Милош Илић

пилот Милош Илић

Милош Илић (Шабац 1884 — Београд 1960) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Милош Н. Илић је рођен 3. 8. 1884. године у Шапцу. Основну школу је учио у Крагујевцу и Крупњу, а гимназију у Шапцу и Београду. Војну академију је завршио 1907. године када је добио чин пешадијског потпоручника. После завршене војне академије остао је са службом у Београду као водник 8. пешадијског пука. Поред активне војне службе бавио се спортом и гимнастиком и имао је положени испит за наставника гимнастике и био је активни члан, а касније и вођа гимнастичарског друштва које се са својим активностима није ограничавало само на теритирију Краљевине Србије него је оснивало гимнастичка друштва по Босни и Херцеговини, Далмацији и Јужној Србији. Учествујући на соколским слетовима проширивао је сарадњу са соколима Хрватске и Чешке. Поред гимнастичког друштва основао је и стрељачки клуб који је дао изванредне стрелце и борце у наступајућим ратовима.

На конкурсу Министарства војске, поручник Милош Илић је изабран 1912. године за пилотску школу у Француској. Блериову пилотску школу у Етампу завршио је са одличним успехом и добио диплому пилота ФАИ бр. 1028. Поред њега ову школу су још завршили потпоручник Живојин Станковић и поднаредник Миодраг Томић. Почетак Првог балканског рата га је затекао у Француској, где је заједно са поручником Ј. Југовићем и потпоручником Ж. Станковићем био одређен у комисију за куповину првих српских аероплана. По извршеној набавци авиона ова тројка је са набављеним авионима и опремом преко Италије и Црне Горе кренула за Србију. Међутим у Италији су на захтев Аустроугарске задржани у луци Бари па су се крадомице једним грчким бродом заједно са материјалом пребацили за Солун.

Први борбени летови српске авијатике као и поручника Милоша Илића обављени су у марту месецу 1913. године изнад опседнутог Скадра у коме са Есад паша одупирао опсади Црногораца. Српска војска је као помоћ Црногорцима упутила помоћ у артиљерији и Приморски аероплански одред са авионима. На Скадар су упућена три авиона „Депердисен", „Блерио" и „Фарман" а пилоти су били: Французи Годфроа и Броден, Рус Кирштајн, а од српских пилота су били М. Илић, Ж. Станковић, М. Томић, Ј. Југовић и М. Петровић. У овој операцији је погинуо наредник М. Петровић као прва жртва војног ваздухопловства. Поред задатака извиђања српска авијатика је обавила и задатке бомбардовања Скадра што је било први пут у историји Српског ваздухопловства.

У Другом балканском рату М. Илић је командовао Аеропланском ескадром која је вршила извиђање на фронту дуж линије Страцин - Чупино брдо - Крива Паланка - Штип. По завршеном рату био је одређен за даље школовање на Вишој авијатичарској школи у француској, али су припреме за Први светски рат и његово избијање 1914. године омеле његово школовање.

Милош Илић је био командир Аеропланске ескадре у судбоносним данима 1914. и 1915. године. За време рата у позадини је формирао механичарске радионице и депое у Нишу и Смедеревској Паланци, а у Пожаревцу је основао прву авијатичарску школу у Србији. Под његовим руководстом обучавано је особље за извиђање, снимање терена и бомбардовање из ваздуха. Током Макензенове офанзиве 1915. године повлачио се са осталим члановима Аеропланске ескадре преко Поповића, Јагодине, Варварина, Крушевца, Блаца, Приштине, Пећи, Рожаја, Подгорице, Албаније (Скадра) до Крфа и затим стигао на Солунски фронт. За све време повлачења авиони ескадре су летели (кад год су временске прилике дозвољавале) обављајући веома различите задатке од извиђања, превоза рањеника, превоза поште и новца до превоза команданата.

По доласку на Солунски фронт Милош Илић је решењем Врховне команде Српске војске враћен у пешадију. Распоређен је у 9. пешадијски пук са којим је учествовао у свим борбама који је овај пук водио све до ослобођења земље.

После рата је пензионисан у чину капетана прве класе, настанио се на Чукарици предграђу Београда где основао чукарички спортски клуб, читаоницу, веслачко - пливачки клуб (за време Великог рата видео је колико је погубно то што је међу војницима био велики број непливача) и певачко друштво. Био је први и дугогодишњи председник Спортског друштва „Чукарички". Умро је у Београду 7. фебруара 1960. године.

авион Блерио пилота М. Илић (ауртор Д.Шалер)

Види још

Литература


гроб М. Илић на Новом Гробљу
  1. Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  2. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историјуISBN 978-86-7403-169-8.
  3. Борис Циглић, (2009.), Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920, Београд,Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  4. Војна енциклопедија - Друго издање, (1978),
  5. Д. Алексић, Н. Ђокић, Француски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине ЈугославијеБеоград, Институт за новију историју Србије
  6. Политика 18.04.1912. год. страна 3. Наша авијатика,
  7. Сава Милосављевић, Монографија 85 година Спортског друштва  Чукарички" 1926-2011., Београд, СД Чукарички"
  8. http://www.branadimitrijevic.com/Knjige/Knjiga_III_fusnota_B.html
  9. http://earlyaviators.com/efarman.htm
  10. http://www.ctie.monash.edu.au/hargrave/bleriot.html
  11. http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Prvi-vojni-srpski-avioni.html
  12. http://www.fkcukaricki.rs/klub/istorijat
  13. http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/263989/Sportsko-drustvo-Cukaricki-proslavilo-85-godina-postojanja
  14. http://cigalic.50webs.com/istorijat_avijacije.htm
  15. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Prvi-srpski-piloti.sr.html
  16. Бисерка Исаковић, Први српски пилоти , Српска Авијатика 1912-1918.,МЈВ, Београд,1993., ISBN 86-901403-1-X,