Летење младих Карађорђевића у пионирском добу ваздухопловства


гроф Де Ламбер и принц А.Карађорђевић

Наши млади Краљевићи Карађорђевићи, Александар и Ђорђе, затим Принц Павле, били су први из српског рода који су летели аеропланом, тим великим изумом на почетку 20. века, којим је остварена исконска жеља Човека да освоји ваздух и небеске висине, да лети као птица...

Млади, угледни, високог рода, одушевљени тек створеним ваздухопловством, осећајући да ће оно имати велику будућност и значај, пожелели су да га упознају и доживе прво летење аеропланом, знајући да је то велики спортски подвиг онога времена и велика потврда њихове храбрости...

Нису могли ни да помисле да ће их 100 година касније у историји српског ваздухопловства помињати и записати као прве грађане Србије који су летели авионом већ 1910. године.

Краљевић Александар, према чланку листа „Винер билдер“ од 11.маја 1910. године, летео је у Паризу априла 1910. са чувеним авијатичаром грофом Де Ламбер, кога је у Француској обучио лично Вилбур Рајт, и тај је чланак приказао у ЈАТ-овој ревији бр. 197 историчар Ч.Јанић, са насловом „Први Србин који је летео авионом“,  а Краљевић Ђорђе и Принц Павле су летели  са познатим руским пилотом Борисом Маслениковим у Београду 1910. године.

Према тим сазнањима, Краљевић Александар је први у српском роду који је летео аеропланом, а Краљевић Ђорђе је први који је летео српским небом, у Београду, 1910. године.

 

Како је то записала београдска  штампа, у првом реду дневник „Политика“, затим лист „Наша крила“ и неки аутори...

„Наша крила“, бр. 10-11,стр.1,  март 1925. год.

                     - Тадија Сондермајер, испред Аеро Клуба, на ручку код Краља –

(...) том приликом п.председник Клуба дознао је да је Његово Величанство један од првих Срба који су летели. Краљ је 1909. године u Issy les Moulineaux (крај Париза...ВЛ) летео на врло примитивном аероплану, који је полетео без точкова, са катапулта, а 1915. год. летео је са француским авијатичаром Поланом над  Земуном...

(Са великим жаљењем, нисмо могли да пронађемо у нашој тадашњој штампи (Политика, нар. Библиотека Београд) никакву белешку о томе... Да ли је краљ Александар погрешно навео годину 1909.? Нисмо успели да пронађемо, у нашој штампи, у нашим изворима,  никакав траг о том његовом лету ни у 1909. ни у 1910. години, а овај бечки лист донео је чак и фотографију принца Александра на авиону са пилотом Де Ламбером!... Вест је свакако преузета из неког француског извора... До данас тај је извор непознат нашој јавности...)

У децембру 1910. године познати млади руски пилот Борис Маслеников дошао је у Београд са својим авионом типа „Фарман“, на позив са српске стране, пошто је претходно приказао са успехом своје летачке вештине у Софији, где је возио и бугарског краља Фердинанда. Он је био други авијатичар који је био дошао у Београд, у то рано време тек насталог ваздухопловства, кратко време после авијатичара Симона, који је први у Србији показао аероплан и направио први лет у српској историји 19. септебра 1910. године. Симон је у том лету на крају поломио свој авион и зато је његов велики успех ипак био половичан. Маслеников је летео у Београду са много више среће од пилота Симона и направио је, иако је била зима, чак 26 успелих летова и возио више путника, међу њима и Краљевића Ђорђа и Принца Павла. Краљ Петар је тада први пут видео авион и летење, био је веома задовољан, и на крају Маслениковог гостовања одликовао авијатичара орденом Св.Саве 5. степена. 

Београд, 26.дец.1910.                                                                       (Политика,пон.13.дец.1910.)

                                                           ЈУЧЕРАШЊЕ ЛЕТЕЊЕ

            -Јуче је на Бањици Маслеников поново летео. С њим је летео и Краљевић Ђорђе

Време је јуче било погодно...

У другом лету учествовао је и Краљевић Ђорђе. Пошто је претходно био обукао један топал капут сео је на друго место на биплану, иза Масленикова. Биплан се одмах дигао и обишао Бањицу са два прекида. (...)

                                                                       ..............

Београд, 3.јан.1911.                                                                       (Политика,уто.21.дец.1910./2)

                                                           ЈУЧЕРАШЊА ЛЕТЕЊА

Јуче у 3. часа по подне Маслеников  је летео на Бањици. Присуствовали су Краљ, Принц Павле и неколико чланова руског посланства... И ако је на Бањици снег био дубок...

Краљ, који до сад још није био видео летење на аероплану, био је врло задовољан и исказао је  Масленикову своје допадање.

Када је Краљ са својим ађутантом отишао, Маслеников је летео са Принцом Павлом. Први покушај је био безуспешан, јер због веће тежине аероплан није могао да се одвоји од снега...

У другом покушају точкови се одвојише од снега и Маслеников са Принцом Павлом направи један круг над Бањичким пољем.

                                                                         ...............

Београд, 4. јуна 1912.                                                            (Политика, уто.22.мај 1912.)

                                                                  ДНЕВНЕ ВЕСТИ

                                                                Краљевић Ђорђе

Страни листови јављају, да је Краљевић Ђорђе, на генералштабном путовању, дошао у Верден и посетио авијатичарску станицу. Краљевић се са пор. Бенаром попео бипланом на 400 м и летео је пола сата.

               ЛЕТ  РЕГЕНТА  АЛЕКСАНДРА 1915. НАД БЕОГРАДОМ

          СА ФРАНЦУСКИМ АВИЈАТИЧАРОМ КАПЕТАНОМ ПОЛАНОМ

Почетком 1915. године аусто-угарска војна сила, тучена 1914. у Србији у Церској и Колубарској бици и избачена из Србије, много је узнемиравала Србију, нарочито Београд и околину, својим авионима и својом речном флотилом ратних лађа монитора. Мала Србија није била технички опремљена за борбу са тим лађама и за одбрану од аустријске авијације и од тешких топова...

Зато је у  марту месецу 1915. године, на молбу Српске владе, Француска  послала у Србију  једну ваздушну флотилу од осам (8) нових аероплана типа „Морис Фарман“ и 99 људи, коју су Французи  издвојили из својих армија код Вердена. Ова флотила је преко Марсеља и Солуна  стигла у Ниш крајем  марта, овде је имала свечани дочек, а после је продужила у Смедеревску Паланку где је била припремљена база и где ће се склопити аероплани. Убрзо, у априлу авиони ће из Паланке прелетети у Београд, на Бањицу, где ће им бити основно ратно летилиште и база. Француска ваздушна флотила у Београду биће крајем јуна ојачана са још једним француским одредом  од четири авиона и одговарајућим особљем.

Ова јединица храбро је летела и борила се и учинила је велике услуге Србији. Њихово извиђање непријатеља имало је највећи значај за српску армију, они су бомбардовали непријатељске објекте и силу, нарочито су много учинили у одбрани наших градова од њихових авиона... Њихово извиђање непријатеља у септембру, његових покрета и концентрације, помогли су да српска команда оцени да се спрема нова офанзива на Србију и да предузме неопходне мере.

Пилоти француске ваздушне флотиле храбро су водили и ваздушне борбе на српском небу

и оборили су два непријатељска авиона. Чувени пилот Луј Полан, који је 1910. освојио велику награду за победу у трци Лондон – Манчестер, и кога је Француска несебично послала да ратује у Србији,  оборио је један од ова два авиона, и зато је био одликован Карађорђевом Звездом са мачевима 4. степена.

Са њим ће Престолонаследник, сада и Регент, летети приликом посете француској ескадрили...

Сава Микић, „Историја југословенског ваздухопловства“, 1933. године, стр 145/8.

Успеси и пожртвовани рад француских авијатичара привукао је нарочиту пажњу Врховног команданта, Његовог Краљ. Вис. Престолонаследника (Регента...ВЛ) Александра, који је у више махова дао видног признања француској ескадрили, одликујући њене храбре и заслужне авијатичаре. Његова висока наклоност и пажња према француској авијатици дала је силног полета и потстрека њиховим авијатичарима, и они су зато са своје стране чинили  све напоре да оправдају та висока признања. Са нестрпљењем се у ескадрили очекивао долазак Престолонаследника Александра, који је својом пажњом био већ освојио срца француских авијатичара.

Дан 27.јула/9.авг. 1915. био је ведар и топао. Од раног јутра осећала се ужурбаност на бањичком аеродрому (...). Редовни су се послови обављали, али при свем том могло се опазити да бањички аеродром  очекује једно пријатно изненађење. Аероплани су били поређани у правилној линији и спремни за лет. На лицима храбрих француских авијатичара опажао се привлачан осмех ...

Тога дана престолонаследник Александар, у пратњи министра г. Ђорђа Генчића, генерала Мих. Живковића, пуковника Остојића и мајора Драшкића, посетио је бањички аеродром, где је примио рапорт од команданта ескадриле, мајора Витре, и извршио смотру ескадриле. Потом су му били претстављени авијатичари, са којима је дуго остао у разговору, интересујући се за разна питања из војне авијације овога доба.

После извршене смотре, Њег. Краљ. Вис. Престолонаследник Александар летео је, као извиђач са капетаном Поланом. Лет је трајао 30 минута и са висине од 1500 метара осматрао је Београд и околне положаје... Ова посета француској ескадрили, извршена смотра и лет са капетаном Поланом оставили су дубок утисак код француских авијатичара.

                                                                        ...............

Навели смо овде расположиве изворе који говоре о срећним летовима младих Принчева Карађорђевића у рано пионирско доба светског ваздухопловства...

Додајемо ове податке садржајu наше недавне прославe Стогодишњице српског ваздухопловства и очекујемо да ће историја српског ваздухопловства записати ко су били први синови нашег рода који су рано, рано, летели на оним првим и неуверљивим машинама за летење...

Краљевић Александар био је први из српског рода који је летео, у Паризу (1909. године ?)

1910. године, Краљевић Ђорђе био први из српског рода који је полетео српским небом, у Београду 1910. год.

Њихов брат од стрица, Принц Павле, је трећи Карађорђевић који је рано летео, у Бгду. 1910. год.

Оправдано је да то зна и историја српског народа ...

Бгд. 2013.                                                                                      (Извод: Владимир Лепојевић)