Живојин Станковић

пилот Живојин Станковић

Живојин Станковић (Књажевац 1885 - Вертекоп 1918) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Живојин С. Станковић је рођен 19. 9. 1885. године у Књажевцу. Основну школу и гиманзију је завршио у Књажевцу да би се 26. 9. 1903 уписао у Војну академију. Војну академију је завршио 1909. године када је добио чин потпоручника. После завршене војне академије распоређен је за водника у Дунавски пољски артиљеријски пук, а касније је пребачен у Тимочки пољски артиљеријски пук где је службовао до маја месеца 1912. године.

 

На конкурсу Министарства војске, потпоручник Живојин С. Станковић је изабран 1912. године за пилотску школу у Француској. Блериову пилотску школу у Етампу завршио је августа месеца 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр. 1027. Поред њега ову школу су још завршили поручник Милош Илић и поднаредник Миодраг Томић. Почетак Првог балканског рата га је затекао у Француској где је заједно са поручницима Ј.Југовићем и М.Илићем био одређен у комисију за куповину првих српских аероплана.

Скице летова код Скадра 1913.

По извршеној набавци авиона ова тројка је са набављеним авионима и опремом преко Италије и Црне Горе кренула за Србију. Међутим у Италији су на захтев Аустроугарске задржани у луци Бари па су се крадомице једним грчким бродом заједно са материјалом пребацили за Солун. У чин поручника је унапређен 20.10.1912. године.

Први борбени (извиђачки) лет српске авијатике обавио је поручник Живојин С. Станковић у марту месецу 1913. године изнад опседнутог Скадра у коме са Есад паша одупирао опсади Црногораца. Српска војска је као помоћ Црногорцима упутила помоћ у артиљерији и Приморски аероплански одред са авионима. На Скадар су упућена три авиона "Депердисен", "Блерио" и "Фарман" а пилоти су били: Французи Годфроа и Броден, Рус Кирштајн а од српских пилота су били М. Илић, Ж. Станковић, М. Томић, Ј. Југовић и М. Петровић. У овој операцији је погинуо наредник М.Петровић као прва жртва војног ваздухопловства. Поред задатака извиђања српска авијатика је обавила и задатке бомбардовања Скадра што је било први пут у историји Српског ваздухопловства.

Летачка каријера поручника Станковића наставила се и током Другог балканског рата, у чин капетана друге класе унапређен је 31.10.1913. године и одликован медаљом за војничке врлине. Првих дана Првог светског рата извршио је неколико летова  код Страцина а у периоду 1914 и 1915. године под врло тешким условима обављао је извиђачке летове за потребе Врховне команде. За заслуге и исказану храброст, у чин капетана прве класе је произведен 15. јуна 1915. године и одлкикован медаљом за ревносну службу. За време повлачења 1915. године, неуморно је радио на одржавању веза и преноса личних наређења са једног на други крај фронта. нарочито се истакао на одржавању авио везе између Скадра и Драча која је обављана са старим дотрајалим авионима. По доласку на Солунски фронт, 1.03.1916. године је постављен за командира Аеропланског депоа.

Разболео се почетком 1918. године и убрзо умро у енглеској војној болници на аеродрому Вертекоп у Грчкој.

 Види још

авион Блерио поруч. Ж. Станковић (ауртор Д.Шалер)

Литература

  1. Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  2. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју ISBN 978-86-7403-169-8.
  3. Борис Циглић, (2009.), Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920, Београд, Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  4. Војна енциклопедија - Друго издање, (1978),
  5. Драган Алексић, Небојша Ђокић, Француски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине Југославије, Београд, Институт за новију историју Србије
  6. Политика 18.04.1912. год. страна 3. Наша авијатика,
  7. http://www.branadimitrijevic.com/Knjige/Knjiga_III_fusnota_B.html
  8. http://earlyaviators.com/efarman.htm
  9. http://www.ctie.monash.edu.au/hargrave/bleriot.html
  10. http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Prvi-vojni-srpski-avioni.html
  11. http://cigalic.50webs.com/istorijat_avijacije.htm
  12. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Prvi-srpski-piloti.sr.html 
  13. Душан Ћировић, Ваздухопловне жртве 1913 - 1945, Ауторско издање, Земун, 1970., стр. 25.,
  14. Бисерка Исаковић, Први српски пилоти , Српска Авијатика 1912-1918.,МЈВ, Београд,1993., ISBN 86-901403-1-X,