МиГ-29М


 
МиГ-29М
MiG-29M NTW 7 8 93.jpg

 

Опште
Намена вишенамански ловачки авион
Посада 1
Земља порекла Совјетско / Руско
Произвођач ОКБ Микојан, Русија
Први лет 26. април 1986. године
Статус Оперативан
Димензије
Дужина 17,32 m
Размах крила 11,36 m
Висина 4,73 m
Површина крила 38,06 m²
Маса
Празан 11.600 kg
Нормална полетна 16.680 kg
Макс. тежина при узлетању 22.300 kg
Макс. спољни терет 4.500 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × ТРДДФ РД-33К
Потисак ТММ 2 × 5.500 / 2 × 8.800 kN
Перформансе
Брзина крстарења 850 (М=0,8) km/h
Макс. брзина на Hopt 2.500 (М=2,35) km/h
Макс. брзина на H=0 1.500 (М=1,26) km/h
Долет 3.200 km
Плафон лета 18.000 m
Брзина пењања 19.200 m/min
 


МиГ-29М/М2 (НАТО назив Fulcrum-E) је совјетски / руски ловачки авион, четврте генерације +. У току припреме серијске производње основне верзије авиона МиГ-29, почела су истраживања и развој његове вишенаменске варијанте, у циљу проширења могућности и повећања ефикасности. Та нова варијанта је добила коначну ознаку МиГ-29М. Његов пројекат је одпочет још у Совјетском Савезу. Тада је био познат као МиГ-33, настао је од стандарда МиГ-29 (НАТО: јез-енг Fulcrum). Ловац, из периода средине осамдесетих година прошлог века, МиГ-29М, понекад у западним земљама називају Супер фолкрум ( јез-енг Super Fulcrum), а његова варијанта двоседа је обележена са МиГ-29М2. Развој авиона МиГ-29М се поклопио са распадом Совјетског Савеза. Иако су шест прототипова авиона МиГ-29М летели, исти није уведен у серијску производњу и у оперативну употребу руског ваздухопловства. Они су остали фокусирани на употреби Су-27, као главном ослонцу, за време Јељцинове ере. Велика је вероватноћа да авион МиГ-29М први уведу у оперативну употребу ратна ваздухопловства Србије и Сирије.

У периоду од 1986. до 1993. године, направљен је велики налет прототипова авиона МиГ-29М, у функцији испитивања у лету.  Програм је обухватио две „летеће лабораторије“ за испитивање радара Н010 и мотора РД-33К.

Надградња основне варијанте МиГ-29

За више информација погледајте чланак МиГ-29

Варијанта МиГ-29М/М2 је развијена од МиГ-29, по посебним критеријумима:

  • повећања борбене ефикасности у ваздушном простору и при дејствима на земаљске циљеве;
  • смањења борбених губитака;
  • повећања дужине времена лета (аутономије лета), већег долета и тактичког радијуса;
  • побољшања услова боравка и извршавања задатака пилота, у кабини.

Реализацијом ових захтева, добио се вишенаменски ловац-бомбардер МиГ-29М/М2, чији је прототип полетео 1984. године. Постављени задаци су решени са увођењем побољшане опреме, нападно–навигацијског система, интегрисаног са ефикаснијим оружјем, посебно ваздух–земља. Интегрисан је савременији приказивачки систем података и управљачки систем у кабини. Повећана је количина горива и повећане су перформансе погона. Без већих измена спољњег изгледа авиона, побољшана је аеродинамика. Модифициране су летне површине, са препознатљивим малим „зубом“ између канарда и крила, а аеродинамичке кочнице су замењене, по облику и положају. Остварен је резултат, авион је аеродинамички чистији и још агилнији. Побољшана је стабилност и управљивост и технологичност серијске производње. Повећан је распон крила и крилаца и модифицирана је излазна ивица хоризонталног репа. Једна од главних новина, јесте широко увођење нове алуминијумске легуре 01420–литијум у производњу структуре, са готово потпуном заменом система закивања, са увођењем заваривања. На овај начин је постигнуто смањивање масе структуре авиона. Са заваривањем су технолошки добијени херметички резервоари горива, те је избегнута потреба њихових накнадних заптивања. Са методом заваривања нове алуминијумске легуре 01420-литијум, израђен је цео предњи део трупа, са херметичком кабином пилота, под сталним одржањем диференцијалног притиска. Уведени су композитни материјали и саћаста структура, са чиме је додатно смањена маса, а и уочљивост са непријатељским радаром.Уведен је нови и ефикаснији кочни падобран при слетању, а извршена су и одређена дотеривања стајног трапа, са ефикаснијим фрикционим кочницама на точковима. Кочни падобран, површине 17 m², замењен је са новим од 26 m². Замењене су аеродинамичке кочнице, које су биле између издувника мотора на задњем делу трупа, са новом, поставњеном на леђа трупа, површине од 1 m².

Системи опреме и кабина

Побољшан је систем IFFи систем активног ометања, као и измена је увођење електричних команди лета. Један од најреволуцоналнијих измена је увођење тога четвороканалног система, са чиме су створени предуслови за смањење уздужне статичке нестабилности, са преласком и у нестабилну област.

Кабина МиГ-29М, на MAKS
изложби, 1997. године.
 
Жук-А на MAKS изложби, 2009. 
Са овим је отворен пут за побољшање перформанси и маневра авиона, без измене масе и погона. Он је заснован на аналогно-дигиталној технологији електронике, вероватно због тога што је потпуно дигитални систем био мало испред совјетских могућности у то време, али биро МиГ се определио на једноставност, поузданост и отпорност на електромагнетне сметње, што је теже постићи са чисто аналогним системом. Систем команди лета пружа троструку редундантност за ваљање и команду правца и четвороструку за уздужну команду.
Модернизована кабина и њени системи смањују оптерећење пилота. Нова кабина поседује два монохромаска приказивача и значајно побољшан ХОТАС систем управљања нове конфигурације, а пилот је добио модерну кацигу са приказивачем кроз који гледа. Пилотског седиште је подигнуто да обезбеди бољи преглед. Уграђен је нови навигациони систем, радио ометање, праћење и снимање, носи контејнере са оптоелектронским системима. Сензорски опто–електонски
комплекс је унапређен и састоји се из:
    • пеленгатора са осетљивим новим IC пријемником, са дубоким хлађењем, при чему је неколико пута повећан опсег детекције циљева за исту топлотну задњу и предњу полу–сферу зрачења (у поређењу са претходним);
    • камере за детекцију циљева у ваздушном простору и на земљи на већим растојањима (постоји мод за праћење телевизијских корелација на земљи):
    • спрегнутог пеленгатора, ТВ камере и ласерског даљиномера–озрачивача већег капацитета.

 

Нови вишемодни радарски систем Н-010 Жук-М, са равном антеном с прорезима (електронско скенирање), за око 25% већим дометом од предходног, много веће процесорске снаге и модернијег софтвера, и неколико нових модова, укључујући праћење терена и нове могућности ваздух-земља.

Н-010 Жук-М је уграђен у мањи простор носа авиона, са репројектованим „радомом“. Радар може да открије циљеве у ваздушном простору, на растојању и до 120 километара, истовремено прати њих десет, а ажурира и напада четири. При режиму ваздух-тло детектује циљеве, као што је брод разарач, на растојању од 250 km, а борбено дејствује ракетом на брод до удаљености од 150 km.

Мотор РД-33, на MAKS изложби,2009.
 
Ракетно наоружање ваздух-ваздух
Изложено наоружање, на изложби
МАКС-2009.

Наменски је развијен двопроточни турбомлазни мотор РД-33К, са новим компресором ниског притиска и са оствареним већим потиском, у односу на базни РД-33. Потисак без допунског сагоревања је повећан на 53,9 kN, а са допунским сагоревањем на 86,3 kN, а специфична потрошња горива је смањена за 7%. Мотор РД-33К је опремљен новим системом за управљање и регулисање процеса рада, уместо претходног хидрауличко–електронско–аналогног, уведен је електронско–дигигитално–хидро–механички. Унутрашњи резервоари горива су повећани за 1.500 литара, тако да је укупна запремина прешла 5.800 литара, а са три спољашња резервоара се достиже укупна запремина горива од 9.800 литара. Са овим надградњама се повећава долет авиона за 30–40%.

Интегрисано је ефикасније оружје већег асортимана, што је приказано у прегледу доле, у комбинацијама подвешавања, а детаљнији подаци упоредних карактеристика авиона, приказани су у доњој упоредних табели.

Наоружање

  • Ваздухопловни топ ГШ-30-1, калибра 30 mm са бојевим комллетом од 100 граната. Репројектом унутрашњег простора за резервоар горива, исти је повећан да би се обезбедило за трећину већа укупна количина за авион МиГ-29М. Повећање запремине резервоара горива довело је до смањења величине кутије бојевог комлета топа, од изворно 149 на 100 граната, али то није осетно уманило његову ефикасност, пошто се у пракси доказало да је и то сасвим довољно.

 


  • Ракете ваздух-ваздух:
    • Р-27 (НАТО — АА-10 Alamo)
    • Р-77 (НАТО — AA-12 Adder)
    • Р-73 (НАТО — AA-11 Archer)
  • Ракете ваздух-земља:
    • Х-29Т/Л (НАТО — AS-14 Kedge)
    • Х-25МЛ (НАТО — AS-10 Karen)
    • Х-25МП (НАТО — AS-10 Karen)
    • Х-31П (НАТО — AS-17 Krypton)
    • Х-31А (НАТО — AS-17 Krypton)
  • Бомбе:
    • КАБ-500КР
    • НАР Б-13
    • НАР Б-8

МиГ-29М може да носи напредне ракете Р-77, које су упоредиве са америчким AIM-120 AMRAAM.Р-77 има домет од око 100 километара (60 миља), са потпуно активним радарским трагачем и вођењем, по принципу „лансирај и заборави“.

Оперативна употреба

МиГ-29М у лету

Сирија

Сиријска авијација је наручила 24 примерка МиГ-29М/М2, у јулу 2012. године, на ваздухопловној изложби у Фанбороу, крај Лондона. Русија је саопштила да неће испоручивати Сирији оружје, укључујући и борбене авионе до окончања кризе. Генерални директор корпорације МиГ, Сергеј Коротков, рекао је 31. маја 2013. године, да та компанија планира да потпише уговор са Сиријом за „испоруку више од 10 примерака МиГ-29 М/М2“ и да је сиријска делегација у Москви договорила услове и рокове из новог уговора за снабдевање Сирије борбеним авионима.

Србија

Српска влада је објавила намеру да купи 12 примерака авиона МИГ-29М/М2, у циљу замене старих МиГ-21 Према медијским извештајима Србија намерава да купи 6 примерака авиона МиГ-29М/М2 до краја 2013. године, уз опцију за још 6 накнадно. Договор је да се то потврди на наредном састанку на високом нивоу.

Овим опрељењем ће се надоместити неостварена стратегија увођења Новог авиона у оперативну употребу. Добиће се двомоторни авион веће поузданости, нешто мање економичности, мање савремености опреме и веће радарске уочљивости (мање композита), а исте носивости борбених терета, од 4.500 kg.

Ово је логично и рационално решење имајући велико искуство српаког ваздухопловства са експлоатацијом уске ваздухопловне технологије. Авиони МИГ-29М/М2 инаменски потпуно одговарају потребама српског ратног ваздухопловства. У оквиру наставка ове политике треба размишљати о скорој замени и авиона Г-4 супер галеб са руским Јак-130 и авиона Орао са Јак-131. У оквиру такве дугогодишње сарадње је реално могуће оживети и запослити српске научно-истраживачке, производне и ремонтне ваздухопловне капацитете и тиме их спасити од потпуног одумирања.

Упоредне карактеристике варијанти авиона МиГ-29 и МиГ-29М

први лет прототипа 1977. 1986.
посада 1 1
дужина [m] 17,32 17,27
висина [m] 4,73 4,73
размах крила [m] 11,36 11,36
површина крила [m2] 38 38,06
празан опремљен kg 10.800 11.600
максимална у полетању [kg] 18.000 22.300
нормална у полетању [kg] 15.300 16.680
унутрашње [kg] 3.474 5.830
укупно [kg] 7.900 9.630
максимална брзина (на висини лета H=10 km) [km/h] 2.450 2.500 (М=2,35)
максимална брзина (на висини лета H=3 km) [km/h] 1.500 1.500
брзина крстарења [km/h] 1.250 1.250
брзина полетања [km/h] ~ 270 ~ 270
брзина слетања [km/h] ~ 255 ~ 255
стаза полетања [m] 250 250
стаза слетања са кочним падобраном [m] 650 650
плафон лета [m] 18.000 18.000
брзина пењања [m/s] 330 320
долет [km] 1.430 3.200
тактички радијус [km] 710 600-650
ограничење нападног угла [степени] 26 28
гранично експлоатационо убрзање [g] 9 / -2,5 9 / -2,5
двопроточни мотор РД-33 РД-33К
потисак, са допунским сагоревањем СДС, [kN] 81,40 86,30
потисак, без допунског сагоревања БДС, [kN] 49,39 49,39
век употребе мотора [h] 700 4.000
међуремонтни рок рада мотора [h] 700 700
маса мотора [kg] 1.055 1.145
дужина мотора [mm] 4.230 4.230
пречник мотора [mm] 1.000 1.000
топ ГШ-30/1, калибра 30 mm, са 150 граната ДА ДА
број спољних тачака подвешавања 6 9
спољни борбени терет [kg] 3.000 4.500
ракете ваздух–ваздух Р-60МК (IC) ДА ДА
ракете ваздух–ваздух Р-73Е (IC) ДА ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27Р1 ДА ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27РЕ1 НЕ ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27Т1 (IC) НЕ ДА
ракете ваздух–ваздух Р-27ТЕ1 (IC) НЕ ДА
ракете ваздух–ваздух Р-77 (ПАРС+АРС) НЕ ДА
невођене ракете ваздух–земља ДА ДА
класичне авио–бомбе, калибра 250 kg и 500 kg ДА ДА
запаљиве бомбе ЗБ–500 ДА ДА
касетне бомбе КМГУ-2 ДА ДА
вођене ракетне бомбе ваздух–земља НЕ ДА
противрадарске ракете Х–31Р НЕ ДА
противбродске ракете Х–31А НЕ ДА
активни ометач НЕ ДА
ознака радара Н019E Н-010 Жук-М
фреквентни опсег у [GHz] 8 – 12 8 – 12
домет [km] 100 120
даљина откривања циља чеоне површине 3 m2 [km] 60 – 70 60 – 70
зона аутоматског праћења по азимуту [°] +67 / -67 +67 / -67
зона аутоматског праћења по елевацији [°] +60 / -38 +60 / -38
број циљева, које истовремено прати / гађа 10 / 1 10 / 4

Двосед (МиГ-29М2)

МиГ-29УБМ (МиГ-29М2) је двосед вишенаменског, унапређеног ловца МиГ-29М, знатно се разликује од двоседа основне верзије МиГ-29УБ. Разлике су у опреми и њеној интеграцији, размештају резервоара горива и знатно је веће способности. Специфичности ове варијанте су:

  • уградња електронских показивача, комуникационе опреме између пилота и интеграције савременог рачунара;
  • повећана је аутономија (трајање) лета, са увођењем допунских резервоара горива;
  • поседује вишенаменски радар Н010М, Жук-М и одговарајуће савремено вођено оружје.

Први прототип МиГ-29УБМ је завршен крајем маја 1998. године, а полетео је у августу исте године, а други је крајем 1999

Види још

  • Миг-29
  • МиГ-35
  • F-16

Извори