Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије


Лого Удружења (УНВТС)

Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије (скраћено УНВТС) је нестраначко, невладино и непрофитабилно струковно Удружење грађана које се бави очувањем и неговањем ваздухопловних традиција и преношење тих тековина на шире грађанство, посебно на младе. Циљеви Удружења су историјско, научно и стручно праћење, истраживање и тумачење значајних збивања и достигнућа у свим доменима ваздухопловства. Са богатим искуством својих чланова, Удружење подстиче љубав и интерес за ваздухопловну делатност информисањем, преношењем знања и обучавањем заинтересованих, посебно младих. Својим деловањем и утицајем доприноси да се објективно, научно и сагласно правилима струке заузимају ставови у односу на питања и проблеме у домену ваздухопловне делатности.

Основни подаци

Пун назив: Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије

Скраћени назив: УНВТС

Адреса седишта: Узун Миркова бр. 4/1

Поштански број-место: 11000 Београд

Председник: Душан Л. Бошковић, дипл. инж.

Секретар: Слободан Штава,  дипл. инж.

Веб адреса: http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/

Е- пошта: 

Телефони:

Историјат


Посета ВТИ - Жарково

Удружење за неговање ваздухопловних традиција је основано 8.02.1993. године на скупу 80 ваздухопловаца и радило је у оквиру Секције за историју при Извршном одбору Ваздухопловног савеза Србије. Удружење је двапут мењало назив. Од 2007. године се зове Удружење за неговање ваздухопловних традиција, а од 2011. је додата и реч '' Србије''.

Први председник је кратко време био ЈАТ-ов капетан Душан Веселиновић, који је из приватних разлога напустио удружење, а њега је заменио ваздухполовни инжењер Љубиша Ђорђевић, који је на том месту остао до смрти, августа 2011 године (18 година). Од тада је председник Удружења ваздухопловни инжењер Душан Л. Бошковић.

Тежиште рада Удружења је борба за утврђивање истине о личностима и догађајима из историје српског ваздухопловства који су из идеолошких и других разлога били недовољно познати широј јавности. У том циљу Удружење је организовало три меморијална скупа са великим бројем саопштења а најзначајнији је био међународни научни скуп под насловом "Рат на југоистоку Европе 1941. године" одржан од 6. до 8. априла 2001. године у сарадњи са Институтом за савремену историју из Београда и Музејом ваздухопловства. Скуп је одржан прва два дана у просторијама Етнографског музеја у Београду, а трећи дан у Музеју ваздухопловства на Београдском аеродрому. Том приликом је изложено преко 100 радова.


Предаја одликовања пилотима браниоцима 

Најзначајнији успех Удружења је остварило када је на његов образложени предлог председник републике Југославије Војислав Коштуница 2001. године одликовао орденом Витешког мача првог реда 48 пилота, припадника Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије који су током Априлског рата 1941. пружили успешан и огорчен отпор надмоћном немачком и италијанском ваздухопловству. Ордене су лично примили само двојица тада још живих пилота, док су постхумно ордене преузели чланови њихових породица.

Сваке године Удружење на дан 6. априла даје парастус у београдској цркви Светог Марка, ваздухопловцима палим у одбрани отаџбине 1941. и 1999. године.

Такође са другим ваздухопловним организацијама и удружењима у дому Аероклуба учествује у организовању славе ваздухопловаца 2. августа, на дан Светог Илије Громовника, а учествује и у полагању венаца и одавању поште истакнутим ваздухопловцима сахрањеним на Новом Гробљу у Београду као и другим местима у Србији.

Активности Удружења


Рад са младима

Редован рад Удружења се одвија кроз седнице које се одржавају у просторијама Ваздухопловног савеза Србије у Узун Мирковој улици у Београду, сваког понедељка изузев кратких зимских и летњих пауза. На седницама чланови излажу саопштења посвећена појединим догађајима и личностима из националне и опште историје ваздухопловства, као и приказе летилица, предузећа ваздухопловне индустрије, техничким, летачким и другим питањима домаћег цивилног и војног ваздухопловства. Од оснивања Удружења до сада је одржано преко 800 седница.

При избору тема и предавача Водило се рачуна о томе да предавачи буду они стручњаци који су нешто остварили или учесници самих догађаја. Тако да су на састанцима говорили генерал Спасоје Смиљанић, командант ваздухопловства Југославије за време Нато агресије 1999. године, пуковник Дани Золтан, командир 3. ракетног дивизиона који је оборио неколико авиона агресора, а у новије време и генералпотпуковник Сава Пустиња и потпуковник у пензији Десимир Вујнић дипл. вазд. инж. који је цео свој радни стаж провео радећи на ракетама и то на прорачуну и теоретском делу.

Поред војних лица, предавања су држали и историчари ваздухопловства као што су: Чедомир Јањић, Александар Коло, Предраг Миладиновић и Петар Боснић.


Насловна страна Аеробилтена 

Драгослав Соботка, пројектант југословенских подземних аеродрома и многих склоништа је такође одржао неколико запажених предавања.

Драгослав Димић, конструктор из фабрика авиона Соко из Мостара и Утва из Панчева (Утва 75) је одржао 24 предавања.

Не могу се изоставити ни Милан Вукобратовић који је у 97. години држао предавање, као и учесници у 2. светском рату Милош Мариновић, Милутин Ђурђевић и Георгије Нинчић. Поред наведених предавача треба навести и Љубишу Ђорђевића (одржао 38 предавања), Владимир Лепојевић (25 предавања) Чедомир Крунић (15) и многи други.

На састанцима су представљали своје књиге и постајали чланови Удружења за време док су продавали своје књиге: Иван Матовић,  Слободан Разуменић, Бранислав Николић и Миликић Милош-Мидо.

Други вид ангажованости друштва је био кроз сарадњу са другим институцијама као што су: Музеј ваздухопловства, Институт за савремену историју из Београда, Војнотехнички институт у Жаркову, Аероклуб "Наша Крила", и други аероклубови као и са осталим секцијама Ваздухопловног савеза Србије.

Ради боље информисаности чланова Удружења, покренуто је интерно гласило "Аеробилтен" који је до данас изашао у преко 110 бројева у скромном тиражу од 60 до 100 примерака. Уредник и најзаслужнији за излажење "Аеробилтена" је бивши председник Удружења инж. Љубиша Ђорђевић. После његове смрти уређивање и вођење овог билтена су преузели инж. Владимир Лепојевић и инж. Слободан Штава. Да би се што више приближили ширем аудиторијуму а посебно млађем нараштају, новембра месеца 2012. године, Удружење покреће свој сајт http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs. Садржај сајта је подељен на области Вести, Биографије, Чланци, Историја и Статут и до сада има објављено преко 550 чланака. Није згорег напоменути да све своје активности Удружење финансира из чланарине чланова Удружења.

Љубиша Ђорђевић, дипл. инж. - Оснивач и дугогодишњи председник Удружења


Љубиша Ђорђевић дипл.инж. 

Дипломирао је 4. априла 1956. године на Машинском факултету Универзитета у Београду. Као добар студент, после завршетка студија, постаје асистент на матичном факултету. Они који га се сећају из тог периода, говоре да није био строг и да је увек био спреман да упути студенте у оно што треба да знају без обарања на испиту.

Научни и педагошки рад га нису задовољили, па је прешао у Војно-технички институт где је могао да своје знање из аеронаутике преточи у конкретна решења. Радио је као аеронаутичар у групи балистичара. Да би био још ближи летелицама, седамдесетих година прошлог века се запослио у Институту ваздухопловства Савезног ваздухопловног инспектората, одакле је отишао у пензију.

Као инспектор за спортско ваздухопловство и привредну авијацију улагао је много труда на подизању техничког нивоа код одржавања ваздухоплова. У свим срединама у којима је радио, био је омиљен и поштован. Као инспектор, увидевши да неко нема потребно знање за одржавање авиона, обучавао га је а не кажњавао.

После пензионисања, заједно са групом ваздухопловаца, учествовао је у обнављању рада аероклуба ''Наша крила'' и скоро од оснивања Удружења за неговање ваздухопловних традиција био његов председник. Пуних осамнаест година је био посвећен раду у овом удружењу. Пратио је све оно што се догађало у ваздухопловству у свету и код нас и био је уредник и једини писац Аеробилтена који је излазио 2-4 пута годишње. Уредница Ваздухопловног Гласника из Лондона, госпођа Вера Станојловић, користила је велики део тог Аеробилтена, уврстивши га у свој часопис.

Старао се да се на сваком састанку обавезно нешто говори што спада у историју српског ваздухопловства. Обезбеђивао је и предаваче за поједине теме. Ако би неко од предавача био спречен да дође, замењивао га је тако да је сваки састанак био успешан. Одржавао је везе са свим родољубивим ваздухопловцима из отаџбине који су живели на свим континентима и који су постајали чланови удружења. Строго је водио евиденцију о свим годишњицама, обавезно је обилазио гробове палих ваздухопловаца и том приликом о њима говорио. Његов пожртвовани рад у удружењу се не може никада заборавити. Умро је 24. августа 2011. године у Београду и сахрањен на Новом Гробљу.

Душан Л. Бошковић, дипл. инж. - Актуелни председник Удружења


Душан Бошковић дипл.инж. 

Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 26.11.1966. године. По дипломирању је у Конструкционом бироу Утве постављен је на место конструктор-сарадник који тада води дпл. инж. Бранислав Николић. На предлог  Б. Николића  постављен  је 1968 год. за шефа техничке контроле ваздухопловне производње у фабрици Утва. Ову дужност је обављао до почетка 1973. год. Исте  године, пошто Утва добија нове послове, односно  израду  авиона ОРАО  и  Г-4,  прелази у КБ на увођењу нових алата и опреме за њихову производњу. Већ почеком 1974. год. постављен је на радно место шефа производње и монтаже  лаке  авијације у фабрици Утва (у то време Утва производи авионе У66-В, У-65-привредник, У65С привредник и ради прототип авиона Утва -75). 

Када је Утва добила нови програм у кооперацији са СССР-ом под кодним називом "КРМА" (Лансере за против бродске ракете за ратну морнарицу) постављен је за шефа КБ и одговорног руководиоца овог програма по техничким питањима и сарадњу са РМ и руским партнером. Овај програм је завршен до краја 1980. год. Након тога је постављен на место управника сервиса ваздухоплова свих утвиних производа. Уз вођење службе сервиса, 1982. год. постављен је за управника завршне монтаже и испитивање ваздухоплова. На тим пословима остаје све до одласка у пензију 9.09.1991. године. У том периоду, уз сарадњу са ВТИ-Жарково радио је на модификацији авиона ОРАО утвиног дела производа.  

Када 1988. год. долази до кооперације са Иљушином, добија задатак да преузме руковођење израдом задњег дела трупа модела Иљушин ИЛ-114. Као руководиоц овог утвиног програма борави у институту ЦАГИ у Москви.

У Удружење се учлањује 16.03.2009. године а за председника овог удружења је изабран на 679. седници Удружења за НВТС која је одржана 17.9.2012. године.

Слободан Штава, дипл. инж. - Актуелни секретар Удружања


Слободан Штава дипл.инж. 

Родио се 21. маја 1941. године у Београду где је завршио гимназију и Саобраћајни факултет. Иако су му деда, који је по професији био лекар и отац, који је био инжењер, обојица су били пилоти, за разлику од њих Слободан није успео да се избори за наставак породичне традиције али је у њему остала љубав према ваздухопловству.

Његов отац је од 1939. године био шеф пробне станице авионских мотора у Индустрији Мотора у Раковици, па су у кући чести посетиоци били очеви пријатељи пилоти и конструктори авиона и авионских мотора као што су Слободан Добросављевић, Светозар Света Поповић, Слободан Зрнић и други. Један од тих људи, њихов кум Слободан Зрнић му је дао своје име. То су разлози који су га водили да цео живот увек буде уз авионе и прати све оно што је било у вези са ваздухопловством иако је био професионално доста удаљен од свог личног интересовања (пасије).

Велики део свог радног века је провео као инжењер у сервисној служби фабрике Икарус, доцније Икарбус, на одржавању аутобуса и теретних возила. У Удружење за неговање ваздухопловних традиција Србије се учланио 1999. године, а на место секретара је изабран на 679. седници Удружења за НВТС која је одржана 17.9.2012. године.

 

Редовни састанак Удружења  Промоција књиге Ч. Крунића  Одавање почасти палим пилотима

Чланска карта Удружења 

Види још

Литература

  1. Годишњак српског ваздухопловства 2008-2009., Београд, Аерокомуникације, ISSN 1820-9122
  2. УНВТС, Аеробилтен
  3. Уручена одликовања ваздухопловцима, Наша Крила бр.36, јануар 2003. стр.17, Београд. ISSN 0354-5121