Краљ Петар други и немачко бомбардовање Београда 6. априла 1941.

Престолонаследник  Петар Карађорђевић постао је краљ Петар Други после погибије његовог оца, краља Александра Првог, у атентату у Марсељу 9. oктобра 1934. године.

Млади Краљ био је дете од 11 година (рођен 6.септембра 1923. године.) и уместо њега врховну власт је представљало трочлано намесништво, са првим намесником Кнезом Павлом, који је био стриц младога Краља. Кнез Павле ће стварно управљати Југославијом од 1934. до 1941. године.

У то време наступили су велики и судбоносни догађаји у Европи. Силно ојачана и наоружана Немачка, жељна освете за Први светски рат, напала је 1. септ.1939. године Пољску, а два дана касније, 3. септембра, када су Француска и Велика Британија,  уговорни заштитници Пољске, објавили рат Немачкој, рат ће постати страшни Други светски рат. Пре тога, Немачка је 1938. године мирним путем прикључила Аустрију свом Трећем Рајху, и тако постала непосредни сусед са Југославијом. У пролеће 1939. Немачка је заузела без рата, али насилно, Чехословачку; Чешку је окупирала, а од Словачке је направила своју сателитску државу. Нико у Европи није пружио помоћ Чехословачкој! Немачка није била сама. Године 1936. она је са Италијом ступила у савез који је добио име Осовина Рим – Берлин, а 1939. то савезништво  је прерасло у оружани савез под називом Челични пакт.

Италија је управо те исте године окупирала Албанију и прикључила је својој држави као нову провинцију, а бивша југословенско-албанска граница постала је тако  југословенско – италијанска. На овај начин ранија југословенско - италијанска граница у Истри, око Ријеке и око Задра, била је силно увећана... Као Осовинска сила, Италија је 28.окт.1940. напала Грчку из своје провинције Албаније; Европски рат проширио се до граница Југославије... Само недељу дана касније, 5.новембра, три италијанска авиона  бомбардовали су (грешком ?!) два пута у току дана град Битољ, чиме су  грубо били повређени суверенитет и права  Југославије. Намера Италије да окупира Грчку представљала је за Југославију највећу опасност. Било је очигледно да се око Југославије затвара круг сила Осовине и да ће падом Грчке и окупацијом њеног пристаништа  у Солуну, Југославија изгубити и последњу могућност пријема војне помоћи и опреме и материјала потребним за одбрану земље.

Савезу сила Осовине приступио је Јапан 1940. године, тако је настао познати Тројни пакт којим је уговорено пријатељство и сарадња три земље потписнице и усаглашен договор  да Немачка и Италија изграде нови поредак у Европи а Јапан у Азији.  

Немачка, на врхунцу моћи и ојачана  савезом са Јапаном, увукла је при крају 1940. године у Тројни пакт Румунију, Словачку и Мађарску, а 1.марта 1941. и Бугарску. Југославија је сада била у немогућем положају, опкољена са три стране силама Осовине и њиховим новим савезницима, а на југу ратом Италије са Грчком. Грчка неће моћи сама да се одбрани. Против ње и Немачка припрема напад и сваког часа  може да се придружи италијанским трупама које се већ боре у Грчкој.

Европа је од Атлантика до Црног мора и границе са СССР била под доминцијом сила Осовине и њених нових сателита, осим Британије са којом су били у рату и неутралних Швајцарске, Шведске и Пиринејског полуострва. Југославија се очајнички трудила да сачува своју неутралност у овом великом рату, али неће успети.

Немачка је покренула поступак да се и Југославија увуче у Тројни пакт. После многих притисака, обећања, претњи и ултиматума, Немачка је принудила и Југославију, 25.марта 1941. године у Бечу, да приступи Тројном пакту. Југославија је била само два дана у том пакту... Војска је, на челу са високим ваздухопловним официрима, од којих су вође били ратници на Солунском фронту, извршила државни удар и оборила владу која је потписала за Тројни пакт.  Српски народ је био у огромној већини против пакта са Немачком и одушевљено је прихватио дело своје војске.

Образована  је нова влада са председником генералом Душаном Симовићем,  у њен састав уведени су и неки министри из оборене владе! Укинуто је намесништво, кнез Павле је лишен овлашћења и позван да напусти земљу, млади краљ Петар Други проглашен је пунолетним (имао је 17 година и непуних 7 месеци) и постао је врховни ауторитет у држави.

Вођа Немачке  одмах  је за пуч оптужио српске официре и Српски народ и наредио да се Југославија нападне највећим снагама, да се  прегази за најкраће време и „разбије  војнички и као држава“ (Терзић2(, стр.2/31). „Србија је морала бити кажњена због нечувене дрскости да се одупре немачкој сили“... Други део Југославије, његова велика већина, придружио се Немачкој, њене трупе већ 10.априла је дочекао цвећем, музиком и поздравима, и истог дана прогласио своју независну државу и крај државе Југославије; после је ратовао на немачкој страни, уз Немце, све  до завршетка светског рата у Европи.

Други светски рат почео је за Југославију у рано јутро 6.априла 1941. године жастоким ваздушним нападом немачке авијације на Београд, који је поновљен још три пута истог дана. Влада и млади Краљ већ после првог, јутарњег бомбардовања, напустили су Београд и повукли се у друга места према ратном распореду. Пред силовитим нападима велике силе они су били у сталном повлачењу и  после седам дана почели су да се окупљају у Никшићу. Слом се осећао, капитулација ће бити неизбежна. Краљ је провео ноћ 13/14. у манастиру Острог. Овде му  је Патријарх Дожић дао савет да се склони привремено у другу земљу и Краљ је 14. априла војним авионом отпутовао са Никшићког летилишта у Грчку.

Краљ Петар Други отишао је у емиграцију и више никада неће доживети да се врати у своју земљу...  У следећа два дана и већина чланова владе, без оних који су је већ били напустили и отишли у новостворену независну државу, пребегли су у Грчку. Поред њих било је и других личности који су отишли у Грчку, сви у нашим војним авионима који нису били уништени у току борби. Југославија је потписала капитулацију 17.априла 1941. године.

Из Грчке, која је сада била у рату и са Италијом и Немачком, Краљ и влада су енглеским авионом одлетели у Египат. После неколико недеља боравка на Блиском истоку  влада и Краљ, дугачким и заобилазним путевима, окупили су се у Лондону. У Лондон су били избегли и монарси  и владе других држава које је Немачке окупирала.  Краљ и влада провешће све време рата у Лондону. На челу владе за то време промениће се пет председника... Влада ће се читаво време звати Југословенска, водиће   и југословенску политику,  иако је Југославија престала да постоји 10.априла, када је проглашена држава НДХ у Загребу.

У исто време у бившој Југославији дошло је до народног устанка против окупатора,  прво у окупираној Србији, затим се отпор окупатору проширио и на друге крајеве... Убрзо је дошло до поделе међу устаницима. Настала је подела на идеолошкој основи, једни су желели да се боре за слободу и сачувају монархијско уређење и династију, други су се борили против окупатора и против старог режима Краљевине Југославије. Ови други били су партизани чије су вође били носиоци комунистичке идеологије. Партизани су били јачи и војнички и политички, добиће и моћну подршку и помоћ из света, и освојиће власт.

Партизанско руководство је је у ослобођеном Бихаћу одржало 26-27. новембра 1942, у присуству 54 делегата, своју значајну  оснивачку скупштину АВНОЈ-а, Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије, које ће представљати Извршни одбор и имати функцију Владе на ослобођеним територијама.

Историјски гледано, сада су постојале две владе, једна у Лондону, друга друга у земљи, и обе се зову југословенске и воде југословенску политику, а Југославија је растурена 10.априла 1941. године, и представљала је само географски појам. Ниједна од ове две владе није никад ништа урадила по питању масовних злочина геноцида против српског народа који се догађао у  великом делу укинуте државе Југославије!

У ослобођеном Јајцу одржано је Друго заседање АВНОЈ-а 29-30. новембра 1943. године,   на којем су донете одлуке од изванредне важности, то су одлуке уставног карактера:

            - будућа држава Југославија (!) уредиће се на федералној основи,

           - краљу Петру Другом се забрањује повратак у земљу.

Датум 29.новембар 1943. када су ове одлуке изгласане, биће исписан на државном грбу  државе Југославије која ће се поново образовати по завршетку рата!

ТРЕЋЕ ЗАСЕДАЊЕ АВНОЈ-а, у присуству 318 делегата, одржано је у Београду од 7. до10.августа 1945. године, по завршетку рата у Европи (рат са Јапаном још траје!).

       - Заказана је Уставотворна скупштина за 11.новембар,

       - Дана 29.новембра 1945. године проглашена је Република и укинута монархија,

       - Држава је добила име Федеративна Народна Република Југославија.

То је била федерација са шест република и две аутономне покрајине. У штампи и говорима помињана је и као Друга Југославија.

Нова власт је била неповерљива, сумњичава, строга и немилосрдна. О новој власти могло је да се говори само лепо, никакве критике или замерке нису биле допуштене ни могуће. О старој власти могло је и било је допуштено  да се прича само ружно, са мржњом и осудама... Идеолошка нетрпељивост и непријатељство трајали су за све време постојања ове Друге Југославије.   

Данас се на И-нету може видети оваква реченица: „ Михаило Марић је био први југословенски новинар који је истраживао бекство државног врха из земеље 1941.“

Михаило Марић1) је у својој врло документованој књизи  (1966. год.), у њеном првом делу, писао о младом Краљу и влади како су претрпели немачко бомбардовање 6.априла, како су се повлачили  до Никшића и до манастира Острога, који је био предвиђен за ратну престоницу Југославије, како су одлетели у Грчку, у емиграцију.

Марић је написао како је 5.априла млади Краљ скоро до поноћи „свирао на гитари и певао у двору, у кругу младих другова и другарица“, била је то „гитаријада у двору“ (стр.36), „безглаво бекство министара из Београда“ (36), „Краљ и влада беже из земље“ (36), „Краљ бежи први“ (62), „злато пре свега“ (75); Краљ из Зворника враћа 7.априла свога собара у нападнути Београд „да му донесе четкицу за зубе, тоалетни прибор и униформу“, „Краљ је узнемирен у купатилу“ (49) у Зворнику у току 8.априла.

А. Копривица у књизи“ У Острогу сачувано злато“ (1975. ) наводи да је млади Краљ дошао у манастир Острог 13.априла „са својом љубавницом ДН.“ Ово је, изгледа, непознат податак? Патријарх Дожић “није дозволио да  она остане у манастиру  и била  је враћена у Никшић“!

Др Јован Марјановић3), историчар, у књизи „Бомбардовање Београда у Другом светском рату“ (1975.), има уводни чланак и пише: „Неорганизованост и општа паника захватили су град и од бомбардовања је на улицама чак погинуо известан број владиних функционера.

Међутим, већи део владе, на челу с Краљем, напустио је Београд непосредно уочи 6. априла“ (подвукао вл.).  

Није јасно које изворе је користио др Марјановић када пише да је Краљ, са владом, „био напустио Београд непосредно уочи рата 6.априла“ ?! Познато је да је краљ Петар Други  био објавио у избеглиштву своје мемоаре већ 1955. године, то је 20 година раније, из којих се види да је он издржао први напад немачке авијације у Београду, у двору на Дедињу. То се види и из писања новинара М.Марића, чија се књига у Југославији појавила 1966. године!... Др Ј. Марјановић је морао знати за те књиге када је писао овај чланак!

У својим мемоарима4) Краљ Петар Други је о „гитаријади у двору“ записао (стр.123):

„Те вечери (то је био 5. април... вл) вечерао сам са неким пријатељима. Организовали смо право национално вече, свирајући гитару и певајући старе српске песме, као да смо знали, да је то последње вече које проводимо заједно. Забава се завршила касно и у један сат после поноћи отишао сам у кревет“.

Под насловом „Бомбардовање Београда и двора“, Краљ пише (125):

„Око четири сата ујутро пробудила ме је сирена са крова двора. Покушао сам да упалим светло, али оно није радило...  Сви смо из Белог двора сишли у склониште. Телефонирао сам команди ваздухопловства да питам за новости, а они су  ме обавестили да је педесет неидентификованих двомоторних авиона прешло границу у правцу града. После три или четири сата чекања телефон је поново зазвонио и рекли су ми да су бомбардери кружили над градом и да су се вратили ка граници. Објављен је крај узбуне и ми смо се вратили у кревет“.

              - Овај податак о 50 непознатих бомбардера који су кружили над градом (!) у ноћи  6.априла, затим су се вратили ка граници, није познат у историји Априлског рата.    

               Не можемо да сложимо ни време које се овде помиње – сирена их је пробудила  око четири часа, после три - четири часа чекања вратили су се у кревет. Ако су  имали узбуну у 4 сата и она трајала 3 - 4 сата то би дало време између 7–8 сати.

               а познато је  да је први дневни напад почео нешто пре седам часова!? (вл)

„Следеће чега се сећам је врисак који пара уши и потмули тутањ бомби које експлодирају. Искочио сам из кревета и док сам облачио капут заслепљујуће је блеснуло и врео ваздух је појурио кроз отворене прозоре, бацивши ме на под. Други прозор који је био затворен прснуо је у собу. Рат је почео“.

„ ... отишао сам у склониште као и сви остали.. све је било у мраку... После неког времена добио сам везу са командом ваздухопловства и добио обавештење да је отприлике две стотине бомбардера „хајнкела“, „јункерса 87“, „штука“ напало град и да су мете за сада биле мермерни двор, железничка станица, пошта, радио станица и зграде Генералштаба.

Питао сам каква је наша одбрана, а они су ми одговорили да је управо полетела ескадрила „харикена“, а да су две ескадриле „месершмита“ полетеле из Краљева према Београду“.

Овде  Краљ додаје да је „позвао телефоном кућу премијера ( ген. Симовића...), а његов собар му је рекао да је његова екселенција у цркви у Топчидеру, где се његова кћи венчава“.

                 - М. Марић1) је написао у својој књизи да се генерал Симовић, са супругом, тек  облачио и спремао да пође у Топчидер у време када су почеле да падају прве бомбе на град и да они уопште нису ни отишли на то венчање. Даље, врло је  неизвесно да је то венчање уопште одржано тога дана; постоји потврда матичне службе општине Савски венац у којој се говори да такво венчање није уписано  у матичну књигу венчаних цркве у Топчидеру.( вл)

„ Дотле је први талас бомбардовања већ прошао и отишао сам у Бели двор да се обучем. Једино су се тада могли видети наши „харикени“ како лете над градом“.

                - Овај поменути први талас је вероватно први јутарњи напад. Познато је да су се  наши ловачки авиони из Другог ловачког пука, из Крагујевца и Кнића, појавили  над градом када се први  немачки напад већ био завршио. (вл)

„Док сам се облачио... видео сам кроз прозор неколико ловачких авиона како се приближавају с југа... помислио сам да су то наши „месершмити“ који долазе да бране град. Опет смо сишли у склониште... а ја сам извирио кроз помоћни излаз да видим шта се дешава. Оно што сам видео ужаснуло ме је, јер сам помислио да су то ипак немачки авиони. „Харикени“ су одмах напали „месершмите“ и свуда око нас су се водили двобоји у ваздуху. Доста времена је прошло пре но што су препознали једни друге и губици су били велики. То је била грешка контроле са земље“ (подвукао... вл).

                 - Овај догађај као да је наведен само у мемоарима краља Петра... Ови подаци  су од изванредне важности и у историји нашег ваздухопловства у Априлском  рату изгледа да нису уопште познати... Никакав помен о томе нису оставили  после рата ни учесници у рату ни они са командних положаја чије податке и мемоаре користимо већ 70 година као изворну литературу!

„Неколико минута после овог трагичног инцидента, други талас бомбардера праћених ловцима наставио је да бомбардује град... Београд сам напустио аутомобилом... Отпутовао сам у Зворник са мојим најближим особљем.. Око шест сати увече стигли смо у Зворник  и смештен сам у малу кућу која је припадала полицији“.

Може се закључити да је Краљ Петар Други био у Београду на дан 6.априла 1941. године, да је претрпео и издржао прво, јутарње немачко бомбардовање, и да није историјски тачно да је „већи део владе, на челу с Краљем, напустио  Београд непосредно уочи почетка рата 6.априла“...

                                                                       ………….

 

Литература:

1 Михаило Марић, „Краљ и влада у емиграцији“, Епоха, Загреб, 1966.

2 Велимир Терзић, „Слом краљевине Југославије“, Нар.књига 1984.

3 Бомбардовање Београда 6.4.1941, Историјски архив Бгда, 1975.

4 Петар Карађорђевић, „Живот једног краља“, мемораи Н. дело 1990.

                                                                                                                                                                                              Владимир Лепојевић, дипл.руд.инж.                                                                                                                                                                                                                               Рез. капетан авијације, пилот                                                                                                                                                                                                                                          Сребрна дипл. Пилота једрилице