Тешка авионска несрећа у Паризу 1911. године

Велика авионска несрећа, прва ове врсте  у младом светском ваздухопловству које је тек излазило из пионирског доба, догодила се у Паризу у недељу 21.маја (8.маја по старом стилу) 1911. године, код појединачног полетања авиона за  велику и тешку трку Париз – Мадрид, када се један авион срушио на публику код свечане трибине... Погинуо је министар војни, а председник владе био је скоро смртно рањен, повређена су била и друга лица.

Догодило се ово у време када је Краљ Петар од Србије пошао у званичну посету Француској Републици. Краљ је путовао посебним возом преко Аустрије и Швајцарске, стигао је био у Базел, где је имао одмор и где му је стигла вест о несрећи у Паризу. Краљ је, после својих израза саучешћа Председнику Француске Републике, одмах предложио да се због овог болног догађаја његова посета Француској одложи за друго време, и он се из Базела вратио у Србију.

Наша штампа је је опширно писала о овим догађајима...

Париз, 8/21. мај  (телеграм Политици)                                                              Политика, пон. 9.маја 1911/2

                                                        К  а  т  а  с  т  р  о  ф а

Јутрос се на авијатичарском пољу, Иси ле Мулино ( Issy - les - Moulineaux), одакле су полазили сви авијатичари за утакмицу Париз – Мадрид, десила страховита катастрофа.

Авијатичару Трену, који се по реду са осталима уздизао у вис, да онда заједно полете до прве етапе, сломи се пропелер и његов се апарат сломи на земљу страховитом брзином. Аероплан је пао на велику групу људи, међу којима су били и чланови владе.

МИНИСТАР ВОЈНИ БЕРТО, ПОГИНУО ЈЕ, А ПРЕДСЕДНИК МОНИ СМРТНО ЈЕ ПОВРЕЂЕН.

Поред тога повређено је још доста лица...

 

Париз, 9/22 мај (по поноћи)                                                                 Политика, пон. 9.маја 1911/2

                                                   К А К О  СЕ  Д О Г О Д И Л О ?

Авијатичар Трен доста се тешко уздигао и летео је на висини 8 м. Да не би додирнуо један одред кирасира, оклопника (коњаници са грудним оклопом...вл. ), буде принуђен да се нагло спусти и том приликом падне на једну групу од  двадесет лица, међу којима су били Мони, председник министарства, Берто, министар војни, генерали...

Трен се сам извукао из развалина свог аероплана, Мони је први подигнут и био је тешко рањен, Берто вероватно дохваћен пропелером, изгледао је као да му је само десна рука... Повређен је и син председника Мони, Антоан Мони...

Погинули Берто сараниће се о државном трошку. Авијатичар Трен и путник кога је повезао (његов авион једини је био двосед...вл) на свом аероплану остали су неповређени. Одбор Авијатичарског клуба решио је да се утакмица  (полетање за ову утакмицу...вл) Париз - Мадрид одржи сутра у 4 часа ујутро.

                                               П А Р И З  -  М А Д Р И Д

                                                                                                          Политика, пон. 9.мај 1911/3

Авијатичарска утакмица Париз – Мадрид, која се тако трагично свршила (прекинула...вл), почела је јуче у 5 часова изјутра недалеко од Париза, на авијатичарском пољу у предграђу Иси ле Мулино. За утакмицу се било пријавило 20 такмичара. Авијатичар Трен који је својим падом начинио несрећу, кренуо се претпоследњи, око 7 часова изјутра, на апарату који је сам направио.

Прва награда је 100.000 франака.. Сем тога победиоци појединих етапа, у летењу од одморка до одморка, имају да добију награде, које су одредиле поједине вароши, у којима имају да буду одморци.

По наредби (која је раније донета... вл) министра војног, који је од аероплана погинуо, десет официра авијатичара, утакмичаре прате на аеропланима до шпанске границе. Утакмичари су полазили сваких пет минута.

                                                                       ..........

Политика од 10/23. маја 1911. на стр.2, доноси вести о стању тешко рањеног министра председника, јављају да је његово стање без компликација и да ће преживети... Сахрана погинулог министра војног треба да буде у петак 13. маја...

У посебном кратком новинском чланку пишу да је авијатичар Трен сам саградио свој авион, исти онај који се срушио испред трибине и изазвао тешку несрећу...

У броју од 11/24. маја Политика доноси врло велики чланак о Париској катастрофи, са више описа у новинарском стилу и истим главним детаљима... Треба истаћи да је интересовање публике било незапамћено и просто невероватно, да се било стекло тамо више од 200.000 људи... У таквим условима ред и дисциплину скоро је немогуће било одржати и тај моменат је у великој мери био допринео великој катастрофи... Издвајамо овај текст:

    „ Услед тога, кажу, оба кирасирска пука (два пука коњаника?!...вл), што су били изведени да одржавају ред , морали су јахати кроз поље (преко летилишта...вл) час овамо, час онамо...

Војници, па чак и официри били су врло нервозни. Ти људи, ненавикли на држање према публици брутално су ујахивали у масу.

Многобројни апаши користили су се овом приликом да врше суровости, па су у овој гужви боли ножевима коње и војнике. Једном кирасирском коњу је бријачем био распорен цео трбух, многи други су били крвави као после битке. Услед тога су војници постајали све бешњи, па су се односили према светини као према непријатељу у рату. Тако се направио метеж и тако је дошло до катастрофе“...

          Било је  то у „Граду светлости“, у „Главном граду Европе“...

 

Политика, петак 13/ 26 мај 1911.стр.3.

                                                УТАКМИЦЕ БЕЗ ГЛЕДАЛАЦА

                               - Једна последица ономадашње париске катастрофе –

После великих авијатичарских утакмица Париз – Мадрид, које је приредио париски лист „Пти Парисиен“, а на чијем се почетку догодила она страшна катастрофа на којој је пао као жртва француски министар војни, требале су идуће недеље, прекосутра, да буду велике авијатичарске утакмице Париз – Рим, преко Торина, које приређује тај  исти париски лист.

Ове утакмице ће и бити, а полазак ће бити такође према програму у недељу. Али ономадашња страшна катастрофа толико је уплашила и узбудила духове, да су сви постали и сувише опрезни. Тако из разлога сигурности, овога пута полазак неће бити са простора Иси ле Мулен, већ са другог једног поља у близини Париза, чије се име за сада држи у тајности. Публици неће бити дозвољен приступ. Авијатичари ће стартовати само под контролом спортскога одбора.

                                                                     ..........

И  један леп чланак о великом делу „освајања неба“, великом доприносу у томе француске нације, и о српско – француском међусобном поштовању и  блискости...

Политика, уторак, 10.маја 1911/1

                                                     Ж Р Т В Е   Н А П Р Е Т К А

Француску је опет снашла голема несрећа у њеним напорима да предњачи у „освајању ваздуха“. Полазећи, у великој утакмици летења од Париза до Мадрида, авијатичар Трен пао је својим апаратом на министарску трибину, министар војни је погинуо, а председник министарства је смртно рањен.

Ово су извесно, прве жртве, које је ново саобраћајно срество на овај начин оборило. Али су оне  многобројне у том великом народу од почетка рада на том гигантском послу, на усавршавању авијатике.

Французи су били први, који су поставили основе данашњег начина летења, они су авијатику и усавршили. Са огромном храброшћу и беспримерним пожртвовањем они су изводили ствари на које се, пре врло кратког времена, није могло ни помишљати. Све се стекло, и држава и појединац, да човечанству да ново моћно средство за рад и саобраћај.

Сви рекорди у свима правцима авијатике, на страни су Француза. Они су поставили рекорд у дистанцији, у времену и висини. Даљине које су поставили француски авијатичари, немају ни изблиза поређења са авијатичарима ма кога другог народа. Али нема ни у једном другом народу ни жртава, које би биле издалека приближне онима које дају Французи. Оне су огромне и новчано и људске.

И у свом том високо културном труду француских синова, француска је влада узимала најживљег учешћа. Свако од херкулеских предузећа француских авијатичара, свака влада је пуно и свесрдно помагала; сваки успех сматрао се као национални успех, свака недаћа као национална недаћа.

Отуда се и страшна погибија двојице француских министара не може сматрати као глуп, бесмислен, измишљен случај. Они су ту пали на бојишту за славу и част своје земље. Дошли су да посматрају тријумф надчовечанског труда својих суграђана, да им одаду достојно признање и даду подстрека за нове напоре. Њихова смрт је понос за Французе, она је жртва на олтару културе.

Велика ова несрећа спречила  је манифестацију нашег пријатељства према Француској. Краљ није могао отићи у Париз; оставио је велики народ да тужи за својим великанима. А кад једног дана оде  тамо, понеће највећем француском народу од српског народа још једно дивљење више.

                                                                       ..........

У ово наше време, око 100 година касније, Википедија, на Интернету, описује тај догађај према прихваћеним и провереним подацима. Дају се  овде наводи из тог извора у слободном преводу са француског језика:

                                    АВИОНСКА ТРКА ПАРИЗ – МАДРИД 1911.

Париски лист Мали Парижанин (Le Petit Parisien) покренуо је идеју за трку авиона Париз – Мадрид, која ће бити и прва од великих авијатичких утакмица које ће обележити 1911. годину.

Са изузетно великом првом наградом од 100.000 франака, трка за оно време представља један натчовечански подухват како по дужини путање, тако и по тешкоћама које такмичари морају да савладају, нарочито оне на територије Шпаније.

Дужина путање је око 1.200 км и била је подељена је у три етапе: Париз – Ангулем – Сан Себастијан – Мадрид.

Наведена су имена деветорице такмичара, међу њима су и Ролан Гаро (Roland Garros) и Жил Ведрин (Jules Vedrines)  будући асови. Од авиона спомињу се Блерио 11, Моран-Солније, Гупи и авион авијатичара Трена (Louis Emile Train) личне производње.

У новинским извештајима онога времена говорило се да је за ту утакмицу било пријављено 20 авијатичара – овде се помињу само девет... Могуће је да су неки одустали?!

ПОЛАЗАК.  Била је недеља 21. маја 1911. године. У 6 сати ујутро, Морис Берто (Maurice Berteaux)       у својству министра војног, долази на летилиште Иси ле Мулино. Он треба, у присуству министра председника Мони (Ernest Monis),  да отвори такмичење и управља њиме. Манифестацији је присутна огромна маса света, према писању штампе било је преко 200.000 људи, и службе реда нису могле да одрже потребну дисциплину и  ред...

Министру Берто придружују се друга званична лица која су дошла да присуствују почетку трке. Мања група званичника стоји на ивици терена поред свечане трибине и прати полетање прва четири аероплана. Ови авиони биће једини који су полетели тога дана. Жил Ведрин није имао успешан старт, скоро се био преврнуо, неки су се затрчавали али нису могли да полете, један је закачио неко дрво...

Полетео је пети такмичар – то је моноплан авијатичара Трена, његова конструкција. Он је једини такмичар са двоседом и вози једног путника.

То је било у моменту када је мања група званичника одлучила да направи неколико корака по терену, вероватно да само протегну ноге. Догодило се да се у исти час, по одлуци шефа полиције,   један одред коњаника креће по терену за полетање, са задатком да одбије публику која је била ушла на летилиште.

Авион пилота  Луја Трена, можда зато што је био отежан путником, тешко се попео до висине око 40 метара, при том се клатио, што је знак мале брзине, и када је пошао у заокрет да би изашао на полазну линију, изгледало је као да губи висину и  да ће се срушити. Због  одреда коњаника који су се налазили на терену, пилот је покушао да повећа висину лета. Упркос свих напора није у томе успео...

Настаје драма: аероплан је клизнуо по земљи и покосио личности које су се налазиле мало даље од полетне стазе. Тешко је повређено више лица, међу којима министар војни, Морис Берто, Ернест Мони, председник министарског савета, и Анри Дач де ла Мерт, велики пријатељ и мецена ваздухопловства, и други.

Морис Берто је највише повређен. Он има тешке ране по глави и једна рука му је одсечена елисом авиона. Он је подлегао овим повредама одмах, ту на летилишту. Председник Мони има једну ногу сломљену и тешке контузије, онесвестио се, али ће преживети.

Истог дана поподне, у 16 часова, у једном биоскопу у Паризу, приказан је филмски журнал са описом драме  на летилишту после  принудног слетања авиона са пилотом Треном. Следећег дана све су новине објавиле тешку несрећу на летилишту Иси ле Мулино и погибију министра војног.

Ово велико такмичење које је требало свечано да започне у недељу 21.мај 1911. године, и које је било прекинуто после описане тешке несреће, није поништено, није се одустало, што у некој мери и зачуђује. Такмичарски одбор, и сви други, чак и органи власти, донели су одлуку да се трка одржи онако како је било и предвиђено. Поново су стартовали авијатичари у својим авионима већ следећег дана, у рано јутро и без присуства публике. Неки су морали убрзо да одустану из разних разлога -  технички проблеми, губитак оријентације... 

Само су три храбра авијатичара стигла на циљ у првој етапи Париз – Ангулем. Најбоље време имао је Жил Ведрин, други је био Ролан Гаро (Гарос!..), трећи је био Луј Жибер...

Гаро и Жибер морали су да одустану у току треће  етапе. Ролан Гаро је на 20 км после Сан Себастијана, пао у неку речицу, а Жибер је на једном успутном застанку имао несрећно слетање и претурање. Жил Ведрин је после нарочито великих физичких напрезања од самог полетања 22.маја, једини стигао у Мадрид где је слетео 26. маја око 8 часова ујутро. Он је победио у овој трци и стекао велику славу...                                                                    ...........

Француска се није поколебала ни устукнула због велике несреће која се догодила у недељу 21.маја. Авионска трка на којој се ово десило није била само  спортски догађај, то је био велики корак у развоју цивилизације и културе, у чему је француска нација била увек на висини вође и у историји давала свету неизмерне доприносе.

Француска је већ следеће недеље, 28. маја, верна себи и своме раду на путу општег напретка, приредила ново витешко такмичење великом авионском трком Париз – Рим...

Краљ Петар се вратио из Базела, где се затекао када је био пошао у Француску у званичну посету на позив Председника Француске Републике, и где је примио вест о страшној авионској несрећи у Паризу.

Политика од 6. маја јавља да је Краљ Петар отпутовао из Београда тога дана у 10,14 часова пре подне, а 7. маја обавештава српску јавност да је Краљ стигао увече 6. маја у Беч у 9 и по часова и да је продужио пут без задржавања.

У истом броју Политика је, у рубрици Днвне вести, јавила:

                                                               ДОЧЕК  У  СЕН – СИРУ

Краљеви другови из Сен Сирске школе припремају Краљу сјајан дочек у Сен - Сиру.

Краљ ће све своје другове одликовати Карађорђевом Звездом.

 

Политика, 8/21. маја 1911, стр.2              КРАЉ ПЕТАР  У  БАЗЕЛУ

Синоћ је Краљ Петар стигао са својим свитом у Базел, где ће остати до сутра ујутру. Одатле ће продужити пут у Париз и стиже у понедељак после подне.

Српски Краљ ће Председника Француске Републике Фалијера (Armand Fallieres) одликовати Карађорђевом Звездом првог реда, а Француски Председник нашег Краља Лентом Легије Части.

(Пошто ће се Краљ због несреће у Паризу вратити из Базела у Србију - званичну посету Француској учиниће у новембру 1911.- Краљ је (30. маја/12. јуна) упутио Престолонаследника Александра у Париз да у име Краљево преда ово одликовање Председнику Фалијеру... вл).

Политика је 9/22.маја објавила вест о страшној авионској несрећи у Паризу претходног дана... У истом броју и на истој другој страни, у првом ступцу ( о несрећи се говори у другом и трећем ступцу и даље!..) затекао  се чланак о припремама у Паризу за дочек  Српског Краља, о томе да су сви француски листови пуни чланака о доласку Краља Србије..

-„Чине се врло велике припреме за дочек Краља Петра. Варош је цела декорисана и дочек ће бити најсрдачнији“...

-„Нема ниједног другог принца који је више Француз од Карађорђевића“...

-„Краљ Петар није само страни владар, већ и дете Француске“...

-„Краљ Петар је француски официр и борио се у рату под француском заставом“...

-„Краљ Петар је лични пријатељ француске“...

Авионски удес учинио је сметњу овој манифестацији пријатељства и привржености између Србије и француске. Ова манифестација ће се показати у пуној мери пола године  касније када Краљ Петар званично оде у посету пријатељској и наклоњеној Француској... 

 

                                                                                              Владимир Лепојевић, дипл.руд.инж.

Београд, 2014.                                                                       рез. кап. авијације пилот

                                                                                              сребрна диплома пилота једрилице