Сухој Су-33

Сухој Су-33
Russian Navy Sukhoi Su-33.jpg
Опште
Намена морнарички ловац-бомбардер
Посада 1 члан
Земља порекла Застава Русије Русија
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:Фабрика авиона КнААПО
Први лет 17. 08. 1987.
Почетак производње 1989. производња и даље траје
Уведен у употребу 31. августа 1998.
Статус у употреби
Први корисник Русија- руска морнарица
Број примерака 26
Димензије
Дужина 21,19 m
Размах крила 14,70 m
Висина 5,93 m
Површина крила 62,00 m²
Маса
Празан 16.000 kg
Нормална полетна 22.500 kg
Макс. тежина при узлетању 32.000 kg
Макс. спољни терет 6.500 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 х Сатурн АЛ-31Ф
Потисак ТММ 2 x 74,53 / СДС 2 x 122,58 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.300 km/h
Макс. брзина на H=0 1.400 km/h
Долет 3.000 km
Плафон лета 17.000 m
Брзина пењања 13.800 m/min
 

Сухој Су-33 , (рус. Сухой Су-33), (НАТО назив Flanker-D) је морнарички ловац-бомбардер, користи палубу брода носача авиона, за полетање и слетање. Развијен је из основног стандарда Су-27, погоне га два двопроточна турбомлазна мотора, припада четвртој генерацији. Развијен је и произведен у Совјетском Савезу/Русији, у капацитетима Сухоја. Авион је први пут полетео 1985. године. Првобитна ознака му је била Су-27К. Прво се користио у 1995. години, у операцијама на броду носачу авиона Адмирал Кузнецов,[a] Су-33 је званично уведен у оперативну употребу у августу 1998. године, од тада се користи назив Су-33. Серијски се производи у ограниченом броју, од 1992. године, а након распада Совјетског Савеза смањење се руска морнарица, па је само произведено 24 примерака. Покушај продаје Кини и Индији није успео. Основна му је разлика, у односу на изворни стандард, што му се склапају крила и део хоризонталног репа, за лакше стационирање на скученом бродском простору. Поред тога, ноге и окови стајног трапа су ојачани, према прописима слетања на палубу брода. Развијена је и школско-борбена варијанта двоседа Су-33УБ. Авиони Су-33 и Су-33УБ, налазе се и даље (2011. године) у понуди за извоз.

Тактичко-технички захтеви

Рад на пројекту авиона Су-33 је почео у складу са Уредбом од 18. априла 1984. године. Дефинисан је развој морнаричког тешког ловца четврте генерације заснован на ловцу Сухој Су-27, који је прошао сва испитивања и доказао врхунске резултате. Захтевано је да Су-33 задржи све предности ловца Сухој Су-27. Програм је поверен ОКБ Сухоју, а водећи пројектант је био Михаил Петрович Симонов. Комисија купца, на челу са командантом Ваздухопловства, генерал-пуковник Кузнецов, захтевала је да се обезбеди висока ефикасност у извршењу задатака уништавања површинских циљева на мору са респективним тактичким радијусом. Као резултат тога, након ревизије идејног пројекта и комплетне техничко-економске анализе, у фебруару 1985. године, даљи рад на пројекту Су-27К (почетни назив), одобрен је од стране Команданата ваздухопловства и морнарице СССР-а.

Развој

У 1986. години, почео је развој првог прототипа овог авиона, који је био с фиксним крилима без склапања. У јулу месецу 1987. године, протип је био спреман за испитивања на земљи и у лету. Први пробни лет је обављен 17. августа 1987. године, а пробни пилот је био В. Г. Пугачов. Шест месеци касније почела су испитивања и другог прототипа Су-27К, али на њему су била остварена крила на склапање. Други прототип је први пут полетео 22. децембра 1987. године. У лето наредне године и први прототип је накнадно добио крила на склапање. Нажалост, овај авион се срушио 27. септембра 1988. године због квара хидрауличког система, у току испитивања у лету. Прво слетање на носач авиона Адмирал Кузњецов, обављено је октобру 1989. године. Верификационо испитивање авиона у лету Су-33, трајало је до 22. новембра 1989. године. Поред Су-33, паралелно су испитивани и конкуренски авиони МиГ-29К и Су-25УТГ,[b] као и носач авиона Адмирал Кузњецов, за њихов оперативни пријем. Након завршених испитивања авиона кандидата за избор морнарице и испитивања носача авиона, приступило се додатном усаглашавању и отклањању свих уочених недостатака.

Пројекат

Су-33 је двомоторни авион, једносед са класичном аеродинамичком шемом. Развијен је на основу вишенаменског ловца Су-27 и прилагођен је за употребу у морнаричкој авијацији, са могућношћу слетања и полетања са носача авиона. Крила авиона и хоризонтални реп, могу се склопити тако да авион заузме мањи простор у хангару и на палуби носача авиона. Су-33 погоне два мотора АЛ-31Ф-3 или АЛ-31Ф-М1, који имају већи потисак у односу на моторе АЛ-31Ф, који погоне Су-27. Мотори су смештени у размакнутим гондолама на задњем делу трупа, довољно удаљени један од друго, да се повећа преживљавање авиона у случају поготка једног од њих ракетом. Због уградње тежег радарског система, у предњи део трупа, помера се унапред тежиште авиона, због чега су испред крила уграђени канарди у циљу задржавања жељене уздужне резерве статичке стабилности,Померањем неутралне тачке за исту вредност као и што је померено и тежиште, задржана је првобитна резерва стабилности. У току испитивања доказан је и користан допринос у порасту узгона и смањењу индукованог отпора авиона (побољшан је однос узгона и отпора), нарочито у току полетања, па је одлучено да се исто решење угради и у будуће модификације авиона Су-27. Пројекат авиона Су-33 углавном је сличан авиону Су-27.

Крило и хоризонтални реп

Крило ловцa Су-33 је трапезног облика, у плану. Нападна ивица је закошена, под углом стреле од 42,4°. Површина крила је 67,84 m², распон - 14,7 m (са постављеним ракетама или контејнерима са опремом на крајевима, износи 14,948 m). Широко је примењена механизација крила, укупно заузима површину од 2,4 m² за флапероне, који обављају функције закрилаца и крилаца, два сегмента закрилаца од 6,6 m² и преткрилаца површине од 5,4 m². Хоризонтални реп се састоји од две диференцијално целобртне површине. Размах хоризонталног репа је 9,9 m, а површина је 12,3 m². Kанарди су такође целообртни. Угао стреле им је 53,5 °, размах 6,43 m, а површина активног сегмента је 2,99 m². Вертикални реп авиона се састоји од две површине трапезног облика, са углом стреле нападне ивице од 40 ° и површином од 15,1 m². На оба верикална репа, изведено је по крмило, са укупном површином од 3,49 m².

Полукрила морнаричких авиона се склапају, а разлози су предходно објашњени.

Авион Сухој Су-33
са склопљеним крилима.
Мотор АЛ-31Ф.
Кабина авиона Су-33.

Хоризонтални реп се првобитно није склапао, тада је ширина авиона (због распона репа) била 9 m, што је 1,2 m већа од конкурента МиГ-29К. Са увођењем склапања, распон хоризонталног репа је сведен на 7,4 m, а то је још мање од МиГ-29К за 0,4 m.

Погон

Сухој Су-33 поседује подвесне усиснике ваздуха, што му омогућава да достигне брзину већу за 2 пута од брзине звука.. Отвори усисника су испод крила и опремљени су заштитним решеткама, које спречавају усисавање страних предмета у моторе на режимима полетања и слетања. Заштитне решетке су перфорирани панели од титанијума, са великим бројем отвора пречника 2,5 mm. Решетке се аутоматски спуштају и подижу - везано са положајем ногу стајног трапа. Када су ноге стајног трапа извучене, решетке су подигнуте и обратно.

Су-33 погоне два двопроточна турбомлазна мотора Ал-31Ф, серије 3 НПО „Сатурн“. Разликују се од базне варијанте АЛ-31Ф већим потиском за 12,8 kN и смањеном потрошњом горива.

Посебности Су-33

Побољшања, проистекла из прилагођавања авиона новој намени, су:

  • Побољшан је однос узгона и отпора авиона, при полетању, слетању и у маневру.
  • Повећан је потисак мотора авиона за безбедно кратко полетање са палубе и у случају нужног одустајања од слетања (продужења), у завршној фази прилаза.
  • Ојачан је стајни трап, а на предњу ногу, постављена су два точка и уграђена је куке за хватање развученог ужета, при слетању.
  • Уграђен је систем за напајање горивом у лету.
  • Су-33 је интегрисан у навигациони систем носача авиона.
  • Извршена је интеграција са радио-електронским системима носача авиона.
  • Прилагођени су системи наоружања према стандардима морнаричке авијације.
  • Репројектовано је крило и хоризонтални реп са решењем шарки (окова) за њихово склапање на одређеном пресеку у равни аеропрофила, у циљу смањења размаха при стационирању, па и мањег заузимања простора на броду.
  • Примењена је побољшана заштита од корозије ваздухоплова (структуре и система), која одговара дуготрајној употреби у условима на мору.
  • Повећана је ефикасност у нападу на циљеве на површини мора.

Варијанте

  • Су-27К — Пројекат палубног ловца на бази Су-27 за опремање носача авиона. Пројекат је био под шифром 1143.5.
  • Су-27КУ — Пројекат палубног двоседа, школско-тренажног авиона.
  • Су-27КРЦ — Пројекат палубног двоседа, извиђачког авиона и тегљача мета.
  • Су-27КПП — Пројекат палубног двоседа, авиона ометача.
  • Су-27КТ / Су-27КТЗ — Пројекат палубног двоседа, авиона танкера горива.
  • Су-33 — Основна борбена варијанта.
  • Су-33УБ — Школско-борбена варијанта, двосед. Раније је имао назив Су-27КУБ.

Наоружање

Сухој Су-33 са ракетним наоружањем.

Преглед наоружања

    • Топ: ГШ-30-1 калибра 30 mm, бојеви комплет 150 граната.
    • Спољна мах носивост: 6.500 kg
    • Тачака подвешавања: 10
    • Подвесно наоружање:
      • Вођене ракете ваздух-ваздух
        • Варијанта 3.200 kg: 8 × Р-27Е или 6 × Р-73
        • Пуна варијанта: 2 × Р-73; 4-6 × Р-27Р/ЕР; 2 × Р-27Т/ЕТ
      • Невођене ракете ваздух-ваздух
        • 80 (4 × 20) × 80 mm С-8КОМ/С-8БМ у лансеру Б-8М1 или
        • 20 (4 × 5) × 122 mm С-13Т у лансеру Б-13Л или
        • 4 × 266 mm С-25-ОФМ-ПУ
      • 4 ракете ваздух-море 266 mm; Х-41 москит
      • Слободнопадајуће бомбе масе по 500 kg (до пример.) или по 250 kg ( пример.)
        • 8 × 500 kg (ФАБ-500, РБК-500, ЗБ-500) или
        • 28 × 250 kg (ФАБ-250, РБК-250 итд.) или
        • 32 × 100 kg
      • Контејнера КМГ (до 7 пример.) или лансера НАР, са невођеним ракетама С-13 и С-8.
  • Могуће су различите комбинације вођеног и невођеног наоружања различите класе.
Су-33 при слетању на палубу носача
виона Адмирал Кузњецов

Оперативно коришћење

Авион Сухој Су-33 је произведен у 26 примерака у фабрици авиона КнААПО „Јуриј Гагарин“ из Комсомољска на Амуру у периоду од 1985. до 2011. године, за потребе руске морнарице. Оперативно су распоређени на носач авиона Адмирал Кузњецов. У току 2010. године извршена је модернизација овог авиона али није познат њен садржај. Вођени су преговори са Кином и Индијом о извозу, али није било резултата.

Корисници

  • Русија

Карактерисике

ПРЕГЛЕД КАРАКТЕРИСТИКА
ОПШТЕПЕРФОРМАНСЕОПРЕМА
Намена: палубни ловац Максимална брзина:
  • на висини: 2.300 km/h (М=2,17)
  • при земљи: 1.300 km/h (М=1,09)
Радар: РЛПК-27К
  • Антена:
    • тип: Н001К
    • пречник:1.075 mm
  • Видно поље:
    • по висини: ±50°
    • по азимуту: ±60°
  • Домет за површину радарског пресека: 3 m²
    • спреда: 100 km
    • од назад: 40 km
  • Истовремено прати циљева: 10
Посада: 1 пилот
Дужина: 21,18 m
Размах крила:
  • склопљена: 7,40 m
  • са ракетама, за мисију: 14,948 m
Брзина слетања:: 235—250 km/h
Размах норизонталног репа:
  • склопљен: 7,40 m
  • оперативан: 9,9 m
Долет:
  • при земли: 1.000 km
  • на висини: 3.000 km
Висина: 5,72 m Трајање патролирања: 2 h
Површина крила: 67,84 m² Практични плафон лета: 17.000 m
Аеропрофил крила: П44М Брзина пењања: 13.800 m/min
Коефициент сужења крила: 3,76 Специфично оптерећење крила:
  • при номалној полетној тежини:
    • при делимичним пуњењем горива: 383 kg/m²
    • при мах пуњењем горива: 441 kg/m²
  • при мах полетној тежини: 486 kg/m²
Кацига са нишанским приказивачем
Угао стреле нападне ивице крила: 42,5° ОЕС: ОЕПС-27К
  • Тип: ОЛС-27К (46Ш)
  • Видно поље:
    • по висини: -15°/+60°
    • по азимуту: ±60°
  • Терен видљивости: 120×75°
  • Угао видљивости: 60×10°, 20×5°, 3×3°
  • Домет подршке у контрасти топлог ваздуха циља:
    • спреда: 40 km
    • од назад: 100 km
  • Распон измерених раздаљина: 6 km
Растојање између осовина предњих и задњих точкова: 5,87 m
Ширина газа између задњих точкова: 4,44 m
Маса празног авионa: 19.600 kg
Маса са конфигурацијом 2 × Р-27Е + 2 × Р-73: 20.440 kg Спесифични однос потиска СДСи маѕе авиона:
  • при нормалној маси при полетању:
    • делимично напуњен горивом: 0,96
    • пуни унутрашњи резервоари горива: 0,84
  • при мах маси у полетању: 0,76
Нормална маса при полетању:
  • делимично напуњен горивом: 26.000 kg
  • пуни унутрашњи резервоари горива: 29.940 kg
Мах маса у полетању: 33.000 kg
Dmitry Medvedev on the Admiral Kuznetsov-6.jpg
Председник Русије Д. Медведев на
авиону Сухој Су-33
Маса унутрашњег горива: 9.400 kg
  • Основна верзија увећана за: 5.350 kg

 

Дужина стазе полетања: 105 m (с скакаонице)

Двопроточни турбомлазни мотор: АЛ-31Ф3
Стаза слетања: 90 m (са кочећим ужетом)
Потисак мотора:
  • мах, без допунског сагоревања (ВДС): 2 × 74,5 kN
  • мах, са допунским сагоревањем (СДС): 2 × 122,6 kN
  • мах, на ванредном режиму: 2 × 125,5 kN

 

 

 

Максимално експлотационо нормално убрзање: 9g

Степен двопроточности: 0,571  
Маса мотора: 1.520 kg  

Напомене

  • [a]  Званично, Адмирал Кузњецов, тешка крстарица, носач је авиона због њеног тешког наоружања земља-тло и земља-ваздух, пошто се међународним уговором забрањује класичном носачу авиона да плови кроз мореуз Босфора и Дарданеле.
  • [b]  Неки војни коментатори карактеришу одбацивање МиГ-29К, у односу на Су-33, као „запањујуће“, истичући да је Су-33 био скупљи и неспособан да лансира ракете против површинских циљева. Међутим, други аналитичари су изнели став да је МиГ-29К само опција за избор ако се докаже да је Су-33 претежак за носача авиона и да је совјетска морнарица заинтересована само за противваздухопловну одбрану, а не за подршку, односнo за напад ваздух-тло.

Види још

  • Сухој Су-27
  • Сухој Су-30
  • Сухој Су-34
  • Сухој Су-35

Референце