Војислав Новичић

пилот Војислав Новичић

Војислав Новичић (Ивањица 1886 - Бизерта 1917) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Војислав Ј. Новичић је рођен 4.01.1886. године у Ивањици. Основну школу и три разреда гиманзије је завршио у Крагујевцу да би из гимназије отишао на браварски занат и постао помоћник. Године 1904. се уписао у артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу из које је 1906. године изашао као поднаредник.

После завршене војне школе распоређен је у градску артиљерију у Нишу где је службовао до маја месеца 1912. године.

 

В. Новичић у пилотској школи 1912.

На конкурсу Министарства војске, поднаредник Војислав Новичић је изабран 1912. године за пилотску школу у Француској. Фарманову пилотску школу у Етампу завршио је августа месеца 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр. 1047. Поред њега ову школу су још завршили поручник Јован Југовић и поднаредник Михајло Петровић.

После повратка у Србију био је пилот у Аеропланској ескадри. Приликом једног слетања на Нишком аеродрому Трупалско поље имао је удес. Авион је потпуно уништен а Војислав је задобио тешке повреде па је морао дуго да се лечи. Због тога је изостало његово учешће у Скадарској операцији. У Другом балканском рату није летео јер није било довољно авиона. Поново је почео да лети почетком Првог светског рата као извиђач са пилотом Живојином Станковићем на фронту Лозница - Крупањ - Ваљево. Касније је у недостатку других авиона добио авион РЕП (Турски авион који је заробљен у балканском рату) а на коме је раније летео у Пожаревцу. Са Аеропланском ескадром се повлачио све до Крфа да би затим био упућен на Солунски фронт. На фронту је био прикњучен српско-француској ескадрили али је због сукоба са једним француским авијатичарем 1916. године преведен у свој ранији род војске артиљерију шумадијске дивизије.

У Солуну се разболео од маларије и као болестан је био упућен у Бизерту на лечење. Нажалост 9.03.1917. године је преминуо. Игром случаја преминуо је на рукама свога командира капетана пилота Милоша Илића и класног друга Радована Радовановића који су се случајно тада затекли у Бизерти. Када је умро по чину је био поручник.

Види још

Литература

1. Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.

2. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

3. Борис Циглић, (2009.), Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920, Београд,Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.

4. Војна енциклопедија - Друго издање, (1978),

5. Д. Алексић, Н. Ђокић, Француски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине Југославије, Beograd, Institut za noviju istoriju Srbije

6. Политика 18.04.1912. год. страна 3. Наша авијатика,

7. http://www.branadimitrijevic.com/Knjige/Knjiga_III_fusnota_B.html

8. http://earlyaviators.com/efarman.htm

9. http://www.ctie.monash.edu.au/hargrave/bleriot.html

10. http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Prvi-vojni-srpski-avioni.html

11. http://cigalic.50webs.com/istorijat_avijacije.htm

12. Душан Ћировић, Ваздухопловне жртве 1913 - 1945, Ауторско издање, Земун, 1970., стр. 25.,

13. Бисерка Исаковић, Први српски пилоти , Српска Авијатика 1912-1918.,МЈВ, Београд,1993., ISBN 86-901403-1-X,