Жртве бомбардовања Београда априла 1941.

О БРОЈУ ПОГИНУЛИХ У НЕМАЧКОМ БОМБАРДОВАЊУ БЕОГРАДА АПРИЛА 1941.

Краљевина Југославија увучена је у Други светски рат немачким ваздушним нападима у рано јутро у недељу 6.априла 1941. године на нашу авијацију код Скопља, Куманова и Лесковца, и жестоким бомбардовањем Београда...

Рат у Европи почео је 1.септембра 1939. године када је Немачка напала Пољску. Само два дана касније, 3.септембра, Француска и Енглеска, у складу са својим уговорним обавезама  према Пољској у погледу њене државности и независности, ступају у рат против Немачке и рат ће постати светски...   

У Немачкој је 30.јануара 1933. изабран за канцелара А. Хитлер, који ће после смрти председника Хинденбурга постати, од 19.августа 1934. године,  и шеф, (вођа – фирер) немачког Трећег рајха.

Већ 1933. год.  Немачка је под његовим вођством напустила Друштво народа, у марту 1935. је објавила да је успоставила своје ратно ваздухопловство и да је увела обавезну војну службу, супротно   ограничењаима и обавезама по мировном Версаљском уговору, у јуну 1935. направила  је са Енглеском поморски уговор који јој је омогућио да гради себи моћну ратну флоту, 1936. запосела је демилитаризовану Рајнску област; њени  војни авиони и пилоти учествовали су у Шпанском грађанском рату на страни противника Шпанске републике...

Исте те године, 25.октобра 1936., Немачка и Италија закључују савез који ће добити назив Осовина Рим – Берлин; Немачка више није усамљена, добила је савезника са којим ће ући у рат са многим државама... Италија је те исте године освојила Етиопију и италијански краљ, зет краља Николе Петровића, понео је титулу „ краљ Италије и цар Етиопије“...

Немачка ће у марту 1938. извршити анексију Аустрије, уз пристанак великог броја становника Аустрије... Сада јединствена немачка држава, Немачка са Аустријом, Трећи Рајх, постаје непосредни сусед Југославије и оне имају заједничку границу...

Потом је изазван Судетски проблем, на захтев Немачке да јој Чехословачка држава, створена распадом Аустругарске 1918. године, преда Судетску област у којој живи  и велики број Немаца и коју јака Немачка тражи у своје границе. Наступила је велика криза у међународним односима и велика опасност по светски мир. Долази до познатог Минхенског споразума, 30. септембра 1938., када су  Енглеска и Француска подлегле и пристале  да Чехословачка испуни захтеве Немачке!

Немачка  је  добила  Судете без рата, мирно... Светски мир је био спашен! Ипак, Немачка је насилно, иако без рата,  ушла у Чехословачку 14. марта 1939. године и окупирала је. Чешка је била проглашена за немачки протекторат, а Словачка је постала независна држава под немачком доминацијом...  

Италија, друга Осовинска сила, савезница јаке Немачке жељне осветничког рата због пораза у Првом светском рату, напада 7.априла 1939. године Албанију и проглашава  је 16.априла те 1939. године својом  државном територијом... Заједничка граница Југославије и Италије, поред дотадашње у Истри, Ријеци и Задру,  одједном је огромно порасла и наметнула Краљевини Југославији нова и велика страховања и бриге...

Италија и Немачка 22.маја 1939. године претварају свој ранији савез из 1936.„Осовина Рим - Берлин“ у много чвршћи савез под именом „Челични пакт Берлин – Рим ...

У Москви Немачка и СССР потписују пакт о ненападању 23. августа 1939. са важношћу од 10 година!

Само осам дана касније, 1.септембра 1939. започео је велики рат у Европи ( Немачка је погазила пакт са Пољском о ненападању закључен 1934. године!...) који ће прерасти у Други светски рат. Пољска је подлегла до  17. септембра 1939. године (последњи отпор престао је 5. октобра...). Енглеска и Француска које су ушле у рат против Немачке 3.септембра, као гаранти пољске државе и њене независности, нису помогле Пољацима у свих 17 дана ратовања ни отварањем фронта на немачкој западној граници са Француском (не рачунајући једну демонстрацију од неколико дана после 6. септембра...),  ни у самој Пољској. Пољска се бранила и борила сама, без ичије помоћи... И Друштво народа као да није постојало!...

После освајања Пољске у септембру 1939. на континенту неће бити до пролећа 1940. никаквих ратних дејстава, као да Европа није у рату – тај период је назван „Чудни рат“... Водиће се само појединачне борбе  на морима...

Дошло је ратно пролеће 1940. године, реке и потоци су се вратили у своја корита, земља се просушила и није више била сметња за кретање тенкова и трупа... Немачка је нестрпљиво чекала овај тренутак да крене у нова освајања...

Немачка је напала Данску и Норвешку 9.априла 1940.  Данска је савладана за један дан, Норвешка је капитулирала 10. јуна 1940. Затим је уследио напад на западне земље...

Офанзива је почела 10.маја на Холандију, Белгију, Француску, Луксембург... Холандија је морала да капитулира 15.маја, Белгија 28.маја, Немци су ушли у Париз 14.јуна, Француска је положила оружје 22.јуна!... Енглеска је остала сама у рату против Осовине!...

Немачка, Италија и Јапан уговарају 27.септембра 1940. ТРОЈНИ ПАКТ...

Италија напада Грчку 28.октобра 1940. из своје провинције Албаније...

Немачка је после свих ових успеха у Европи проценила да преостале мале слободне државе може да стави под своју доминацију и без оружане борбе, навођењем да оне приступе Тројном пакту. Мађарска је то прихватила  20.новембра 1940, Румунија три дана касније, 23.новембра, Бугарска 1.марта 1941.

Краљевина Југославија је дуго и очајнички покушавала да избегне Тројни пакт, али на њу је Хитлер био извршио страшан притисак и она је била принуђена да 25.марта 1941. у Бечу потпише прилаз томе пакту.

Само два дана касније, 27. марта 1941. државним ударом српских официра и народним манифестацијама у Београду Тројни пакт је био одбачан!... Ово је био велики изазов за силу  Немачку која је била покорила највећи део Европе и њен шеф, фирер Хитлер, одмах је донео одлуку да се Југославија уништи и војнички и као држава...

Немачка је добила повод да  зарати против Југославије... Рат је почео изненадним ваздушним ударима немачке авијације у недељу 6.априла 1941. године.  Београд је око 6,50-6,55 часова био нападнут у првом таласу са 234 бомбардера које су пратили и осигуравали, мисли се,  око 120 модерних ловачких авиона „Месершмит“. У току тога дана Београд је издржао четири напада, не рачунајући ноћне нападе у мањим групама чији је циљ био исцрпљивање и морални слом становништва... Бомбардовање је трајало, у мањим размера, и 7. априла; напади мањих размера, пред пад Београда, били су и 11. и 12.априла... Према књизи п.пук. Божидара Костићаа9, команданта 6. ваздухопловног пука који је бранио Београд, и који наводи немачке податке (стр.82), Немци су у нападу на Београд 6.априла употребили 468 авиона...

Коментатор (П. М.) ове књиге говори  у напомени 34) : „Ово је укупни број авиона који су учествовали у нападу на Београд 6.априла, без ноћних напада“...

Ускоро су 468 авиона, који су успешно учествовали у нападу – варош првтворили у дим и ватру“.

Немачки документ подвлачи  како су немачки бомбардери „претворили варош у дим и ватру“... Не спомињу се рушевине и разарања!... Погинуло је много људи – ни 7о година касније се није утврдио тачан број и неће се никад ни утврдити... Нигде у Србији нису утврђени ни приближно тачни губици од бомбардовања свих авијација које су је бомбардовале – други велики примери су Лесковац, Ниш, и многи други који су доживели мање нападе до свршетка рата...

Др Јован Марјановић у књизи коју је издао Историјски архив2) наводи на стр. 9/10, према подацима Државне комисије (...), да је у Београду  6. и 7.априла погинуло 2.271 лице...

Врло је необично и невероветно да се у оваквим случајевима где су могуће једино процене, износи бројка са тачношћу један! За град од 32о.000 становника који је тукло само првог дана 468 авиона и бацило око 197 тона бомби већ у првом нападу!...

Према Ч. Јанићу и А. Павловићу, у истој књизи, стр, 15, се каже да су „Немци у времену од 6. до 12. априла  употребили око 620 бомбардера који су бацили око 440 тона бомби, а да је око 32о ловачких авиона штитило своје бомбардере и гађало земаљске циљеве“!... 

Анђелија Драгојловић, у истој књизи2) на стр.19/21, пише: „(...) до данас није утврђено колики је био број жртава у Београду  тих првих дана рата. Највероватније је да се до тачних података никад неће доћи“. Она даље каже: „Према подацима Ком. предузећа за погребне услуге, од априлског бомбардовања 1941. сахрањено је на Новом гробљу  у Београду укупно 2.007 жртава,  идентификованих 646  и неидентификованих 1.361 особа“.

Овако тачан број сахрањених жртава на Новом гробљу је могућ, али то не може да показује  колики је био укупан број погинулих у Београду у априлу 1941. године!

Исти аутор и у истој књизи наводи (стр.21) податке немачког војног аташеа у Београду, до 12.априла, Р. Тусена, у његовом поверљивом извештају Команди копнене војске у Берлину: „ (...)  људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили у центар града, на пијаце; (...) почетак напада  био је особито са пуно губитака, а морални утисак снажан.

Број мртвих према подацима градске управе износи 4.000, од тога половина затрпана“...

Вукашин Мићуновић, стр. 45, записао је: ...Једна црква напуњена људима добила је пун погодак“... (Овде се вероватно мисли на Вазнесенску цркву и на рововско склониште у њеној порти – бомба  је пала на склониште око 10-15 м од зграде цркве...)

У истој књизи, стр.22, пише: „(...) велики број грађана нашао је смрт у јавним склоништима... Била су то обична рововска склоништа покривена земљом (која је откопана код тих радова...) и могла су служити само као заклон. Склоништа су била посебна мета немачких бомбардера – тако је  погођено склониште у Карађорђевом парку, код Вазенесенске цркве и код цркве Александра Невског“... Није извесно да је бомбардовано такво склониште у парку код Вуковог споменика – њега смо најбоље познавали...

Писац ових редова (имао је тада 10 година) добро је познавао таква склоништа у парку код Вуковог споменика и у Карађорђевом парку. Били су то сасвим промашени радови, узалуд потрошена средства. Ово кажемо као искусан човек који и има техничко образовање... Таква склоништа  су могла  да пруже заштиту само код пушчане ватре! Ми смо о њима већ писали за анкету Музеја ваздухопловства пре око 17 година, и смело смо изјавили да  би  било боље да се нису ни градила...

Ми смо више пута обишли три обележена места масовне погибије Београђана 6. априла, и то: у Карађорђевом парку, код Вазнесенске цркве и цркве Александар Невски.

У Карађорђевом парку налази се спомен – плоча: “Овде у Карађорђевом парку погинула су сто деведесет  два недужна грађана од изненадног напада немачких фашистичких авиона 6.априла 1941. године“.  

             Новембра 1975. г.                                                                   Грађани Београда

У порти Вазнесенске цркве погинуло је „око 180 лица“, (стр.20), „око 180-200 грађана  (стр. 93), према подацима  из књиге3) протонамесника Г. Милана Радовановића, старешине цркве, сада у пензији. 

Црква Александар Невски: „У великом кратеру од авионске бомбе, која је пала поред северног зида цркве, испред певнице, сахрањено је двестачетрдесет и двоје људи погинулих у склоништу недалеко од црквеног дворишта. Место је обележено спомен-плочом на зиду храма изнад заједничке гробнице“.

Део текста на плочи:“Овде под олтаром овог светог храма почива више од две стотине жртава непријатељског бомбардовања од 6.априла 1941. године“.       (1968. год.)

Само на ова три места погинуло је 192+180+242=614 особа, можда и двадесетак више!...

Википедија – Бомбардовање Београда 1941. године 

„Шестог априла, у 6,30 ујутру“...

Спомен гробље на Новом гробљу у Београду - аутор Милица Момчиловић – уређено је 1966. године:

„На осам  (8) озиданих бетонских хумки, налази се 29 мермерних плоча. Исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци (не може се знати  какви су то подаци!?...) о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце“, што износи укупно 2.007 жртава“...

          Ове бројке и ово гробље говоре колико је жртава ту сахрањено, а не колико је погинуло у Београду

6.и 7.априла 1941. године!...

КУРИР, 6.априла 2012. аутор Е.П.К.

                        У бомбардовању Београда 1941. погинуло 4.000 људи

„... прве бомбе пале на Београд 6.о4 1941. у 6,30 сати“...

„У порти Вазнесенске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана је страдало када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку“.

Писац тог чланка лако је могао да провери колико је људи погинуло на ова два места и не би онда морао да пише „више стотина“ и „неколико стотина“!... Корисник ових података није на тај начин правилно обавештен и остаје под утиском да су тамо погинуле стотине и стотине људи, много стотина!...

Википедија – Априлски рат

    „У току бомбардовања 6. и 7.априла погинуло је 7.000 Београђана“!...

Википедија – Бомбардовање Београда 1941. године

    „Погинуло 2.274 особа (процене 2.271 – 4.000 људи)“... „Немачке процене 1.500 – 1.700

жртава“... (!!)

И у неким другим описима бомбардовања Београда и броја жртава, спомињу се и немачке процене! Није могуће разумети како би Немци могли да имају  своје процене о броју жртава у граду који су они бомбардовали?!... Зашто и како могу да се наводе у нашим описима и немачке процене, који је то смисао, да ли су Немци могли боље од нас да знају колико је наших људи убијено из авиона 6. и 7.априла у Београду?!... Да ли се очекује да оцењујемо који су подаци тачнији?...

Интернет – IQ Тест 2013/Сазнај лако.

                        Бомбардовање Београда у Другом светском рату (6.априла 1941.)

„Број погинулих није утврђен, али је премашио неколико хиљада“!...

Мала  енциклопедија  (1978.) – „Просвета“, 1/183: „У бомбардовањима 6. и 7.априла 1941. погинуло је 2.271 лице, порушено је“...

И-нет: Serbien Fighter

                        Бомбардовање Београда у Другом светском рату

„На Православни Ускрс, 6.априла, у 6,30 ујутру, без објаве рата , силе Трећег Рајха су напале... У бомбардовању Београда погинуло је око 2.500 људи“...

 

И-нет: Историја

                            Б О М Б А Р Д О В А Њ Е   Б Е О Г Р А Д А

                                               Хитлерова сујета

Аутор М.Р. пише како је „два дана после 27. марта 1941.“ (други извори говоре да се ово догодило истог тог дана...) вођа Трећег Рајха, „разљућени Адолф Хитлер издао Директиву 25 за напад на Југославију, а његови саветници одлучили су да то буде у недељу на данправославног Ускрса“. „А онда је 6.априла ујутру (...) без објаве рата град који је бројао 370.000 становника засут тонама запаљивих бомби“.

Није вероватно да су Хитлерови саветници одлучили када ће Немачка започети рат са Југославијом - познато је да је све такве одлуке доносио сам Хитлер, и није могло бити речи о православном Ускрсу на дан 6. априла... Православни Ускрс био је те године 20. априла.

Није сигурно да је Београд тада имао 370.000 становника и није тачно да је град „био засут тонама запаљивих бомби“ – град је већим делом тучен разорним бомбама, а било је и запаљивих!...

У овом чланку наводе се „процене броја погинулих“: званични податак 2.274, (ово се не може назвати проценом!,), немачке процене 1.500 до 1.700, процене Черчила 17.000, процене историчара 3.500 до 4.000... Треба разумети да су то процене српских историчара – није познато како су наши историчари дошли до својих процена!...То исто важи и за остале процене и процењиваче!...

И-нет:    Академедиа Србије                                                  ( 4.04.2010, Слоб. Мар.)

                                                 УСКРС 6.априла 1941.

„Тачан број жртава бомбардовања Београда није никада тачно утврђен. Черчил је 12.априла лично на радио Лондону изјавио да је број жртава у Београду око 17.000...

Београдске власти су испрва саопштиле да је погинуло око 2.500, док је према немачким изворима број погинулих био око 4.000. После рата нове власти су наводиле бројку од 10.000 жртава, међутим, после упоређивања података из домаћих и немачких извора који су формирани одмах после бомбардовања, најприближнији број жртава је око 3.500-4.000, кажу историчари“...

Ми смо већ дали осврт на домаће и немачке податке о броју погинулих... Остаје питање како су Немци пребројали наше мртве, одакле им такви подаци, које и чије извештаје су они користили? Могли су да гледају (и да их подешавају по жељи...) извештаје само од српских општинских власти, које су, разумљиво, једине могле да имају увид на целом простору града, у свим улицама  и у свим објектима... Како се онда може говорити о једном бесмисленом и немогућем поређењу српских и немачким података о броју погинулих од бомбардовања Београда?!... Да ли је могуће да су таква упоређења користили и наши историчари?!

Поред тога, морамо да скренемо пажњу, и за два претходна чланка, да УСКРС НИЈЕ БИО 6. АПРИЛА 1941, на дан почеткс рата и бомбардовања, већ је Православни Ускрс био 20.априла, а Католички 13.априла. Ова крупна грешка све чешће се данас појављује у јавној речи.!?.. Погрешан податак није податак!

И-нет:              ПИЛОТИ БРАНИОЦИ БЕОГРАДА 1941. ГОДИНЕ                                          

...“ У првом, јутарњем, нападу 6.априла на Београд  учествовало је 234 бомбардера и око 120 ловачких авиона... У априлу 1941. погинуло је 12.000 лица“...

ВЕК АВИЈАЦИЈЕ – Чедомир Јанић, историчар,  (2003.), стр. 103,

„У бомбардовању Београда укупно је учествовало 620 бомбардера, који су бацили око 440 тона разорних и запаљивих бомби. Погинуло је око 3.000 становника...“.

Станислав Пантић, књига5) , стр. 49.

„Шестог априла 1941. године „силе Осовине“ напале су Београд ... град је је бомбардован у таласима... била је то освета за 27.март... Број жртава међу цивилним становништвом није никада тачно утврђен, али је највероватнији онај који су утврђивале екипе за прикупљање мртвих. Члан једне од тих екипа тврди да је прикупио податке за преко 14.8оо погинулих“ - (из Политике 15. априла 1998, стр.36.)

ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ5)  –  „Не страхујући од отпора, немилосрдно су уништавали град летећи изнад самих кровова. То је названо: операција „Казна“. Када је, најзад, 8.априла завладала тишина, по улицама и под рушевинама је лежало преко седамнаест хиљада  мртвих грађана Београда“.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ, монографија БИГЗ, 1972. стр.56:

... „немачка авијација извршила је неколико терористичких напада на Београд, који је био проглашен за отворени град, па је за кратко време направљена пустош у насељеним четвртима и убијено преко 20.000 грађана“...

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ, монографија, „Народна књига“, Бгд, 1982. стр.1/222

               Пук. Никола Анић, Историјски институт ЈНА Београд

„Немци су имали тачне податке о јачини и распореду југословенске авијације, па су на аеродромима уништили 64 авиона. Одмах после тога немачка авијација извршила је

неколико  узастопних  жестоких напада на Београд, иако је био  проглашен за отворени

небрањени град. Град се брзо претворио у рушевине, а убијено је преко 20.000 грађана“.

ВЕЛИМИР ТЕРЗИЋ, генерал ЈНА: СЛОМ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1984, стр 2/564.

агенција РОЈТЕР је о ситуацији у Београду, 27.априла 1941. са немачке границе јавила:

„Неутрални очевици који су приспели из Београда, тврде да је у немачким ваздушним нападима побијено више од 20.000 лица. Цивилно становништво југословенског главног града веома је заплашено. Тринаестог априла (13.априла) умарширали су Немци у главни град Југославије“... 

АНЂЕЛИЈА ДРАГОЈЛОВИЋ2)...

Различити подаци који се данас могу наћи у литератури, штампи и другим изворима о страдању Београда и његових становника, доводе у недоумицу... Често се чују питања: шта је истина о бомбардовању Београда?!

Недужно становништво претрпело је тешке губитке... На више места у граду рад на откопавању погинулих морао је бити обустављен у свим случајевима када су наслаге рушевина онемогућавале приступ спасиоцима и радним групама... У таквим случајевима приступало се минирањима, која су изводили сами Немци својим минерима...

Ко су биле те прве жртве Другог светског рата на тлу Београда и колики је њихов број, до данас није утврђено... Највероватније је да се до тачних података никад неће доћи!...

ТО ЈЕ РЕЧЕНО И ОБЈАВЉЕНО 1975. ГОДИНЕ. ИСТЕ ТАКВЕ ОЦЕНЕ И ЗАКЉУЧАК МОЖЕМО ДА КАЖЕМО И ОВЕ 2014. ГОДИНЕ!...

Коришћени други извори:     

    1.     П.пук. Божидар Костић: „Пламен над Београдом“, Бгд 1991.

    2.     Бомбардовање Београда 1914-1944, Истор. архив Бгд, 1975.

    3.     Милан Радовановић: Вазнесенска црква у Бгду, 1984.     

    4.     Винстон черчил: Други светски рат, 1964, 3/160.

    5.     Станислав Пантић: Тријумфални пораз Србије, 2001. стр.49.

                                                                                                          Владимир Лепојевић

2014.                                                                                                        дипл.руд.инж.

                                                                                                             рез. кап. авијације