав Станојловић

ђен. Р. Станојловић

Радисав Ј. Станојловић (Вукосавци 1873 — Марибор 1931.) је српски и југословенски ђенерал, од 1923. до 1927. године је био начелник Одељења за ваздухопловство Министарства војске и морнарице, а од 1927. до 1930. године је био Комадант ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије. Веома је заслужан за развој и модернизацију Југословенског ваздухопловства.

Биографија

Радисав Ј. Станојловић је рођен у селу Вукосавци (Крагујевац) 14. 2. 1873. године. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу и вишу школу Војне академије завршио је у Београду. Од војних школа завршио је и ђенералштабну припрему. После завршене војне академије био је распоређен у инжењерију Српске војске. Био је један од учесника Мајског преврата 1903. године, Балканских ратова и Првог светског рата. Након Првог светског рата свим својим потенцијалима се укључио у организацију и побољшање оружаних снага нове државе. Службовао је у инжењерији и ваздухопловству а највиши чин који је имао је био чин армијског ђенерала. Умро је на службеном путу у Марибору 27. 8. 1931. године, за њега се може слободно рећи да је сагорео на послу. Иза њега је остало троје деце, два сина такође официра југословенске војске и једна кћер.

Радна биографија

На чело војног ваздухопловства 1923. године долази дивизијски ђенерал Радисав Станојловић. Иако без претходног ваздухопловног искуства, успео је за веома кратко време да проучи сложеност овог вида оружаних снага и уочи недостатке који су стајали на путу његовог развоја. Захваљујући свом ауторитету успео је да кључне личности у Министарству војске и морнарице и Главном ђенералштабу убеди у значај војног ваздухопловства, као једног од основних родова војске за одбрану земље. Издејствовао је значајно повећање буџета за ваздухопловство, као и ванредне кредите што је омогућило да се приступи свеобухватном, планском развоју ваздухопловства кроз повећање формације, набавку авиона, уређење сталних аеродрома, стручно усавршавање особља и развој домаће ваздухопловне индустрије. Он је успешно наставио рад свога претходника ђенерала Милана Узелца, али је за разлику од њега развој ваздухопловства примерио финансијским могућностима земље.  Његово управљање војним ваздухопловством се може поделити на две фазе:

У првој фази свог рада од 1923. до 1927. године ђенерал Станојловић је урадио следеће:

  1. Попунио је ваздухопловство довољним бројем официра, подофицира, инжињера и разних других стручњака и занатлија - за све гране ваздухопловства, школујући их и специјализирајући их и у земљи и у иностранству.
  2. Израдио је мирнодопску формацију ваздухопловства и по њој формирао и организовао:
    • ваздухопловне пукове, групе и ескадриле (извиђачке, бомбардерске и ловачке (тј за борбу како се тада говорило))
    • модерне техничке паркове, радионице и гараже при ваздухопловним пуковима
    • команду ваздухопловних стручних школа, која обухвата:
      • извиђачку школу
      • школу за резервне ваздухопловне официре
      • ваздухопловну подофицирску школу
      • метеоролошку школу
      • радио-телеграфску школу
      • фотографску школу
  3. Метеорошку службу са широком мрежом метеоролошких станица
  4. Против аеропланску одбрану
  5. Израдио ратну формацију ваздухопловства
  6. Организација свих аеродрома, на којима су подигнуте модерне инсталације: хангари, радионице, гараже, магацини и станови за војнике и официре
  7. Набавка велике количине аероплана, неколико балона, великог броја резервних мотора за аероплане, наоружања за аероплане и велике количине резервног материјала
  8. Откуп неколико терена за нове аеродроме и њихово уређење
  9. Приступио подизању државне фабрике за израду аероплана и мотора
  10. Израдио закон о осигурању летећег особља
  11. Издејствовао додатак за летење
  12. Израдио ваздухопловна правила за мирно и ратно доба.
 
Ђенерал Радисав Станојловић у инспекцији 1. ваздухопловне команде 1923. године

У другој фази рада од 1927. до 1930. извршена је реорганизација управе Ваздухопловства Краљевине СХС. Уместо до тада Одељења за ваздухопловство при Министарству војске и морнарице, 24.02.1927. године је образована Команда ваздухопловства која је имала армијски ранг и следећу структуру:

  • Штаб команде ваздухопловства
  • Ђенералштабно одељење
  • Ваздухопловно одељење
  • Техничко одељење
  • Интендантуру
  • Команду стана и
  • Сталну истражну комисију

Ђенералштабно одељење делило се на три одсека:

  • Оперативни одсек
  • Обавештајни одсек
  • Ађутантски одсек

Ваздухопловно одељење се делило на такође на три одсека:

  • Наставни одсек
  • Стручни одсек
  • Одсек за цивилно ваздухопловство

Техничко одељење се делило на четири одсека:

  • Технички одсек
  • Одсек за израде и фабрикације
  • Слагалишни одсек
  • Административни одсек

Инжињеријско одељење се делило на три одсека:

  • Грађевински одсек
  • Аеродромски одсек
  • Административни одсек

По образовању Команде ваздухопловства ђенерал Станојловић је наставио даљу реорганизацију и јачање војног ваздухопловства у складу са материјалним могућностима тадашње државе. Ово се сматра за најплоднији период развоја југословенског ваздухопловства. У том периоду ваздухопловство је ојачано у свим погледима: пре свега организационо, набављани су модерни авиони, формиране веће ваздухопловне јединице, стимулисан развој домаће ваздухопловне индустрије, изграђено неколико аеродрома, основано Друштво за ваздушни саобраћај А.Д. Аеропут и успостављено неколико домаћих и иностраних авио линија, формирано ваздухопловно школство, обезбеђен довољан прилив новог ваздухопловног кадра, формиране цивилне организације као што су Аеро клуб и Удружење резервних авијатичара.

Развој који је остварило југословенско војно ваздухопловство под управом ђенерала Р. Станојловића у периоду од 1923-1930. је позитиван пример за малу, финансијски и технички слабо развијену земљу као што је била Краљевина СХС/Југославија. Главни напори генерала и његових сарадника су били усмерени ка решавању проблема стварања ваздухопловног кадра, набавци савремених ваздухопловних средстава и уређењу ваздухопловне инфраструктуре. У току његовог вођења ваздухопловство је постало примеран род војске што су показала међународна ваздухопловна такмичења у којима је учествовало војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије.

Указом Краља од 2.08.1930. године ђенерал Радисав Станојловић је постављен на место команданта инжењерије и унапређен у чин армијског ђенерала. За време службеног пута у Марибору преминуо је 27.08. 1931. године.

Галерија

     
 Р.Станојловић у Мостару са 2.ваздух.командом  ђен. Р.Станојловић за време инспекције 1923.  Р.Станојловић за време кратког предаха

Литература

  1. Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  2. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  3. Борис Циглић, (2009.), Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912 – 1920, Београд, Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  4. Војна енциклопедија - Друго издање, (1978), Књига 9., стр. 143.
  5. Драган Алексић, Небојша Ђокић, Француски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине Југославије, Београд, Институт за новију историју Србије
  6. http://cigalic.50webs.com/istorijat_avijacije.htm - Istorijat avijacije

    7. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14245.0;imode - Nastanak srpske pontonerije

    8. http://otpisani.niceboard.com/t996-kraljevaeka-fabrika-aviona-brege - Kraljevska fabrika aviona "Brege"