Руски авијатичар Маслеников у Београду 1910. године


пилот Б.Маслеников 1911

Биографија

Борис С. Маслеников (руски Борис Семенович Масленников) (19.04.1887, Москва - 10.02.1947, Новосибирск, Русија) - један од првих руских ваздухопловаца (диплома број 325 од 8. новембра 1910), талентовани проналазач, предузетник и организатор.

Завршио је средњу школу (Москва), у Минхену школу сликања. Уписао се на Одељење за математику на Московском универзитету. Године 1909, док је још увек био студент, био је одушевљен авијацијом. Отишао у Француску, где је купио авион "Фарман" и након пилотске обуке, инструктор му је био Анри Фарман, положио је испит за пилота. Учествовао је у ваздухопловним такмичењима у Руану где је освојио и награду, а затим у прелету Петроград - Москва (1911.) где није стигао на циљ (једини од 12 учесника на циљ је стигао пилот А.А.Васиљев летећи авионом Блерио са мотором Гноме 50 КС прелетевши 725 километара за 24 сата 41 минут и 14 секунди, у ваздуху је провео 9 сати и 30 минута). Током 1910 и 1911. године, Маслеников је направио једну балканску турнеју пропагирајући ваздухопловство у Бугарској, Србији и Турској.

На позив министра војног, стигао је у Србију 1910., где је направио серију летова на Бањици (код Београда), приказујући летачке вештине официрима. На једном од његових летова са њим је летео, капетан Коста Милетић, који је касније постао командант ваздухопловне команде Србије. Поред тога, са њим је летео принц Ђорђе најстарији син краља Петра па је авијатичар неколико пута био позиван на двор краља Петра. За демонстрацију достигнућа ваздухопловства је награђен Орденом "Свети Сава" 5. степена.



инж. Б.Маслеников 1930

У току живота бавио се проналазаштвом, бавио се авиоконструкцијама, отворио је фабрику електричних елемената, формирао прву пилотску школу у Русији да би на крају у монтираном судском процесу био осуђен као Немачки шпијун и протеран у Сибир. Умро је 1947. године а рехабилитован 1972. године.

Како је наша историографија и дневна штампа обележила боравак пилота Масленикова у Србији 1910-1911. године, погледајта надаље:

Сава Микић-Историја југословенског ваздухопловства, Београд 1933.:

РУСКИ АВИЈАТИЧАР МАСЛЕНИКОВ У БЕОГРАДУ

После Симоновог лета на Бањици, више авијатичара са стране спремало се да дође у Београд, и целокупна јавност била је очекивању претстојећих летова. У то време руски авијатичар Маслеников, као син богатих родитеља и одушевљен спортиста, био је свршио Фарманову пилотску школу у Француској и одлучио да дође у Београд. Маслеников је тада био врло млад (имао је тек око 22 године), а притом врло симпатичан. Као авијатичар био је храбар и вешт, те је на себе привукао општу пажњу тадашњег Београда.

Маслеников је дошао у Београд први после авијатичара Симона. Његов апарат био је типа „Фарман“, снабдевен ротационим мотором „Гном“ од 50 коњских снага. Маслеников(љев) авион био је пренет са железничке станице на Бањицу, где је распакован и монтиран.

У склапању Маслениковог авиона и свима помоћним радовима око његових летова на Бањици узели су учешћа наши омладинци-ђаци...

Када је његов авион „Фарман“ био склопљен, многи Београђани долазили су да га виде пре заказаног лета, и свима је овај аероплан, својом за оно време солидном и правилном конструкцијом, уливао пуно поверење. Поред симпатичне појаве пилота, код авиона налазила су се и два механичара, које је Маслеников водио и који су били добра залога  за његове успешне летове на Бањици. Ту су се, наравно, увек могли видети и наши млади љубитељи авијације. За долазак Масленикова у Београд и његове летове на Бањици, живо су се интересовали, поред осталих, и претставници војних власти, јер се у то време и код нас озбиљно мислило на стварање војне авијатике.

Маслеников је успешно извршио око десет до петнаест летова без икаквог инцидента. Летели су претставници двора, војних и цивилних власти, и публика.  Летови су вршени уз наплату улазница. Са Маслениковим је, поред осталих, летео принц Ђорђе, као и тадашњи начелник генералштаба, пуковник Бојовић ( ово је вероватно био пук. Раде Бојовић... ВЛ). Сви летови авијатичара Масленикова су успели и дали одлучног полета меродавним факторима за стварање наше војне авијатике.

                              БЕОГРАДСКА ПОЛИТИКА О МАСЛЕНИКОВУ 1910. год.

                                                                ................

Београд, 12. дец.1910.                                                                            (Политика, пон. 29.нов.1910/2)

                                   АВИЈАТИЧАР МАСЛЕНИКОВ У БЕОГРАДУ

У Београд је приспео јуче по подне руски авијатичар Маслеников, који се последњих дана бавио у Софији. Он је тамо више пута успешно летео својим аеропланом, па је у једној прилици узео са собом и краља Фердинанда. Авијатичар ће се бавити у Београду око месец дана  и приредиће неколико летења на Бањици.

Београд, 18.дец.1910.                                                                  (Политика, нед. 5.дец.1910./2)

                                                   ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ

Данас у 3 часа по подне треба Маслеников да лети на Бањици ако време буде погодно. Биће нарочитим плакатима објављено да ли ће бити летења или не. Сем тога биће о томе и великих објава код Славије, на Теразијама и код Руског Цара.

                                                           ................

Београд, 19.дец.1910.                                                                        (Политика, 6.дец.1910./2)

                                                    ПРВИ ДАН ЛЕТЕЊА

                           - Забуна и неспоразум. Маслеников је ипак летео –

Јуче по подне требало је на Бањици да лети на своме аероплану млади руски авијатичар Маслеников, који је пре неколико дана дошао из Софије. Наш „Олимпијски клуб“ био је узео на себе да организује то прво јавно летење Маслениковљево, али није би срећне руке.

Већ неколико дана раније публика је помоћу штампе заинтересована овим летењем (...).

Авион Б.Масленикова на Бањици

Били су обзнањени час место и цене (...), летење је било заказано за наредну недељу  5. ов.м. у 3 часа по подне (...). Дугачак низ пешака, фијакера и аутомобила био се отегао скоро непрекидно од Славије, па све до Бањице, али убрзо су се  многи враћали јер се сазнало да летења неће бити. Летење је одложено због доста јаког ветра... Организатор „Олимпијски клуб“је пропустио да обавести публику о том одлагању (..).

У ангару, који су од платна подигли питомци Подофицирске школе налазио се монтирани аероплан.Ту је био и г. Маслеников са неколико београдских инжењера и официра. Тако смо имали прилике, да се лично од њега обавестимо о одлагању летења. Г. Маслеников је млад, врло симпатичан и интелигентан човек отмених манира, који и широкој публици врло радо даје објашњења на руском, француском и немачком језику, према томе, како ко уме и жели.

Он нам је саопштио да то по подне неће да лети због јаког ветра (...), а кривица је до „Олимпијског клуба“ што публику није благовремено обавестио.

- И уопште, рекао је даље г. Маслеников, у балканским земљама је тешко летети; у моме авијатичарском клубу у Паризу казали су ми, да је на Балкану немогућно летети, а ја сам међутим у Софији летео. У осталом ја ћу и овде чекати 14 дана погодно време (...).

Видећи да неће бити летења, свет  се лагано почео разилазити. Али кад је мрак већ почео да се хвата, ветар је изненада престао сасвим. Маслеников се онда реши, да покуша једно мало летење. Његов аероплан за час би извађен из шупе, мотор зазвижда и Маслеников се лако и брзо диже за десетак метара у висину и прелете преко целе Бањице у круг, па се онда заустави на месту одакле је пошао. Два пута је, после тога, тај покушај поновљен, али се трећи пут није свршио добро. Мрак је већ био потпун. Аероплан је пролазио оном окуком на Бањици, где се налази грудобран. Наједаред се зачу неки тресак и пуцања и аероплана нестаде. Војници и деца, која су још била на окупу, потрчаше да виде шта се десило . Неки повикаше: „Дајте брзо лекара и болничка кола!“.

Срећом ни лекар ни болничка кола нису били потребни. Аероплан је при прелазу изнад грудобрана био закачио за ивицу грудобрана и због тога је пао. Маслеников није повређен, а ни аероплан није оштећен, тако да ће летења ипак бити чим време буде било погодно.

                                                              ..................

Београд, 21.дец.1910.                                                               (Политика, сре 8.дец.1910./2)

                                                      ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ

„Олимпијски клуб“ послао нам је данас пре подне ово саопштење: „Авијатичар Маслеников завршава дефинитивно монтирање свога биплана. Летење ће објавити „Олимписки клуб“ и истаћи велика платна код Славије, Руског Цара и на Теразијама. Кад та платна буду скинута значи да тог дана нема летења“.

Сад само још треба чекати лепо време.

                                                              ..................

Београд, 23.дец.1910.                                                                 (Политика,пет. 10.дец.1910./3)

                                                       ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ

Маслеников ће за два три дана бити готов са свима припремама и прво ће летење бити у недељу после подне. Авијатичар ће се свакога дана, када буде летео, подизати у ваздух по неколико пута. Пошто ће он при томе правити велике лукове, то се гледаоцима обраћа пажња на то, да нипошто не излазе из круга, који је обележен малим барјачићима.

                                                              ...................

Београд, 24.дец.1910.                                                                 (Политика, суб.11.дец.1910./3)

                                                    ДАНАС ЋЕ БИТИ ЛЕТЕЊА

Пошто је време погодно, Борис Маслеников летеће данас у сваком случају. Он је данас пре подне последњи пут прегледао аероплан: све је у потпуном реду.

Почетак тачно у 3 часа. Посетиоци се моле, да за цело време летења не излазе из оних граница, које су обележене за гледаоце, да се не би десила нека незгода.

                                                              .................

Београд, 25.дец.1910.                                                                 (Политика,нед.12.дец.1910./2)

                                                          ЈУЧЕРАШЊЕ ЛЕТЕЊЕ

                          - Борис Маслеников летео је јуче с успехом на Бањици –

Јуче у подне пала је наједаред на Београд густа магла тако да се није видело ни три метра пред собом. Они, који су се спремили да иду на Бањицу да виде Масленикова како лети, већ су били уверени да због те магле од летења неће бити ништа. Али сунце проби маглу и у 2 часа по подне време је било идеално лепо.

Све што у Београду има војске кренуло се на Бањицу већ у 1 сат. Коњица и пешаци били су врло добро распоређени, са свих страна око Бањичког поља тако да нико није могао да уђе унутра а да не плати карту. На жалост није их било много, тих што плаћају. Можда зато што је радни дан, можда због хладноће – тек посетилаца је било врло мало.

Нешто пре 3 часа дошао је Краљевић Ђорђе у друштву са г. Владом Илићем, индустријалцем. Мало после тога дошао је Престолонаследник Александар са Принцом Павлом. Одмах затим војници извукоше аероплан из ангара. То је биплан, система Фармановог, са мотором „Гном“. Тада се појави и сам Маслеников, обучен у дебело зимско одело и са једном нарочитом аеро- наутском капом на глави, која има да ублажи ударац ако би по несрећи и дошло до пада.

Пилот Б.Масленикова на Бањици 1910. год

Неколико пешадијских подофицира држали су аероплан остраг; мотор поче да ради. Маслеников седе на своје место, подиже руку, они подофицири пустише и биплан поче да иде на својим точковима унапред. Ишао је тако 15 – 20 метара по земљи, па се точкови одвојише од земље, најпре за пола метра па све више и више. И тако је Борис Маслеников почео да лети.

Био је на висини 12 – 15 метара над земљом и летео од трибина ка бањичкој кафани. Код  кафане је окренуо лево до грудобрана, а одатле, опет у луку, пошао ка бањичком стрелишту.

На једаред биплан поче да се спушта и сиђе опет на земљу, тачно на оном месту, где је, при коњским тркама , почетна тачка за трке од 2.000 метара.

Један аутомобил и вод коњаника , који су држани у приправности, појурише тамо да виде шта се то десило и да помогну ако треба. Мало после тога Маслеников се поново диже, али се мораде зауставити већ после 100 метара. Тек при трећем покушају и то опет са једним прекидом он се врати на место одакле је пошао.

Престолонаследник Александар и Принц Павле приђоше тада аероплану да га разгледају.

Г. Маслеников им је давао сва објашњења и, после тога, он опет полете. Тај му је лет био најлепши. Ишао је истим правцем, као и први пут, али се није заустављао него је у једном лету дошао на место одакле је и пошао. Као какав огроман лептир он је летео сигурно, правећи на завијуцима елегантне лукове. После тога требало је тај лет још једаред да се понови, али мотор није хтео „потпуно да слуша“ и тако је летење свршено. Свет се брзо разишао.

Треба напоменути, да је јуче по подне ради пробе Маслеников два пута летео и оба пута летење је испало одлично.

Данас по подне летења ће опет бити. Надајмо се, да ће време време бити погодно.

                                                              .................

На истој страни „Политике“ од 12. децембра 1910.г, допунско саопштење:

                                                         ДАНАШЊЕ ЛЕТЕЊЕ

Маслеников ће данас по подне, у 3 час, поново да лети на Бањици. Од данас ће улазнице бити знатно јефтиније. Ложа стаје 20 дин, гледаоци из кола плаћају такође 20 дин, прва и особена места  стају 5, друго место 3, и треће 1 динар. Радници плаћају пола динара

Публици се обраћа пажња на то, да ће летења бити и ако у Београду буду магле, јер је на бањичком вису никада нема.

                                                              ..................

Београд, 26.дец.1910.                                                                    (Политика, пон.13.дец.1910.)

                                                       ЈУЧЕРАШЊЕ ЛЕТЕЊЕ

      - Јуче је на Бањици Маслеников поново летео. С њиме је летео и Краљевић Ђорђе –

Време је јуче било погодно, те је и јучерашње летење на Бањици испало врло добро. Света није било много, али ипак много више, но прекјуче. Од двора је био Краљевић Ђорђе.

Први лет извршио је Маслеников сам: обишао је бањичко поље на висини од 10 метара.

У другом лету учествовао је и Краљевић Ђорђе. Пошто је претходно обукао један топал капут сео је на друго место на биплану, иза Масленикова. Биплан се одмах дигао и обишао Бањицу са два прекида.

При трећем лету Маслеников је био сам. Овога пута дигао се на висину од 40 метара, обишао Бањицу и спустио се на месту одакле је и пошао.

Г. Љуба Стојановић требао је такође јуче да лети и био је због тога дошао. Али Маслеников није сем Краљевића Ђорђа јуче никога хтео да повезе собом те ће тако г. Љуба Стојановић летети сутра или прекосутра.

Ред и организација били су и јуче, и прекјуче, одлични.

(Треба овде да истакнемо да је први пут у Србији летео један српски грађанин: Први Србин који је летео авионом у Србији, као путник, био је Краљевић Ђорђе. Било је то 26./13. децембра 1910.год...  вл)                                  

                                                                  ..................

                        Исте новине и на истој страни – Београд, 26.дец./13.дец.1910.

                                                          ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ

Данас неће бити летења на Бањици, него сутра. Летење ће и сутра почети тачно у 3 часа. Цене су и за сутра спуштене.

                                                              ..................

Београд, 27.дец.1910.                                                                 (Политика, уто.14.дец.1910./2)

                                                         ДАНАШЊЕ ЛЕТЕЊЕ

                                        - Данас ће летети г. Љуба Стојановић - 

Борис Маслеников летеће данас поново. Време је погодно, јер нема ветра, а киша, баш и ако буде падала, ништа не смета. Почетак летења у 2 часа.

Са Маслениковом ће данас летети г. Љуба Стојановић и два официра. Цене су поново спуштене, тако да место у ложи и особена места стају по 5 динара, прво место 3 дин, стајање 1 динар. Ђаци и радници у пола цене.

Јуче није било јавног летења, али је зато Маслеников ипак летео пробе ради са кап. Костом Милетићем и кап. В. Белићем. Направио је два врло лепа лета, без прекида.

(Овај кап. В. Белић је вероватно Владимир Белић, брат близанац кап. Емила Белића, они су кроз ратове и после Првог светског рата напредовали до чина генерала, обојица. Њихов рођени брат био је академик Александар Белић... ВЛ).

У исто време Маслеников је ђачкој чети и подофицирској школи, које су биле нарочито због тога изведене на Бањицу, држао једно предавање из авијације. Показао им је конструкцију аероплана, принципе на основу којих је саграђен, итд. Предавање је било врло лепо и саслушано је с највећом пажњом.

                                                                 ....................

Београд, 29. дец.1910.                                                                            (Политика, чет.16.дец.1910./2)

                                                         ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ

Целе ове недеље нема јавног летења на Бањици. Али Маслеников ипак зато лети сваког дана. Тако је јуче по подне било приређено летење за официре београдског гарнизона.

Маслеников је најпре летео сам, затим је попео г. Петра Бојовића, пуковника, а у трећем лету учествовала је и г-ђа Хартвиг. На завршетку Маслеников је направио један велики лет ван Бањичког поља и спустио се на истом месту одакле се кренуо.

(Г-ђа Хартвиг била је супруга руског посланика у Србији, великог пријатеља српског народа... Умро је од срчаног удара када је сазнао  садржину ултиматума који је Аустрија упутила Србији 1914. године... Сахрањен је у Београду... Г-ђа ХАРТВИГ ЈЕ ПРВА ЖЕНА КОЈА ЈЕ У СРБИЈИ ЛЕТЕЛА АВИОНОМ...  Било је то 28./15. децембра 1910. год.... ВЛ)

Данас пре подне Маслеников приређује летење за ђаке београдских школа. У недељу по подне биће летење за публику.

                                                              .................

Београд, 30.дец.1910.                                                                (Политика, пет.17.дец.1910./2)

                                                    ЈУЧЕРАШЊЕ ЛЕТЕЊЕ

Читави батаљони школске младежи, мушке и женске, ишли су јуче у 8 часова кроз Београд на Бањицу да гледају летење.

Пред том многобројном и одушевљеном публиком Маслеников је летео осам пута, правећи велике кругове и ван Бањичког поља. Четири пута се био уздигао на висину од 60 метара и четири пута је био на 100 метара. У једном лету био је повео собом и пор. Бож. А. Богићевића.

Кад је летење било свршено ђаци су Масленикову приредили велике овације.

Данас пре подне требао је Маслеников опет да лети, јер је Краљ био најавио жељу да присуствује летењу. Али пошто је данас време врло ружно, одложено  је то летење за сутра или прекосутра.

                                                           ..................

Београд, 1.јан.1911.                                                                    (Политика, нед.19.дец.1910./2)

                                                     ДАНАШЊЕ ЛЕТЕЊЕ

Ако време буде повољно Маслеников ће данас, у 2 часа по подне, поново летети на Бањици. На Теразијама  и код Славије биће у том случају истакнута платна.

                                                          ....................

Београд, 3.јан.1911.                                                                     (Политика, уто.21.дец.1910./2)

                                                   ЈУЧЕРАШЊА ЛЕТЕЊА

Јуче у 3 часа по подне Маслеников је летео на Бањици. Присуствовали су Краљ, Принц Павле и неколико чланова руског посланства. Маслеников је најпре летео сам. И ако је на Бањици снег дубок, те точкови при кретању не могу лако да се одвоје од земље, Маслеников се ипак подигао у вис и направио два велика круга далеко ван Бањичког поља. Краљ, који досад још није био видео летење на аероплану, био је врло задовољан и исказао је Масленикову своје допадање.

Кад је Краљ са својим ађутантом отишао, Маслеников је летео са Принцом Павлом. Први покушај био је безуспешан, јер због веће тежине аероплан није могао да се одвоји од снега, кроз који се точкови при поласку једва окрећу. У другом покушају точкови се одвојише од снега  и Маслеников са Принцом Павлом направи један круг над Бањичким Пољем.

После тога Маслеников је правио још неколико покушаја, али у томе поче да се смркава, те је летење морало да се прекине.

                                                              ...................

Београд, 4.јан.1911.                                                                      (Политика, сре.22.дец.1910./2)

                                               ОДЛИКОВАЊЕ г. МАСЛЕНИКОВА

Краљ је јуче одликовао руског авијатичара г. Бориса Масленикова орденом Св.Саве Петог степена.

                                                              ....................

Београд, 4.јан.1911.                                                                     (Политика, сре.22.дец.1910./2)

                                              РУСКИ АВИЈАТИЧАР У ЦАРИГРАДУ

Руски авијатичар г. Борис Маслеников  добио је позив од турског министарства војног да дође у Цариград и да тамо приреди летење на своме аероплану. Сличан позив добио је г. Маслеников и из Атине. Он ће сутра или прекосутра отпутовати у Цариград.  

                                                              .....................

Завршна реч:  руски авијатичар Борис Маслеников боравио је у Србији од 12.дец.1910. до 5. или 6. јануара 1911. године  (од 29.нов. до 23. или 24. дец.1910.год. – по старом стилу)...

Према писању Политике – Београд,  Маслеников је летео, увек успешно и срећно, урачунато са пробним и јавним летовима, у дане 1910. године (исказано по новом календару...):

                                                 18. дец.        3 лета

                                                 24. дец.        4   „

                                                 25. дец.        3   „

                                                 26. дец         2   „

                                                 28. дец.        4   „

                                                 29. дец.        8 летова

                                                   2. јан.         2 лета  (у 1911. години)

                                    Укупно: 26. летова

Рани руски авијатичар Борис Маслеников направио је у Србији, у децембру 1910.г и 2. јан. 1911.г,  укупно 26 летова авионом „Фарман“. Иако је време било зимско, летење је било успешно и обављено је на радост и задовољство српске публике, војних кругова и Двора...

Могло би се рећи да је, после половичног успеха првог историјског лета у Србији, лета авијатичара Симона, те исте 1910.године, летење Бориса Масленикова било прво право и убедљиво летење авиона у Србији и да је оно највише допринело да Србија одмах приступи стварању и развоју свога ваздухопловства.

2012./2013.                                                                                    (Извод: Владимир Лепојевић)

                                                              .................