Летење над Београдом

Биографија


пилот Ђани Видмар

Иван Видмар (још: итал. Gianni Widmer или нем. Johann Widmer), италијански војни и цивилни пилот словеначке националности, пионир ваздушне-поште, рођен 25. априла 1892., у Трсту, умро 30. октобра 1971., у Милану.

Пилотску обуку је обавио од јануара до априла 1911. у Порденонеју, а потом у Милану, где је 30. маја 1911. положио пилотски испит и постао дипломирани пилот, имао је италијанску пилотску дозволу бр. 41, а Аустрије и Немачке бр. 35.

Иван Видмар је 23. јула 1911. обавио први лет изнад Трста, а 24.09.1911. први лет изнад Јадрана. Дана 16. јуна 1912., летео је изнад Љубљане, а јула месеца исте године изнад Београда и Сарајева. У току 1913. године прелетео је Ловћен. Пред Први светски рат је дезертирао из Аустро-Угарске на италијанску страну.

Иван Видмар је авионом Блерио 50KS после узлетања са ливаде код Сартон ди Римини 16. априла 1913.  достигао висину од 1.600 м, и поставио висински рекорд у Републици Сан Марино.

У периоду 1924-34., био је инструктор летења у Порторожу, а касније директор хидробазе у Трсту и Порторожу. Неколико година после рата био је активан па затим пензионисан.

Иван Видмар је умро у Милану 30. октобра 1971., његов гроб се налази на гробљу С. Ане у Трсту.

 

ЛЕТЕЊЕ НАД БЕОГРАДОМ

- Словеначки авијатичар Ђани Видмар приспео је у Београд и јуче по подне већ је извршио  једно бриљантно летење над Београдом –

 

Београд, 11.јула 1912.                                                           (Политика, чет.28.јуна 1912./3)

 

Најзад ћемо и ми Београђани видети човека, који заиста лети, лети високо и брзо, прелеће палате и чатрље, шуме и брегове. Ми смо у погледу летења аеропланима  већ постали скептици. Дође тако по неко, распрти се на Бањици, па полети – пешке по редакцијама да му праве рекламу. Скупи се силан свет горе на Бањици, сви са нестрпљењем очекују да виде својим очима оно што су прочитали, кад тамо, а оно „неће да ради мотор“ или  авијатичар полети на своме блиставом аероплану као голуждраво пиле, подигне прашину и изгрува се, у оба смисла те речи. Једини, који је нашој публици дао нешто појма о летењу, био је несрећни Русијан.

Зато ће сада београдска публика с правом и са особитим задовољством поздравити једнога правога авијатичара, који је дошао у Београд, да лети на своме моноплану Блериовог система. То је човек, који већ има готово интернационални глас. Млади Словенац, Ђани Видмар дошао је у Београд и већ јуче је, чисто за свој рачун, сјајно летео.

Ђани Видмар још је веома млад човек али није непознат авијатичар. Он је пре више месеци учествовао у великој авијатичарској утакмици Трст – Венеција и био је срећан, да изађе из утакмице као први победник. Он је тај велики ваздушни пут прешао за један сат и 18 минута, а летео је огромном брзином од 113 километара на сат. Колика је то брзина најбоље се може преставити кад се има на уму, да оријент – експрес вози кроз Србију брзином од 60 километара на сат.

Нешто доцније г-дин Видмар имао је и један „срећан несрећан случај“. Летео је пред масом света у Абацији (то је данас Опатија... ВЛ), Том приликом имао је дефект на мотору и са велике висине сурвао се у море. Био је толико присебан, да се испетљао из седишта на аероплану и здрав и читав испливао на обалу, френетично поздрављен од мноштва гледалаца, који су неколико секунада пре тога били силно узбуђени његовим страшним падом.


Ђ. Видмар у хангару на Бањици

Јуче по подне г. Видмар је, без многога околишења и „измотавања“ – а ми смо то већ били свикли – око свог аероплана , брзо довео апарат у ред, сео у своје седиште и готово величанствено полетео у ваздух. Чак се није ни распитивао о ветровимаи ваздушним струјама.To му је било пробно и уводно летење, које је сјајно апсолвирао на висини од 150 метара.

Приставши на Бањици, г. Видмар се одмах затим поново подигао у ваздух, издигао се на висину од 500 метара и у тој висини, далеко горе под небом, полетео је ка Карађорђевом  Споменику (тада је овај споменик, величанствен, био на Калемегдану, тамо где је данас споменик „Захвалност Француској“, и који је срушен у Првом светском рату... ВЛ), крстарио над Теразијама, направио изванредну шлајфну над Народним позориштем и онда се страшном брзином вратио изнад Теразија на Бањицу. Цео тај изванредно успели лет  трајао је свега 10 минута.

Летећи преко Београда Ђани Видмар је непрестано бацао доле у варош плакатиће на којима је било штампано: „Један поздрав из ваздуха, послан београдској публици од Ђанија Видмара, тршћанског авијатичара“.

За све време летења сва публика што се налазила на улицама, гледала је само у небо, ризикујући, да сломије врат преко овог џумбуса, који је наша општина духовито назвала       „преуређење и улепшавање Београда“. Високо горе у ваздуху чуло се зујање мотора, а „модерна тица“ секла је ваздух, елегантно се њихајући, и све живо било је подигло главу и са видним задовољством посматрало ту слику највећег догађаја последњих векова – била је то победа, коју је човек извојевао над ваздухом.

Авијатичар се вратио на Бањицу и сасвим лако и елегантно спустио се на земљу, премда је то спуштање један од најлепших момената у целој овој процедури. Присутна публика и војска одушевљено су поздравили младог авијатичара.

Моноплан г. Видмаров типа је Блеријевога а има изврстан мотор система „Гном“ јачине 50 коњских снага.

Прво јавно летење биће у недељу по подне на Бањици.                               (Б.П.)

                                                                ...................

Београд, 12. јула 1912.                                                                     (Политика, пет.29. јуна 1912./2)

                                                   ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ

 

Прекосутра, у недељу у 5 часова по подне, летеће на Бањици тршћански  авијатичар Ђани Видмар, који је прекјуче начинио један диван лет над Београдом.

Цена места: ложа 10 динара, први ред 4 динара, за официре 2 динара, други ред 2 динара, стајање 1 динар. Карте се већ сутра могу добити код књижара Свет. Цвијановића и Геце Кона.

                                                                ...................

Београд, 14. јула 1912.                                                          (Политика, нед. 1.јула 1912./3)

                                                    ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ

Славни авијатичар, Ђани Видмар, који је пре неколико дана направио један веома леп  лет изнад Београда, приређује  данас  после  подне на Бањици  јавно летење. Почетак је у 5 часова по подне.

                                                               ...................

 

Београд, 12. августа 1912.                                                              (Политика, пон.30.јуна 1912./2)

                                                       ВИДМАР У САРАЈЕВУ

Авијатичар Видмар (из Сарајева  су писали Видмер... ВЛ), који је пре кратког времена летео у Београду, летео је прошле недеље у Сарајеву и направио неколико  лепих летова. Али тамо није смео летети на већу висину од 100 метара.

Сарајевска полиција, бојећи се, да Видмар са веће висине не види утврђења око Сарајева, па да то, веле, после на неки начин достави Београду, забранила му је да лети на већој висини од 100 метара и да се удаљава у околину.

                                                                  ...................

                                                       ВИДМАР НА ЦЕТИЊУ

Почетком месеца маја 1912 године, црногорска штампа је најавила “сензационални спектакл” – следећим написом:

“Познати крилатић Ђани Видмар из Трста извршиће у идућу неђељу, 6. овог мјесеца (Ђурђевдан) лет на крилатици Блериотовог системана Вељој пољани”.

Пилот Видмар је са својим апаратом стигао у Котор бродом, одакле су авион у дјеловима Црногорци изнијели на “плећима” у Пријестолницу. Ипак, лет “крилатице” је одложен и најављен за 28 мај 1912 године.

 

Хроничар је записао: “ Поподне, 28 маја 1912 године (Спасовдан), у присуству Владара и његове породице, Дипломатског кора, Црногорске Владе и …сличног свијета из мјеста и околине,који је био заузео положаје и по главицама околних брда… Видмаров Блерио се затрчао низ Велику ливаду. Хватајући залет, покушао је да полети, поскочивши унеколико махова, али не довољно да би се сасвим у ваздух отиснуо…. Послије одустајања, Видмар је, по прегледу аероплана изјавио да је утврдио да је апарат отежао, јер је приликом транспорта од пристаништа до Цетиња влага натопила платнену облогу крила… Ни други покушај, 1 јуна, иако су се крила осушила није успио… Упорни и храбри Словенац доказао је да не одустаје лако.Следеће, 1913 године, 5 септембра, вратио се на Цетиње на убједљив начин…у 18,30 сати, над црногорском Пријестолницом указала се летилица. Хитро је облећела град, почела над њим да кружи, спуштајући се све ниже… најзад, једним вјештим замајом спустила сена Вељу Пољану…



Ђ. Видмар на Цетињу 1912. године

Сава Микић, „Историја југословенског ваздухопловства“, Бгд. 1933. год. стр.33

              „После свршеног балканског рата у Београд је долетео, на Блериовом моноплану, талијански авијатичар Видмар, у директном лету Трст-Загреб и Загреб-Београд. Видмар је на Бањици, пред београдском публиком, с успехом извршио неколико летова и затим наставио свој пут ка Пешти и Бечу.

                                                                   .......................

(1. Писац чланка о Видмару у Београду (неки Б.П.) није био, изгледа, обавештен о летовима других авијатичара у Београду пре Видмара. Он не би могао да говори онако неповољно о авијатичарима  који су били овде пре Видмара, ако је знао за веома успешну серију  летова младог Руса Масленикова, који је возио и неколико особа једну за другом, чак и високе личности, затим за успешног Чермака, за несрећног Русијана кога је само јак удар ветра спречио  да постане славан авијатичар у ваздухопловној историји Србије ... Београдска  публика је видела праве авијатичаре и пре Видмара! И Видмар је  успешно и срећно летео у Београду и оставио је веома лепе  утиске...

2. Сава Микић је погрешно написао, вероватно није имао добре податке, како је  Видмар долетео у Београд  после свршеног балканског рата... Видмар је био у Београду, као што смо видели у чланцима у Политици, јула месеца 1912., а тада се још није ни знало да ће доћи до рата са Турцима.

Микић је за Видмара рекао да је „Талијан“, остали су писали да је Словенац...  ВЛ)

                                                                ....................

 2012/2013.                                                                                         (Извод: Владимир Лепојевић)

Види још

Литература

1. http://sl.wikipedia.org/wiki/Ivan_Vidmar

2. Darinka Kladnik, V senci bratov Rusijan, Adria Arways In-Flight Magazine, Ljubljana, okt-nov. 2009., ISSN 1318-0789,