Сухој Су-25

Су-25
Опште
Намена фронтовски бомбардер (Ловачко-бомбардерски авион)
Посада један члан
Произвођач Сухој, Русија
Први лет 22. фебруар 1975.
Почетак производње 1980.
Димензије
Дужина 15,36 m
Размах крила 14,36 m
Висина 4,80 m
Површина крила 33.7 m²
Маса
Празан 9.500 kg
Нормална полетна 14.600 kg
Макс. тежина при узлетању 17.530 kg
Макс. спољни терет 4.400 kg
Погон
Мотори 2 × ТРД Р-195
Потисак 2 × 44,129 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 975 km/h
Тактички радијус кретања 1.250 (750 у ниском лету) km
Долет 1.850 km
Плафон лета 10.000 m
Брзина пењања - m/min
 

Сухој Су-25 (рус. Сухой Су-25), (НАТО назив јез енг Froogfoot) је двомоторни авион, једносед, намењен за блиску подршку и противоклопну борбу. Пројектован је у Совјетском Савезу, налази се и данас у употреби у ратним ваздухопловствима Русије, чланица Заједнице независних држава и неколико других страних земаља. Први прототип је полетео 22. фебруара 1975. године. Након завршених испитивања, авион се серијски производио од 1978. године, у Тбилисију у совјетској републици Грузији. Убрзо су развијене и усвојене његове варијанте двоседа Су-25УБ, варијанта за вучу мета у лету у ваздушном простору Су-25БМ и извозна варијанта Су-25К. Неколико примерака авиона Су-25, надограђени су у стандард Су-25СМ, 2012. године. Варијанте Су-25Т и Су-25ТМ су такође познате са ознаком Су-39. Резултат су наставка развоја, а не производе се у значајније већем броју примерака.

Развој

Авион Су-25 који је пројектовао ОКБ Сухој, развијен је на резултатима истраживања спроведених касних шездесетих година двадесетог века, у циљу дефинисања тактичко-техничких захтева новог јуришног авиона, поштујући ефекте чувеног авион Иљушин Ил-2 за време Другог светског рата, који је остао синоним за све руске јуришне авионе. Захтев је да, сходно промењеној ратној доктрини, изводи борбене операције применом конвенционалног оружја. Су-25 је тешко наоружан топом ГШ-30-2, калибра 30 mm и за различитим експлозивним средствима ваздух-земља, укупне маса око 4.400 kg. На одређен начин, представља еквивалент америчком јуришном авиону A-10 тандерболт II (мада би се пре могао упоредити са Нортропом YA-9 који је изгубио на конкурсу америчке авијације за избор новог јуришног авиона). Исте спецификације довеле су до развоја јуришне варијанте МиГ-27 од руског ловца МиГ-23, иако између ова два авиона нема никакве сличности.

Конкуренција између познатих совјетских ваздухопловних развојних организација је била велика. Најзначајнији резултати су били са пројектима Ил-102 и Т-8 (Сухој). Модерним погледима на јуришни авион заправо су одговорили само предлози Ил-102 и Т-8. Пројекат Ил-102 је развијен од млазног јуришног авиона Ил-40. Основна карактеристика, Иљушиновог новог пројекта је била максимално поједностављен авион.

Сухој је предложио потпуно нови пројекат означен са Т-8, који је годинама развијао његов пројектни биро. Захваљујући бољем нишанском систему, мањим габаритима и мањој маси од Ил-102, Су-25 је добио предност и у јесен 1969. године је победио на конкурсу. Програм ИЛ-102 је обустављен.

Први прототип Сухоја Су-25 под ознаком Т-8-1 полетео је 22. фебруара 1975. године. Проблеми у развоју одложили су његово увођење у оперативну употребу све до априла 1981. године.

Пројекат

Концепција

Од самог почетка, пројекат, Т-8 (Су-25), представљао је развој једноставног авиона за производњу и за минимално време и обим радова на одржавању, способног да извршава сложене оперативне задаткте за подршку копнених снага. Као резултат тога, Су-25 је пројекат за који је потребна минимална обука летача и особља за одржавање на земљи. Време припреме авиона за одлазак на задатак је занемарљиво кратко. Посебна предност је аутономија употребе и изван аеродрома са посебним стандардима, чак је оперативан и са полуприпремљених земљаних стаза.

Авион Су-25 је класични двомоторни подзвучни авион, једносед, класичне аеродинамичке шеме, висококрилац. Крило је трапезано негативног диедра, са углом стреле нападне ивице од 20°. Под крилом се налазе 10 подвесних носача за наоружање и дрруге спољне терете, по којима је авион добио популарни назив „Чешаљ“. Хоризонтални реп је такође класични трапезног облика и са крмилом висине, такође и вертикални реп је класичан. Попречни пресек трупа авиона је елипсастог и правоугаоног облика. Састоји се из три конструктивне целине (склопа).

Конструкција и распоред склопова

Сухој Су-25 на изложби
Le Bourget, 1989. године.

Структура авиона је класичне технологије, састављена о склопова добијених међусобним везивањем елемената закивањем: оквира, уздужника, ребара, рамењача, носећих окова и оплате. За израду ових елемената коришћени су класични материјали – првествено метали: алуминијумске легуре у нивоу (до 60% од укупне масе змаја летелице), легуре магнезијума, (2% масе змаја летелице), легуре титана, (13,5% масе змаја летелице), чепика (19% масе змаја летелице) и других материјала (3% од масе змаја летелице).

Предњи – кабински део трупа интегрише кабину пилота, системе опреме и предњу ногу стајног трапа. Централни део трупа повезује крило, моторе и главне ноге стајног трапа. Задњи део трупа, на коме су интегрисане обе репне поврине и контејнер за кочиони падобран. Стајни трап је увлачећи, система трицикл, предња носна нога се увлачи у труп авиона а главне ноге, када су извучене, точкови су им испод крила, а у току лета се увлаче у труп авиона. Положај главних ногу стајног трапа је такав да не смета подвешавања оружја и спољних резервоара за гориво. Морнаричка верзија овог авиона је опремљена системом за напајање горивом у лету, као и куком за заустављање при слетању на носач авиона. Авион Су-25 је веома добро наоружан а конкретно ношење наоружања зависи од варијанте и планиране мисије авиона.

Спесификасије склопова и елемената структуре и система опреме авиона Су-25.

 

  • 1 – Топ GSh-30-2
  • 2 – Аеродинамичке кочнице
  • 3 – Елекронске противмере
  • 4 – Ласерски систем Клен-ПС
  • 5Опрема, електроника БРЭО
  • 6 – Антене за идентификацију
  • 7 – Пито ВД-18Г-3М
  • 8 – Контејнер кочног падобрана
  • 9 – Резервоар горива
  • 10 – Главна нога стајног трапа
  • 11 – Избациво седиште К-36Л
  • 12 – Чеоно стакло
  • 13 – Перископ
  • 14 – Млазни мотор
  • 15 – Усисник ваздуха
  • 16 – Антене РСБН 6Ц
  • 17ПВД-7
  • 18 – Предња нога стајног трапа
  • 19 – Поклопац кабине
  • 20 – Приказивач у кабини АСП-17
  • 21 – Склапајуће степенице
  • 22 – Рамењача
  • 23 – Закрилце
  • 24 – Предкрилце
  • 25 – Крмило правца са пригушивачем
  • 26 – Крилце
  • 27 – Мамци АСО-2В
  • 28 – Антене СПО-15
  • 29 – Крмило висине
  • 30 – Споњни носачи терета БДЗ-25
  • 31 – Покретач мотора АПУ-60

Погон

Параметри мотора Турмански Р-195
ПараметриВредности
Потисак 43 kN / 45 kN (ванредно)
Дужина 7.880 mm
Пречник 805 mm
Пречник издувника 547 mm
Маса (сув) 574 kg

Потрошња горива

0.89

Проток ваздуха

66
Температура гаса на турбини 930° C
Ресурс између два ремонта 500 часова

Варијанте серијских авиона Су-25 / Су-25УТ / Су-25Т / Су-25БМ погоне Мотори (2 х Турмански Р-195), без допунског сагоревања, интегрисани су бочно на труп, у кореном делу полу-крила. Потисак им је близу 2 х 43 kN / 45 kN (у ванредним случајевима). Међутим, модернизација Су-25 је обухватила и измену обилазнице језгра мотора Р-195, што је допринело повећању потиска на 50 kN у ванредним случајевима.

Систем за гориво се састоји од 4 резервоара, у трупу су смештена два, а у сваком полу – крилу по један. Резервоари за гориво су самозаптивајући, додатни оклоп је уграђен између мотора и централног дела трупа. У издумне цеви мотора уграђене су мреже (завесе), за умањење димног трага.

Су-25 је опремљен бочним уводницима ваздуха, са косим улазним пресеком и лучном спољном страницом. Усисници прелазе у канале овалног пресека и директно уводе ваздух у компресоре мотора, са минималним губитцима.

Бочно, између страница трупа и улазних делова усисника ваздуха налазе се клинасти одвајачи граничног слоја акумулираног на површини трупа, ширине од 60 mm. Да би се побољшаo довод ваздуха на великим нападним угловима, а раван улазног пресека је закошена за 7 степени.

Кабина и опрема

Заштита пилота и повећање преживљавања авиона

Кабина омогућава добру прегледност пилоту како у фазама полетања и слетања тако и при лету авиона. Под притиском је и са извацивим седиштем К-36Л (лака верзија од К-36Д), спашава на свим висинама при брзинама 0-1000 km / h. Су-25 је значајно повећано преживљавање са неопходним мерама, које су пеналисане повећањем нормалне полетне масе за 7,2% или 1050 kg, витални системи су дуплирани, a кабина је обложена титанијумским оклопом (плочама):

Шема доградње Су-25 за повећање преживљавања.
  • - Дебљина бочних плоча оклопљене кабине - 24 mm (титан)
  • - Задњи зид оклопљене кабине - 10 mm (титан)
  • - Предњи зид оклопљене кабине - 24 mm (титан)
  • - Оклопљен патос кабине - 10 mm (титан)
  • - Предњи оклоп уређаја кавине - 57 mm
  • - Може да издржи удара до 50 метака, каливра од 12,7 mm
  • - Пречник пилотске палице - 40 mm
  • - Ветробран - 65 mm оклопни триплекс.
  • - Заштита потиљка пилота - 6 mm

Опрема

Носни део трупа је опремљен са препознатљивим удвојеним Пито цеви, декорисаним са навигационим антенама, обухвата главну - ХП-18г-3М и резервну - ЦВП - 7.

Системи опреме такође укључују:

Су-25 са кочним падобранима,
после слетања.
 
  • Доплер радар DISS-7.
  • Пријемник SRO за противрадарско упозорење (RWR).
  • Радар за навођење SPO-15 и систем упозорења (RHAWS).
  • Идентификација-пријатељ-непријатељ SO-69 или - (IFF) предајник.
  • Авио-навигациони и систем за слетање.
  • Комплет радио уређаја, укључујући и један за директну комуникацију са копненим трупама.

У корену вертиикалног репа, уграђена је антена RWR и систем за инструментално слетање. Двоструки кочиони падобрани су у контејнеру испод вертикалног репа, а на врху тога простора су системи IC и протирадарски мамци, АСО-2Б, са укупно 128 патрона.

Наоружање

У Арсеналу овог авиона су топови, ракете ваздух-ваздух, вођене ракете ваздух-море, невођене ракете ваздух-земља, калибра 57 до 340 mm и класичне слободно падајуће авио-бомбе разног калибра и намене.  Поред оптичког нишана авион је имао и ласерски даљиномер и нишан и остале уређаје који су му омогућавају дејство преко целог дана и у лошим временским условима.

Наоружање авиона Су-24
Спољни носачи 8 (10)
Спољна ворбена носивост 4.340 kg
Стандардна спољна носивост 1.340 kg
Топ ГШ-30-2 (уграђен)
Врој један
Калибар 30 mm
Бојеви комплет 250 граната
Митраљези ГШ-23Л (у подвесним контејнерима)
Калибар 23 mm
Бојеви комплет 260 метака
Вомве
Класичне слободно падајуће авио бомбе ФАБ-100; ФАБ-250; ФАБ-500 и Касетне бомбе
Ракете
Ваздух - ваздух Р-60
Ваздух - земља С-5; С-8; С-13; НАР; С-24Б; С-25
Ваздух - море Х-23; Х-25; Х-29

 

Приказивање наоружања авиона Су-25

Средство Конфигурација № пример.
Топ ГШ-30-2          
Топ 30.png
          1
СППУ - 22;

ГШ-23Л

     
ГШ-23Л.png
ГШ-23Л.png
 
ГШ-23Л.png
ГШ-23Л.png
      4
Р-60
Raketa P2.svg
                
Raketa P2.svg
2
Х-25МЛ  
Х - 25 МЛ.png
Х - 25 МЛ.png
        
Х - 25 МЛ.png
Х - 25 МЛ.png
  4
Х-25Л       
Х - 25 Л.png
 
Х - 25 Л.png
        2
Х-25ЛД 
Х - 25 ЛД.png
Х - 25 ЛД.png
        
Х - 25 ЛД.png
Х - 25 ЛД.png
  4
С-8КОМ.Т 
С - 8 КОМ.Т.png
С - 8 КОМ.Т.png
С - 8 КОМ.Т.png
С - 8 КОМ.Т.png
 
С - 8 КОМ.Т.png
С - 8 КОМ.Т.png
С - 8 КОМ.Т.png
С - 8 КОМ.Т.png
  160
С-130Ф.Т 
С - 130 Ф .Т.png
С - 130 Ф .Т.png
С - 130 Ф .Т.png
С - 130 Ф .Т.png
 
С - 130 Ф .Т.png
С - 130 Ф .Т.png
С - 130 Ф .Т.png
С - 130 Ф .Т.png
  40
С-24Б 
С-24Б.png
С-24Б.png
С-24Б.png
С-24Б.png
 
С-24Б.png
С-24Б.png
С-24Б.png
С-24Б.png
  8
С-240 ОФМ 
С-240 ОФМ.Т.png
С-240 ОФМ.Т.png
С-240 ОФМ.Т.png
С-240 ОФМ.Т.png
 
С-240 ОФМ.Т.png
С-240 ОФМ.Т.png
С-240 ОФМ.Т.png
С-240 ОФМ.Т.png
  8
КАБ-500КР       
КАБ-500КР.png
 
КАБ-500КР.png
        32
АВ-100 
АВ-100.png
АВ-100.png
АВ-100.png
АВ-100.png
 
АВ-100.png
АВ-100.png
АВ-100.png
АВ-100.png
  10
АВ-250 
АВ-250.png
АВ-250.png
АВ-250.png
АВ-250.png
 
АВ-250.png
АВ-250.png
АВ-250.png
АВ-250.png
  10
АВ-500 
АВ-500.png
АВ-500.png
АВ-500.png
АВ-500.png
 
АВ-500.png
АВ-500.png
АВ-500.png
АВ-500.png
  8
РБК-250 
РБК-250.png
РБК-250.png
РБК-250.png
РБК-250.png
 
РБК-250.png
РБК-250.png
РБК-250.png
РБК-250.png
  8
РБК-500 
РБК-500.png
РБК-500.png
РБК-500.png
РБК-500.png
 
РБК-500.png
РБК-500.png
РБК-500.png
РБК-500.png
  8
КМГУ 
КМГУ.png
КМГУ.png
КМГУ.png
КМГУ.png
 
КМГУ.png
КМГУ.png
КМГУ.png
КМГУ.png
  8
3Б-500 
3Б-500.png
3Б-500.png
3Б-500.png
3Б-500.png
 
3Б-500.png
3Б-500.png
3Б-500.png
3Б-500.png
  8
ПТТ-800  
 
 
 
   4
ПТТ-1150  
 
 
 
   4

Варијанте

Варијанте авиона Сухој Су-25
Су-25 Прва варијанта серијсог авиона.
Су-25УБ Школско борбени двосед, серијски авион.
Су-25УТ, Су-28 Школска верзија, двосед.
Су-25УБК Извозна варијанта Су-25УБ
Су-25УТГ Двосед, за испитивање могућности слетања на копнену и палубну (бродску) подлогу.
Су-25БМ Авион - тегљач мета за обуку у гађању, у ваздушном простору.
Су-25К Извозна варијанта Су-25
Су-25Т Против-тенковски јуришни авион, са новим оружјем и опремом.
Су-25ТК Извозна варијанта Су-25Т
Су-25ТМ, Су-39 Против-тенковски јуришни авион, за све временске услове.

 

Су-25СМ

Модифициран и побољшан у домену нападно-навигасјског система, опреме у кабини, погона и наоружања.

Су-25СМ на ваздухоплвној изложби МАКС-2011, у Москви.

Оперативна употреба

Произведено је око 700 примерака авиона Су-25, периоду од 1980. до 1992. године.

Рат у Авганистану (1979-1989)

Су-25 је показао значајну предност у односу на свог конкурента Јак-38 и већ у пролеће 1980. године, распоређена су 4 примерка у Авганистану. Од средине 1981. године, укључен је цео ескадрон Су-25, а 1984. повећано је на пук. Борбена искуства су указивала на велико преживљавање и управљивост при нападу авиона. Главни задатак авиона Су-25 је био нападно дејство на војне циљеве у планинским областима и на структуру под контролом авганистанских побуњеника. Релативно мала брзина лета му је омогућавала прецизност при нападу.

Су-25 је у Авганистану добио надимак рус. Грач (гавран), постао је најпознатији борбени авион. Након појаве преносних ракета земља-ваздух Стингер у наоружању муџехадина, у 1987. години, подвргнут је модернизацији, у циљу повећања преживљавања.

Током рата у Авганистану, Су-25 је укупно ланисирао 139 вођених ракета свих врста на положаје муџахидина. У просеку, сваки авион је направио 360 летова годишње, укупно знатно више од било којег другог борбеног авиона у Авганистану. До краја рата, скоро 50 Су-25 су распоређени у авганистанске авио база, изведено је укупно 60.000 летова. Између првог распоређивања у 1981. и краја рата 1989. године, изгубљена су око 23 авиони у борбеним операцијама, а око 9 је уништено на земљи на стајанци.

Ирачко-ирански рат

Сухој Су-25 је уведен у оперативну употребу у ирачко ваздухопловство у другој половини осамдесетих година двадесетог века. Према неким изворима, они су корисшћени врло интензивно у томе рату. Током рата ирачки Су-25, направили су око 900 борбених летова. У једном инциденту снимљено је да је ирачки Су-25 оборен од иранском ракетом земља-ваздух, пилот се успешно катапултирао. После рата, Садам Хусеин је одликовао све ирачке пилоте на Су-25, са највишим војним одликовањем.

Заливски рат (1991.)

Током Заливског рата ирачки Су-25 нису летели, али су претрпели велике губитке. Супериорност коалиционих снага је била велика, па и потпуна превласт у ваздушном простору. Седам авиона Су-25 су прелетела у Иран, 25. јануара 1991. године, где су укључена у њихово ваздухопловство, два су оборили амерички ловци F-15 игл, током покушаја да полете. Остали су уништени на земљи. Укупно је Ирак изгубио 31 авион Су-25.

Абхазијски рат (1992.—1993.)

Грузија је у овом сукобу користила своје авионе Су-25. Неколико тих авиона су оборени од стране абхазијске противваздухопловне одбране. Познат је најмање један случај учешћа Су-25, Руског ратног ваздухопловства.

Рат за Нагорно-Карабах (1991.—1994.)

Су-25 је био први борбени авион који је учествовао у Рату за Нагорно-Карабах. У априлу 1992. године, пилот Руског ратног ваздухопловства, азербејџанског порекла Вагиф Курбанов превегао је са авионо у Азербејџан и летова на њему у борбеним мисијам, све док није био оборен. Касније, Азербејџан је набавио још неколико авиона. До краја рата авионе Су-25 је имала и јерменска страна.

Азербејџан је укупно изгубио три Су-25, а Јерменија 2.

Први чеченски рат

Руски Су-25 је био основни борбени авион који је користило Руско ратно ваздухопловство у борбеним операцијама у Чеченији. На почетку борби, ова јуришна авијација је уништила све чеченске авионе. Најинтензивније су дејствовали авиони Су-25 у зиму и пролеће 1995. године, касније су се користили спорадично, због природе рата, након примирја у јуну. Извели су око 9.000 летова, од чега око 5.300 летова са директним деством, током чеченског рата, у периоду између 1994. и 1996. године, при чему су ови јуришници потврдили своју високу ефикасност. У тим операцијама је изгубљено 5 авиона Су-25 (четири су оборена, а један је отписан због оштећености). Упркос високом борбеном преживљавању Су-25, у једном случају обарања, непријатељском ватром из митраљеза ДШК великог калибра (12,7 mm) - метак је погодио пилота кроз бочно стакло поклопца кабине и усмртио га је.

Други чеченски рат

Су-25 Руског ратног ваздухопловства су интензивно коришћени током Другог чеченског рата, нарочито током прве фазе, када су руске снаге извршеле инвазију на самопроглашену Ичкерију. Изгубљено је до седам руских авиона Су-25, један до непријатељске ватре: 4. октобра 1999. године, Су-25 је оборен и убијен је пилот. Крила авиона су чечени ставили на постоље, на централном тргу у Грозном.

Други конгоански рат

Демократска Република Конго је купила 8 борбених авиона Су-25 у 1999. години. Због недостатка пилоти обучених пилота за борбене мисије ангажовали су их из Русије, Украјине и Белорусије.

Еритрејско-етиопски рат

Обе стране су имали Су-25 на почетку трећег дела борбе у периоду мај-јун 2000. године. Познати су напада авиона Етиопије вођеним ракетама Х-25 и Х-29. Еритрејски МиГ-29 је оборио етиопски Су-25, том приликом је пилот смртно страдао.

Сукоби у Републици Македонији (2001)

Македонско ваздухопловство је користило авионе Су-25 током сукоба са албанским сепаратистима. Авиони су вишеструко нападали. почев од 24. јуна 2001. године. Најуспешније су дејствовали 10. августа 2001. године, у селу Радуша, када су са Су-25 напали албанске екстремисте, који су из заседе и убили 16 македонских војника током претходна два дана.

Грађански рат у Обали Слоноваче

Током овог грађанског рата, владине снаге су користиле авионе Су-25 за борбено дејство по побуњеничким циљевима. Коришћени су за и напад Француског контигента у оквиру мировних снага, 6. новембра 2004. године. У томе нападу, убијено је девет припадника мировних снага, а рањено 37. Убрзо након тога, француски војници су узвратили, напали су ваздухопловну базу и на земљи уништили два Су-25.

Рат у Грузији (2008)

Сухој Су-25 је активан у ваздухопловствима Русије и Грузије. Током сукоба, званично је потврдило руско ваздухопловство губитак три Су-25, а још четири су тешко оштећена, што у великој мери премашило губитке и штету других типова авионима, који су учествовали у сукобу. Русија процењује да су уништели три грузијска Су-25, током рата, из Грузије то нико није потврдио.

Рат у Дарфуру

Према међународној организацији Амнести Интернатионал, Судан је у више наврата. са Су-25, нападао војне и цивилне циљеве у Дарфуру. Авиони су испоручени из Белорусије, у периоду 2008-2010. године, иако је био ембарго над Суданом од стране Уједињених Нација.

Рат на истоку Украјине

Украјинске оружане снаге распоредиле су авионе за дејство у ваздушном простору изнад источних региона, почетком пролећа 2014. године. Први задаци су им били углавном извиђање и "демонстрација силе". Украјински Су-25 су подржавали хеликоптере Ми-24, 26. маја 2014. године, током њихове војне операције повратка контроле аеродромома у Доњецку, током које су Су-25 лансирали ракете ваздух-земља. Контрола над аеродромом је поново успостављена, са 30-40 жртава на страни побуњеника. Један украјински Су-25 се срушио због техничког квара.

Су-25 је оборен, 16. јула 2014. године, украјински званичници су навели да га је оборио руски МиГ-29, ракетом Р-27Т. Русија је то демантовала. Два Су-25 су такође оборена у региону Доњецка, 23. јула 2014. године. Опет је оптужена Русија и следио је деманти.

Украјински Су-25 је оборен, 29. августа 2014. године, од стране побуњеника. Пилот је успео да се безбедно катапултира. Истога дана, побуњеници тврде да су оборили до четири Су-25.

Оружани сукоб у северном Ираку (2014)

Ирак је набавио половне авионе Су-25, који су им испоручени крајем јуна 2014. године. Они су имали прве борбене летове 25. децембра, у ваздушном простору изнад ирачком града Тикрит, где су се лоцирале снаге, екстремистичке организације „Исламска држава”.

Руска војна операција у Сирији

Авиони Су-25СМ користе се од 30. септембра 2015. године, у операцијама против терористичке организације тзв „Исламске државе”. Руси су распоредили Су-25СМ на аеродром у близини Латакија, Сирија, да подржи остале руске снаге у сиријској офанзиви против терориста, припадника тзв „Исламске државе”. Са њима су 2. октобра 2015. године уништили командна места терориста и заједно са осталом авијацијом су онеспособили њихова склоништа, складишта и осталу инфраструктуру.

Корисници авиона Су-25

Корисници авиона Сухој Су-25
Држава, број авиона, илустрација и коментар
Азербејџан – Азербајџан је тајним каналима обезбедио неколко примерака, а имали су и превеге с њима. Укупно вероватно 5 авиона Су-25. Судан – До новембра 2008. године, имали су један Су-25, а после су наводно набавили 15 авиона из Белорусије. Казахстан – Казахстан је набавио 12 једноседа Су-25 и два тренера Су-25УБ, у децембру 1995. године.
Ангола – Први уговор се односи на 12 једноседа Су-25К и два двоседа Су-25УБ. Касније, је испорука допуњена још три са двоседа. Туркменистан – После распада СССР-а, у Туркменистану је остало 46 примерака Су-25. Оператвно је било 18, 2004. Чешка – Чешка је наследила двадесет четири Су-25К и један Су-25УБК. У децембру 2000. године, они су пензионисани и ускладиштени.
Јерменија – Поседују авионе Су-25: 5 основних, 9 Су-25К и 1 Су-25УБК. То је у 2009. години. Узбекистан – Након распада СССР-а, око 20 Су-25, Су-25УБ, и Су-25БМ остало је у њиховом власништву. Северна Кореја – Северна Кореја је прва азијска земља која је нававила авионе Су-25, укупно 32 једноседа Су-25К и четири Су-25УБ.
Бугарска – Двадесет Су-25К и три Су-25УБ су били у оперативној употреби 2004. године. Украјина – Тренутно, украјинско ваздухопловство поседује око 60 Су-25, Су-25УБ, и Су-25УТГ. Словачка – Словачка је наследила 12 Су-25К и један Су-25 УБК након распада Чехословачке.
Замбија – У оперативној употреви имају један Су-25, од 2008. године. Чад – Преузео 4 Су-25 и 2 Су-25УБ од Украјине у 2008. години. Нигер – У току 2014. године, била су два Су-25 оперативна.
Русија – Поседује смањену флоту Су-25, већином једноседа, мањи број двоседа Су-25УБ, и тегљача Су-25БМ. Поред тога, поседују малњи број Су-25Т против тенковске варијанте. Све у свему, 286 примерака Су-25 су у њиховој оперативној употреб од 2008. године. У току је модернизасија око једне трећине флоте. У оквиру тога се развија и морнарички двосед. Етиопија – Пар Су-25Т и два борбена тренера Су-25УБК, испоручени су Етиопији у првом кварталу 2000. године. Двоседи, који су повучени из оперативне употребе Руског ратног ваздухопловства, модифицирани су у складу са посебним захтевима Етиопског ваздухопловства. Етиопљани су их користили у борбеним операцијама против еритрејиских побуњеничких група. Белорусија – Белорусија је, после Русије, добила највећи број авиона Су-25. Седамдесет Су-25 и шест Су-25УБ су били оперативни, 2004. године.
Перу – Перу је набавио 18 Су-25 крајем 1998. године из Белорусије, која им је обновила ресурс пре испоруке. Испоручено је 10 једноседа и осам тренера двоседа Су-25УБ. У фебруару 2013. године, од 18 Су-25, била су само 4 авиона оперативна.
Демократска Република Конго – Крајем 1999. године, потписао уговор са Демократској Републиком Конго за испоруку 10 Су-25К. Гоговор је износио на 6 милиона америчких долара, а прва четири авиона су испоручена ваздухопловним транспортом Ан-124, у новембру 1999. Преосталих шест авиона испоручена су у јануару 2000. године. Један авион се срушио у децембру 2006. године у току рутинског лета, док се други срушио 30. јуна 2007., током прославе дана независности. Иран – Седам ирачких авиона Су-25, 21. јануара 1991. године, прелетели су у Иран да би се избегло њихово уништавање од ваздухопловних снага коалиције, у току Заливског рата. Ове авионе су иранци присвојили и докупили су још шест нових примерака. Извештаји показују да су неки од авиона враћени у Ирак у јулу 2014. године, да би се повећала њихова борбена способност, у новим околностима у региону. Екваторијална Гвинеја – Достављени су Екваторијалној Гвинеји, у 2005. години, 4 Су-25 и 2 борбена тренера Су-25УБ. Тренутни статус тих авиона није познат.
Ирак – У лето 2014. године, са појавом исламских милитаната на северу Ирака, влада је брзо у Русији купила јуришне авионе. Тачан број купљених авиона у 2014. години није био познат.
Грузија – У периоду СССР-а, Су-25 су се производили у Грузији. Само је мали број једноседа Су-25 доведен на оперативан стандард и уведен у састав ваздухопловѕтва. Поседују девет Су-25, различитих варијанти, од њих осам су Су-25КМ шкорпион (унапређена варијанте Су-25 у сарадњи са Израелом), од 2004. Македонија – Република Македонија је купила три једноседа Су-25 и један двосед Су-25УБ, за потенцијалне напада албанских екстремиста. Авионе су купили од Украјине, након што су повучени из оперативне употреве у њиховом ваздухопловству. Авион су пензионисани 2004. године, а наводно су продати Грузији у 2005. Продаја се никада није догодила, а они су остали у близини аеродрома у Скопљу.
Корисници авиона Су-25:
   — бивши,
   — тренутни.

Карактеристике

Карактеристике најбројнијих авиона (Су-25/Су-25К)
Опште Перформансе
Дужина 15,53 m Полетна

маса

са 2xFAB-500 + 2xR-73E 14.440 kg
Висина 4,80 m максимална 19.300 kg
Размах 14,36 m Стаза

полетања

са нормалном масом 500 m
Површина крила 33,7 m² са максималном масом 1.050 m
Угао стреле нападне ивице 20° Маса при

слетању

нормална 11.020 kg
Погон 2 × ТРД Р-195 максимална 13.200 kg
Потисак 2 × 44.18 kN Стаза

слетања

са нормалном масом 550 m
Маса (празног) 9.800 kg са максималном масом 750 m
Унутрашње гориво 5.000 kg Максимална брзина (Н=0 m) 950 km/h
Пнеуматици гл. ногу 840х360 mm Максимални Махов број 0,82
Пнеуматик нос. ноге 660х200 mm Границе фактора аеродинамичког оптерећења +6.5/-2.0
Притисак, у два хидросистема 210 kg/cm²

Практични долет,

без спољних терета

на нивоу мора 500 km
Течност против залеђивања 6 lit на висини 1.000 km
    са 4 x ПТТ-800 празни одбачени 1.850 km
 

Види још

  • Иљушин Ил-2
  • Сухој Су-7
  • Сухој Су-17
  • Сухој Су-34
  • Сухој Су-39
  • Сухој - фабрика авиона 

Извори