Промена статуса цивилног дела Музеја ваздухопловства у Београду

Увод

После недавне одлуке надлежних органа да се цивилни део Музеја ваздухопловства* на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду пренесе у надлежност војног ваздухопловства сматрам се компетентним и позваним да као доста добар познавалац цивилног ваздухопловства обе Југославиjе, и Краљевине и СФРЈ, a, наравно, и Републике Србије, изнесем и своје виђење целисходности овакве одлуке.   

Осврт на рад Музеја

Пре изношења свога виђења наведене одлуке желео бих да се укратко осврнем на стварање и досадашњи рад Музеја. Осврт бих започео констатацијом да имамо један изузетно квалитетан ваздухопловни музеј, који ни по богатству музејске грађе ни по свом велелепном изгледу не заостаје за реномираним ваздухопловним музејима у свету. 

Слика 1. Музеј ваздухопловства у Београду 

Музејски експонати и документа имају за нас непроцењив културолошки значај. Гледајући са тог аспекта, можемо бити поносни тако једном вредном културном институцијом, којом би се поносиле и далеко богатије земље од наше. За њено стварање највише треба захвалити Чедомиру, Чеди Јанићу, дипломираном историчару, спортском пилоту и вишегодишњем управнику Музеја, који је на прибављање музејске грађе улагао читавог себе, свој огроман ентузијазам и љубав према ваздухопловству у току читавог свог радног века. Са изузетним осећајем за музејске вредности и страшћу пасионираног колекционара, Чеда је проналазио и сакупљао ваздухопловни материјал и документа честим обиласцима ваздухопловних предузећа, института, установа, аероклубова, разних ваздухопловних служби и сервиса. Контактирао је и све реномиране ваздухопловце, записивао њихова сећања, посећивао породице преминулих ваздухопловаца и тако долазио до оригиналних дневника, летачких књижица, фотографија, летачких значака. Успео је да прибави и неколио уникатних примерака авиона велике музејске вредности, за које су били заинтересовани не само страни музеји него и неки страни државници, и да би спречио њихово отуђење потрудио се да им се да статус неотуђивог државног добра.  

Поред прикупљања музејске грађе, Чеда је одржао стотине предавања, дао небројено интервјуа, написао више књига и фељтона и тако још за живота и сам постао институција. 

Међутим, велике недаће и апокалиптично страдање Србије деведесетих година прошлог века одразили су се и на Музеј ваздухопловства, који је, као и неки други београдски музеји и културне  институције, остао без друштвене подршке. Но и овако маргинализован, успевао је да опстаје и, штавише, да обогати Музеј остацима авиона и крстарећих ракета, оборених у току НАТО бомбардовања Србије. 

 

 

Слика 2. Чедомир Јанић оснивач Музеја

Осетније урушавање Музеја почело је одласком Чеде Јанића у пензију. Нови управници, војна лица без потребне вокације и сензибилитета за чување и неговање ваздухопловних традиција цивилног ваздухопловства, нису успевали да зауставе пропадање вредне музејске грађе. А неки њихови потези, на пример покушаји продаје неких вредних музејских експоната, поклањање мотора  и авионских делова, нису наилазили на разумевање цивилног особља Музеја, што је временом довело до поремећаја људских односа. О нездравом стању у Музеју почела су да пишу и средства информисања, што је засметало надлежним органима, који су реаговали доношењем одлуке о преношењу ове ризнице историје нашег цивилног ваздухопловства у надлежност војске. За доношење овакве одлуке добијена је и сагласност представника преосталих оснивача Музеја, од којих се, с обзиром на њихово ваздухопловно искуство и положаје на којима се налазе, није ни могао очекивати другачији став.

Мени су доста нејасни разлози доношења једне овакве одлуке,  која ће се, ми  то  хтели или не, лоше одразити и на сам Музеj и на чување и неговање богатих ваздухопловних традиција Србије. Ја видим такву одлуку као даље урушавање ионако доста урушеног цивилног ваздухопловства Србије. 

За овакве ставове има доста аргумената, али бих, пре њиховог изношења, желео да нагласим да својим ставовима ни у ком погледу не желим да оспоравам способности нашег војног ваздухопловства. Напротив, сматрам да му треба дати далеко већи друштвени значај и оспособити га за успешну заштиту нашег неба и „авијатичарско обезбеђење земље“, што се не може постићи преношењем Музеја цивилног  ваздухопловства у његову надлежност.  

За овако децидне ставове има више аргумената. 

Аргументација

Као прво, главни посетиоци Музеја су ђаци, грађани и разне домаће и стране делегације, једном речју цивилна лица. За овакве посете више одговара цивилни него војни статус Музеја. 

Као друго, цивилно ваздухопловство, у односу на војно, користи далеко више различитих ваздухопловних производа, тако да и у Музеју, рачунајући и војни део, преовлађују „цивилни” експонати. С  друге стране, у Музеју се налазе и многи ваздухопловни производи, на пример ваздухопловне једрилице, змајеви, параглајдери, који се не користе или се врло мало користе  у војном ваздухопловству. Исто се може рећи и за путничке авионе, уникатне ваздухопловне производе домаће израде, аматерски грађене  летелице, документацију авиопревозилаца, ваздухопловне индустрије, цивилних ваздухопловних власти и др. 

Као треће, пракса је показала да цивили, за разлику од професионалних војника, имају већи сензибилитет за чување и неговање ваздухопловних традиција, што показују наша ваздухопловна литература, бројна предавања, ваздухопловне манифестације и, уопште, учешће у „авијатичарском просвећивању земље“.  Овако богату литературу, и војну и цивилну, претежно су стварали цивилни љубитељи ваздухопловства, као што су Чеда Јанић,  Огњан Петровић, Шиме Оштрић и многи други, који су једнако волели и једнако писали и о  цивилном и о војном ваздухопловству. 

Као четврто, за евентуалне акције на прикупљању средстава за помоћ Музеју путем  донаторских манифестација,  донација ваздухоловаца и љубитеља ваздухопловства и др, далеко је нормалније да Музеј задржи статус друштвене институције него да се преноси у надлежност војске. Задржавањем цивилног статуса Музеја као културне институције великог друштвеног значаја, реалније је очекивати нормалан приступ финансијским фондовима Европске Заједнице за одржавање и даљи развој Музеја. 

Као пето, или можда прво, нереално је очекивати да ће се поправити свеукупно стање Музеја цивилног ваздухопловства његовим преношењем у надлежност војске, јер и војска мора да скраћује неке своје активности због недовољних буџетских средстава. 

И као шесто, све ово указује на потребу остајања Музеја ваздухопловства у надлежности Министарства културе, јер бисмо његовим преношењем у надлежност војске били ретка, ако не и једина земља у свету у којој се једини музеј цивилног ваздухопловства налази под војном управом.

И на крају, желео бих да нагласим да се, по мојем дубоком уверењу, наш Музеј цивилног ваздухопловства може и мора сачувати као изузетно вредна културна институција. Садашње стање може се и мора стабилизовати довођењем стручног руководства са вокацијом и сензибилитетом за чување и неговање богатих ваздухопловних традиција Србије. А за стварање овако вредне и значајне институције требало би одати признање њеном оснивачу Чеди Јанићу подизањем достојног спомен обележја испред Музеја. Тако би поступиле све земље којима је стало до својих ваздухопловних традиција. 

Види још

Литература

  1. Музеј ваздухопловства - Београд, Годишњак Српског ваздухопловства 2008-2009, Београд,Аерокомуникације .
  2. Драшко Костић, Музеј ваздухопловства и посетиоци, Лет-Flight Бр. 1, МЈВ Београд, 1998.
  3. Јанић, Чедомир, Музеј југословенског ваздухопловства у ратним збивањима 1999. године, Лет-Flight Бр. 2, МЈВ Београд, 2000.
  4. Јанић, Чедомир,. Делатност музеја југословенског ваздухопловства од 2000 до 2002. Лет-Flight Бр. 3, МЈВ Београд, 2004.
  5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9

Спољашње везе

  1. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/index.php?jez=sr
  2. http://www.muzejrv.mod.gov.rs/
  3. http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html

*Музеј чине цивилни и војни део. Чланаак се односи на цивилни део – Музеј цивилног ваздухопловства

                                                                                                                  Крунић Чедомир

                                                                                                                  Вазд. инж. у пензији