Авијатичар Рудолф Симон

Век летова над Београдом

“Премијера и дернијера” 

 

                                              СИМОН  ЛЕТИ

Само неколико дана после 1.септембра 1910. године, када је Мађар Секељи био донео у Београд први авион, који je он одмах вратио назад и који уопште није ни полетео српским небом, уследила је најава доласка и летења чешког авијатичара Рудолфа Симона.

 (Треба овде нагласити да су оба авијатичара били аустроугарски поданици  и да је један био мађарске, а други  чешке народности...)   

Поучена искуством са Секељијем, београдска полиција је овога пута тражила од организатора ( београдски шпедитер А. Поробић) да пре продаје улазница положи кауцију у висини од 3.000 динара...

Симон је планирао да обави неколико летова, а први за 12.септембар. Нажалост, због јаког ветра на Бањици, први лет је био отказан. И, коначно,  на дан 19. септембра 1910. године, нешто после 5 сати по подне, обављен је први лет над Београдом и Србијом...

Зорица Јанковић, историчар и кустос Историјског музеја Србије

                                                                      ......................

Интернет – ВЕК АВИЈАЦИЈЕ У СРБИЈИ

Припремио Дарко Младеновић

 

                                        СИМОН  У  БЕОГРАДУ

Чешки пилот (аустроугарски, по народности Чех) и механичар Рудолф Симон је, септембра 1910. године, дошао у српску престоницу и донео свој авион, где је планирао да заинтересованом грађанству представи аероплан. Симон је авионом “Лонер-Симон 2”, током тренажног лета 18. септембра 1910. године, пред новинарима и малобројном публиком, извршио први (историјски) лет авионом изнад Београда. Полетео је са импровизованог летилишта на Бањици, са простора прекопута данашње ВМА. Симон се тога дана винуо у небо до висине око 15 метара, направио заокрет  и успешно приземљио авион, на опште одушевљење присутних. Охрабрен овим успехом, заказао је јавну демонстрацију лета аеропланом. Међутим, авион је, због квара мотора, ударио у заокрету крилом у земљу, при чему је био тешко оштећен.

                                                           .................

Из ВИКИПЕДИЈЕ Интернет

Године 1909., дана 25. новембра (?!),  извео је Аустријанац Рудолф Симон први пробни лет на Бањици у Београду и прилииом полетања поломио свој авион.

                                                         ..................

“КРИЛА СРБИЈЕ”  Борис Циглић

“Фељтон о Српској авијацији” 

 

      АВИЈАТИЧАР  СИМОН

.... “Током свих ових година, поглед домаће јавности и војних стручњака све више се окретао ка новом чуду технике, направи тежој од ваздуха, чија је способност да лети све више и све даље напредовала готово свакодневно.Томе су нарочито допринели доласци и летови пионира авијације у Србији. Први лет, са Бањице код Београда, извео је чешки пилот (аустроугарски, чешкенародности...) Рудолф Симон  18. септембра 1910. године, али се три дана касније, приликом првог јавног лета, његов “Лонер-Симон 1” срушио убрзо после полетања, а сам Симон је био лакше повређен”.

                                                           ..................

САВА  МИКИЋ

Историја југословенског ваздухопловства

Страна 15. 

                  ПРВИ  ЛЕТ  НА БАЊИЦИ АВИЈАТИЧАРА  СИМОНА  

У мају 1909. године (?!!) дошао је у Београд авијатичар Симон. Он је донео и један аероплан  снабдевен мотором “Анзани” са три цилиндра и 30 кс (на стр. 21 написао је 50 кс!). Прва појава овог авиона у Београду претстављала је велики догађај и код Београђана, а нарочито је код омладине изазвала неописано одушевљење и живо интересовање.

Симонов авион био је убрзо монтиран и све је спремно било за његов лет на Бањици. Интересовање је било врло велико и на Бањици, поред претставника војних и цивилних власти, било се окупило много света из Београда и околине.

Симон је први пут полетео неколико стотина метара, а потом је пао, а авион му се потпуно разлупао. Овај његов први лет и пад учинио је мучан утисак на присутне. Но и поред овог неуспеха, Симонов лет претстављао је, за наше авијатичаре (мисли на омладинце који су се заносили летењеме!..),  један велики успех, јер је Симон ипак летео у Београду. 

Симонов лет био је почетак једне нове ере за наше љубитеље авијације и спорта.

Ово је био први (историјски) лет авиона у Београду, и у томе је, поред осталог, и главна важност овог лета за историју наше авијатике.

                                                           ....................

(Треба се овде подсетити да је у 1909. години била тешка Анексиона криза због аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, да је постојала опасност да Монархија нападне Србију, и да је Аусто-Угарска у ултимативној форми захтевала од Србије да призна анексију. Српска влада морала је, по наговору Русије, да изјави 31. марта 1909. године како анексија не вређа интересе Србије.  У таквим условима сигурно је да аустроугарски авијатичари нису могли да дођу у Србију ради летења. Право је чудо да су ту дозволу добили већ 1910. године...)

Видимо да се за први историјски лет авиона у Србији, за лет авијатичара Рудолфа Симона, коме је припала та част и вечно сећање, спомињу раличити датуми.

Сава Микић, чија Историја југословенског ваздухопловства представља више од  80 година најважнији и незаобилазни извор података, имао је погрешно обавештење да је то било у мају 1909. године, и тај податак су многи користили код писања о развоју ваздухопловства у Србији на почетку 20. века.  Чудно је да је  и у  Википедији, на Интернету, у наше  време, записано како је тај догађај био 25. новембра 1909. године!

Да бисмо све то проверили и показали тачне податке, праве датуме за тај значајан историјски догађај за Србију, прегледали смо београдску штампу оног времена, посебно Политику, у Народној библиотеци Србије.

Претражили смо све бројеве почев од месеца маја 1909. године, због датума који је навео Сава Микић, па преко новембра 1909. године, све док нисмо нашли први помен о том догађају у августу 1910. године (по старом календару)!...

 Приказаћемо све што је писала Политика о летењу авијатичара Симона у Србији те 1910. године, претварајући датуме из старог  у нови стил, у важећи календар нашег времена.

Нови стил уведен је у Србији од 1. фебруара 1919. године, датум који је уследио после 18. јануара 1919. године по календару старог стила!...

 

                             ДНЕВНЕ НОВИНЕ  ПОЛИТИКА 1910. Године

 

Београд, 27. августа 1910.                                             Политика, субота 14. авг.1910./2.

 

АВИЈАТИЧАРИ  У  БЕОГРАДУ

 

За сутра је било заказано прво летење чешког  (аустроугарског, по народности Чех...)

авијатичара Симона на Бањичком Пољу, али како је Симон при летењу у Загребу пао, то му је машина толико искварена, да се мора прво да поправи. Летење је услед тога одложено за 22. авг / 4. септембар, када ће поред Симона летети један познати француски авијатичер (можда се овде мисли на Луја Блериоа?....).

                                                           ..................

 

Београд, 7. септембра 1910.                                                   (Политика, среда 25. авг 1910./3.)

 

                                    АВИЈАТИЧАРИ  У   БЕОГРАДУ

 

Посредством г. А. Поробића шпедитера, на идућу недељу ипак ће се приредити на Бањици летење на аероплану.  (Видети напред текст Зорице Јанковић!...)

Летење ће предузети г. Симон и то на аероплану који је он сам конструисао.

 

                                                           ................... 

 

Београд, 9. септембра 1910.                                                   Политика, петак, 27. авг. 1910. / 3.)

 

                                   БЕОГРАД  ПРОТИВУ  АЕРОПЛАНА

 

После многих неизвесности и несугласица најзад изгледа, да ће ипак и Београђани имати прилике, да у недељу по подне виде аероплан, тај највећи проналазак двадесетог века  и да својим очима виде човека,  како лети по ваздуху. Г. Рудолф Симон, механичар и авијатичар из Беча приспео је у Београд и свој аероплан већ изнео на Бањицу и отпочео монтирање.

Цео културни свет  већ је имао прилике, да види аероплан и летење на њему, чак и Бугари су пре више месеци имали прилике, да се диве том генијалном изуму, само ми Београђани то још нисмо а нажалост, како изгледа, нашло се не само приватних него чак и надлежних лица, који покушавају да то и сад осујете.

И док у другом свету и приватни људи и сама држава  дају огроман новац за усавршавање овога проналаска, дотле се код нас нашло људи, који хоће да у том погледу изгледамо као централна Африка.

Пошто су уклоњене разне сметње, које су поједина приватна лица у Београду чинила авијатичару Симону, сада се како чујемо чак и од стране полиције чини колико се може, да се Београђанима ускрати прилика, да се упознају са оним, што је већ познато целом културном свету. Кажу, да је полиција из будикаквих побуда тражила јутрос од авијатичара  некакву кауцију од 3.000 динара, као гаранцију, да неће покупити од публике новац па утећи.

Та бесмислица, ако је заиста учињена, може још учинити, да не само не видимо летење, него да нам се тако пронесе слава, да нам никад више ниједан авијатичар не дође у Београд. Као да се аероплан, који преставља вредност од преко 18.000 дин. може метнути под капут, па побећи с њиме! И у опште од кога су до сада у интересу публике узимали такве кауције?...

                                                           .................

 

Београд, 10. септембра 1910.                                            (Политика, суб 28. авг 1910. / 2. )

 

                                                     АЕРОПЛАН  У  БЕОГРАДУ

Данас пре подне требао је ваздухопловац Симон да приреди на Бањици једно летење на своме аероплану, али само за новинаре. Међутим Симон је одложио то летење, јер су му, вели, биле стављене неке непредвиђене сметње због којих све до сада није могао монтирати свој аероплан.

Управи вароши било је најављено, да ће у Београд доћи пет француских ваздухопловаца и тражен је допуст за њихово летење. Али место тих Француза дошао је само Симон, те је он зато морао да се поново пријављује полицији и да тражи потребно допуштење. Што се тиче кауције, из Управе уверавају да је она узета од Симона само у интересу публике, која би иначе гракнула на полицију тражећи да јој се врати новац ако аероплан не би могао да полети. То је, вели се, донекле било у интересу самог Симона, коме ће много више публике доћи, кад зна да неће улудо изгубити новац и кад види пред собом вештака који новчано гарантује публици.

Симон је тек јуче по подне нашао 3.000 динара, колико му је потребно за кауцију, и чим је тај новац положио Управи вароши, Управа му је допустила летење које треба да буде сутра у 4 по подне на Бањици. Полиција је, као што се види, поступила овако само у интересу публике, а разлога за ту предохрану нашла је ономадашњим случајевима у Загребу баш са истим Симоном и са Секељијем.

Али што се тиче сметњи чињених од стране приватних, материјално заинтересованих  лица, оне ипак остају за највећу осуду.

                                                           .................. 

Београд, 12. септембра 1910.                                          (Политика, пон 30. авг 1910./ 2)

                              

           ОДЛОЖЕНО  ЛЕТЕЊЕ 

Јуче по подне авијатичар Симон требао је да лети на свом аероплану на Бањици, али је то летење одложено због силног ветра који је дувао цео дан.

Тек на подне објављено је да неће бити летења, те маса света није ни знала за то одлагање него се упутила на Бањицу, давећи се у оној густој прашини која је била омотала цео Београд. Око самог логоришта на Бањици накупило се било тако исто много света, који је  - извесно због баснословних цена – хтео да онако “преко плота”  посматра авијатичара Симона и његову вештину.

Тек после 4 часа по поде почео се растурати с Бањице тај свет, псујући на сва уста све авијатичаре на свету, а многи су жалили што нису купили  улазницу, па да се сад ови разрачунају за ту “варанцију”.

                                                           .................

Београд, 18. септембра 1910.                                             (Политика, нед 5. сеп 1910./ 3.)

 

                                                        ЛЕТЕЊЕ  НА  БАЊИЦИ

-          Синоћ је авијатичар Симон безуспешно први пут покушао да лети –

Јуче по подне у 5 час. чинио је авијатичар Симон први покушај на Бањичком Брду, да лети на своме аероплану. Његови покушаји, који су три пута поновљени, нису имали успеха, а г. Симон вели, да је то стога, што је терен веома непогодан, а њему за сада још и потпуно непознат.

На Бањици се јуче по подне било сакупило доста одабране публике иако су само новинари извештени о пробама. Око 4 час и 30 мин. дошао је Краљевић Ђорђе, који је све ово време провео на трибини у разговору са официрима и господом.

Ту су били и управник полиције г. Г. Павловић са чланом г. Ж. Лазићем. На дваестак фијакера  и аутомобила били су се извезли Београђани, међу њима неколико новинара; сем њих ту је био и велики број официра, који су довели и војнике из логора, да виде аероплан; разуме се, да је био и велики број младежи.

Аероплан се налази под провизорним хангаром на оном простору иза трибине Кола јахача. На око изгледа аероплан – чије су површине дугачке по 10 метара, а који у дужину према репу има 13 метара – веома лепо, елегантно и готово просто. Два на једној страни сведена крова од импрегниране прљаво жуте свиле, један над другим а спојени усправним елегантним  дрвеним шипкама црвенкасте боје у размаку од по један метар;  између њих испрекрштане многобројне танке жице, које се као и дрвене шипке пресијавају на сунцу; од средине води реп из четири површине под разним угловима, подупрт једним малим точком у виду плуга; напред испод средине крова два гумена точка; више њих велики електрични мотор, за којим седи не једној врсти баштенске столице а као у некој кутији, авијатичар. Тако од прилике, описан у три речи, изгледа на први поглед Симонов биплан. (Видимо да је извештач погрешно поменуо ЕЛЕКТРОМОТОР! . . ВЛ)

 

 СИМОНОВ АЕРОПЛАН БИО ЈЕ ДВОКРИЛАЦ!

Три механичара су удесила још последње ситнице на апарату, док се г. Симон шетао око њега, и изгледао је прилично равнодушан.

Онда је апарат с лакоћом изгуран на отворени простор с друге стране баријере, испред шумице, у којој су шатори. Један механичар навије мотор, окрећући крила од пропелера, авијатичар набије на уши своју мекану капу, скочи у своје седиште, узме бремзу и – мотор затутњи с великом лармом, пропелер се стане окретати великом брзином и апарат уз тутњаву полети на својим точковима великм брзином низ поље. После триестак метара он се полако диже у ваздух неколико пута за по једну стопу и једаред чак и на пола метра, али онда точковима опет додирну земљу, апарат направи лук, лева страна савије се и додирне земљу и апарат се сјури у удолицу, авијатичар зауставља мотор, искаче и свом снагом зауставља апарат.

Опет натраг – опет исто. Први и други пут г. Симон није ни мислио, како вели, да се диже, већ је само хтео да избалансира ново десно крило на баланс. Али и трећи пут, кад је требало да се подигне, јасно се примећивало, да је терен у овом правцу, којим он сада иде, заиста незгодан, јер је кос те се апарат нагиње на једну страну. Међутим г. Симон није смео држати више лево, једно због баријере а друго због потпуно непознатог му терена. Али ће он за ова три дана  - јавно летење треба да буде тек у среду – чинити још много проба, да упозна терен. Он је сасвим сигуран, да ће летети, чим испита терен.

У осталом он се у Винернојштату на овом истом аероплану већ пео на 300 метара у ваздух и летео. Да ли ће исте среће ипак бити и у Београду, видећемо. Аероплан му је да сада носио нумеру 13 и вечерас су монтери смакли и те нумере.

                                                           .....................

Београд, 20. септембра 1910.                                         (Политика, уто 7. сеп 1910. / 2.)

 

           СИМОН  ЛЕТИ !

- Јуче је Симон на свом аероплану направио на Бањици два врло лепа лета  -

После дуготрајног монтирања и неколико неуспелих покушаја да полети на своме аероплану, авијатичар Симон направио је синоћ (то је 19. септембар!) на Бањици два врло лепа лета.

 

 ПРВИ ИСТОРИЈСКИ ЛЕТ АВИОНА У СРБИЈИ,  У БЕОГРАДУ,  БИО ЈЕ

                                   19. СЕПТЕМБРА 1910. ГОДИНЕ

 

Иако је било само новинарима јављено да ће Симон  поново да покуша да се дигне у вис, ипак је око 5 часова било на оном простору пред краљевском трибином на коњском тркалишту доста радознала света и доста официра из Бањичког логора, који су с највећим интересовањем чекали да виде да ли ће и овај Симонов покушај да пропадне. Многи су, међутим, били убеђени, да ће овог пута успети да се дигне, јер је јуче пре подне аероплан врло добро функционисао, али је авијатичар, сигуран у свој успех, чекао само да се слегне ветар.

Одмах после 5 часова механичари Симонови извезоше аероплан из његовог гаража, и довезоше га на ону раван, која се, дуж баријере, пружа ка Бањичкој кафани паралелно са стазом, којом долазе коњи при коњским тркама. Мотор са пропелером био је окренут право ка Бањичкој кафани.

Пошто је мотор био подмазан и све на аероплану још једном прегледано, Симон седе у своју столичицу одмах иза мотора, окренут Бањичкој кафани. Један потез руке био је довољан и велики мотор, који пропелер окрене 400 - 500 пута, поче да ради са великом тутњавом. Механичари су држали аероплан све док мотор није почео сасвим правилно  да пали, а кад је то било доведено у ред, машина  се поче да креће на својим точкићима напред и то прилично брзо. Онда се прво диже задњи точкић у вис, одмах за тим и предња два и – аероплан је био у ваздуху на висини од 12 до 15 метара, право ка Бањичкој кафани. Кад је стигао онде, где тркачки коњи праве окуку улазећи у праву линију ка циљу, аероплан направи леп лук, дохвати се Торлачког пута и онда све паралелно с њиме пође право у варош ка Стефановићевом м имању. Кад је стигао до оних кућа, које се пружају дуж друма, преко пута сталног војног стрелишта, Симон обори побочна крила и аероплан се лагано и елегантно спусти на земљу.

Свет, који је пљескањем и узвицима поздравио Симонов полазак, јурну преко јаруге ка месту где се Симон био спустио, али није био стигао но до пола пута, авијатичар опет крену мотор и аероплан пође истим путем натраг.

Кад је стигао луком до Бањичке кафане, Симон спусти аероплан на земљу, јер је на месту, одакле је био први пут полетео, било у том тренутку толико света, да је било сасвим опасно вратити се на полазну тачку.

Тако је Симон завршио своје прво летење у Београду. Он није ни покушавао да се пење високо, већ је према терену који је врло таласаст, остајао увек на истој висини према земљи:дизао се и спуштао. 

Како је сада у успех уверен, Симон намерава да већ сутра по подне предузме јавно летење, али да ли ће дотле стићи да припреми све што је за то потребно, за сада се не може рећи. У сваком случају, ако то не буде сутра, летење ће бити у недељу по подне.

..................

 

Београд, 21. септембра 1910.                                            ( Политика, сре 8. септ 1910. / 2)

 

           ЛЕТЕЊЕ  НА  БАЊИЦИ

Данас по подне у 4 часа предузеће авијатичар Симон летење пред публиком.

Прекјучерашњи Симонови покушаји у летењу испали су преко очекивања. Према томе изгледа да ће тај први ваздухопловац у Београду и данас по подне, ако буде погодно време, моћи да покаже своју вештину.

Цене остају исте, као што су биле одређене и за прво заказано летење.

                                                          ..................

 

Београд, 22. септембра 1910.                                             (Политика, чет 9. септ 1910. / 2.)                  

 

       НАШИ  ВОЈНИ  БАЛОНИ    

Бављење авијатичара Симона у Београду дало је повода да се ових дана врло много говори о ваздухопловству, о његовој примени и користима, па је том приликом многима пало на ум да су за нашу војску набављени некакви балони.

Ти балони, за које је дата лепа пара, стигли су у Србију још пре више месеци, али се од тада није више ништа о њима чуло. Где ли су они сада? И хоће ли их кадгод извући да покушају извести пробе за оно зашто су узети?

                                                          ...................

Београд, 22. септембра 1910.                                                   (Политика, чет 9. септ 1910. / 3.)

 

ПАД  АВИЈАТИЧАРА  СИМОНА

Јуче по подне је авијатичар Симон на Бањици приликом покушаја летења пао  

           са својим аеропланом те се повредио а аероплан је поломљен

 

Јуче по подне требало је да буде јавно летење авијатичара г. Симона на Бањици, које раније било одлагано услед разних непредвиђених сметњи. Али у самом почетку летења Симон је са својим апаратом пао. Авијатичар се прилично тешко повредио а аероплан је поломљен.   

После свог успешног летења у понедељак, када је сасвим глатко извео два лета, Симон је сматрао да је довољно упознао терен и да је свој апарат потпуно довео у ред, те тако буде јуче изјутра, кад је изгледало да ће дан бити тих, објављено да ће Симон по подне у 4 часа на Бањици показати публици аероплан, тај највећи изум овога века, и летети на њему.

И ако се небо било натмурило, тако да је сваког тренутка могла отпочети киша, која је око 3 часа већ пропрскивала, ипак се једна велика маса света у то време упутила на Бањицу, јер је и поред све сумње, што се сасвим непојамно и безразложно било укоренило код наше публике, ипак владало велико интересовање. Фијакер за фијакером кретао се пут Бањице, а низ пешака био се отегао од Славије па све до Бањичког Брда  (...)      

... У 4 часа на Бањичком тркалишту одакле је имало да почне летење, било је већ доста света, али ни близу онолко, колико се могло очекивати (...)

... На Бањици су око 4 часа механичари лако изгурали аероплан из његовог провизорног ангара и поставили га пред оном шумицом с леве стране тркачке стазе. После неколико минута мотор је био навијен и потпуно у свом реду, (...) авијатичар је скочио у своје одређено седиште иза мотора.

Још неколико примедаба механичару, још неколико малих подешавања, један потез – и мотор силно запрашта и затутња а крила пропелера стану се окретати, тако да их за трен ока готово нестаде. Аероплан полети лако и ситно на својим точковима и већ после дваестак метара подиже се у ваздух, најпре мали задњи, а онда оба предња точка. У том тренутку лева страна се мало накривила али се одмах затим опет исправила, апарат се подигне за једно осам метара и полети лако и тихо као на таласима.

Публика клицањем и пљескањем поздрави авијатичара... Већ после неколико десетина метара авијатичар заокружи својим апаратом у лево, свакако у намери, да почне правити осмице, помоћу којих се подиже у вис.

Али тада наступи катастрофа.

Лева страна поново се наже, накривљени апарат изгуби се испред очију посматрача  у оној  удолици  испод поља, онда  му се одмах  затим још једном појави десно крило, као да га уздижу таласи, а онда се сасвим изгуби и бука мотора престаде.

Готово у истом тренутку цело Бањичко Брдо промени свој изглед. Публика појури са све четири стране пут оне јаруге, у којој се изгубио аероплан, те се цело поље зацрне од хиљаде људи, који су трчали из свију праваца ка једној тачци. Све се одиграло за једно 20 секунада.

Мало доцније један фијакер се отуда лагано враћао. У њему је лево седео заваљен, бледа и местимице крвава лица, авијатичар Симон, а крај њега лекар г. др Марковић и на доњем седишту један човек, који је придржавао повређенога.

Пред ангаром се г. Симон сам сишао с кола и ушао унутра, док се око њега одмах покупила велика маса света. Г. Симон је имао лаке крваве позледе на левом образу, на носном прегибу и испод носа. Он се још држао на ногама, али је био блед и малаксао,  (...) мало касније је г. Симон колима пренет у варош.

...Апарат је представљао гомилу рушевина...  Механичари кажу да је овај аероплан коштао око 30.000 динара а да штета сада износи близу 20.000 дин.

О правом узроку ове несреће не зна се ништа тачно, али изгледа да апарат, чије је једно крило ново и по систему не слаже се с другим, није био избалансиран довољно.

Свет са Бањице почео се после овога разилазити, и сви су искрено жалили несрећнога авијатичара...

Авијатичар г. Симон, који је понародности прави Чех и који је врло симпатична личност, свршио је авијатичарску школу и пре нека два месеца успешно је летео  на овом истом апарату на авијатичарским утакмицама у Винер Нојштату. Том приликом се дизао у вис до 300 метара.

Тада се Симон решио, да пође по већим варошима, у којима аероплан још није виђен. Тако је дошао у Загреб, где је такође имао несрећу да падне и сломије апарат. И тада се г. Симон био доста тешко повредио по грудима. Апарат је с великим трошковима оправљен у Београду, где је симпатичног авијатичара ето сад опет снашла несрећа.

..................

2012.године                                                                                                 (Извод: Владимир Лепојевић)