Рогожарски АЖР

Авион Рогожарски АЖР

 

Авион Рогожарски АЖР је југословенски школски авион за прелазну-ловчку обуку. То је био  двоседи, једномоторни двокрилац класичне конструкције произведен 1930. године у југословенској фирми Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. из Београда. Није се серијски производио а прототип се користио у Војном ваздухопловству Краљевине СХС/Југославије до 1937. године.

 

Пројектовање и развој

Да би подстакло развој домаће ваздухопловне индустрије, Министарство војске и морнарице Краљевине СХС/Југославије расписало је 1923. године, конкурс за избор домаћих предузећа, којима би се уз одговарајућу техничку, материјалну и организациону помоћ државе поверила израда авиона. На расписаном конкурсу се пријавило неочекивано велики број државних и приватних предузећа. У оштрој конкуренцији уговор су добиле две мале приватне фирме: Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда. Рогожарски је првобитно била столарска радионица у Београду, али је давала наду да ће бити у могућности да организује производњу ваздухоплова, јер је њен власник Живојин Рогожарски у току Првог светског рата радио у Будимпешти као мајстор на изради аероплана. Фабрика Рогожарски је основана 21. априла 1924. године као Прва српска фабрика аероплана Рогожарски у Београду.

Авион Рогожарски АЖР - пробни лет

У циљу провере производних могућности фирме Ророжарски, Одељење за ваздухопловство Министарства војске је код Рогожарског наручило израду двадесет и седам крила за авион Мали Бранденбург ШБ-1 (оригиналан назив Ханса Бранденбург Б.1). Испорука првих фабрикованих крила за ШБ-1 је отпочела 1924. године, пошто је успешно обавила посао, фабрика Рогожарски је склопила уговор и за израду 10 комплетних авиона ШБ-1. Пробни лет првог серијског авиона ШБ-1 израђеног код Рогожарског је извршен на Бањици 10. маја 1925. године [1]. До краја 1926. године код Рогожарског је произведено 22 примерка авиона ШБ-1 и 24 примерака авиона типа Средњи Браденбург СБ-1 са моторима Аустро-Дајмлер снаге 160 КС и 185 КС. Фабрика је била охрабрена овим напретком и почела је да уговара нове послове. Крајем 1927. године Команда ваздухопловства на челу са генералом Р.Станојловићем наручује 12 извиђачких авиона Физир-Мајбах од 260 KS. Живојин Рогожарски је врло брзо схватио да нема добре производње авиона без развојног сектора тако да је у фабрици формирао конструкциони биро који је био потпора производњи. Амбиције су временом расле па се Рогожарски одлучио и да крене у властите пројекте авиона. У то време пројект авиона је било могуће наручити код неког од независних пројектаната или властитим снагама. Рогожарски се одлучио да то буде властитим снагама па је за шефа свога конструкционог бироа ангажовао немачког инжењера Виљема Шустера, искористивши погодност што је Немачкој, Аустрији и Мађарској било забрањено да развијају и производе авионе па је добар део квалитетних аеро инжењера у овим земљама остао без посла. Рогожарски је имао идеју да у властитој режији пројектује савремени школски авион који би заменио авион Средњи Браденбург СБ-1 и понуди га Војном Ваздухопловству. Авион је добио радни назив АЖР (од почетних слова Авион Живојина Рогожарског).

Авион АЖР је пројектовао инж. Виљем Шустер крајем 1929. и почетком 1930. године, када се завршава и израда прототипа. Први пробни лет је обавио фабрички пробни пилот Богомил Јаклич 5. новембра 1930. год. Авион је намењен војној употреби тј. прелазној ловачкој обуци војних пилота и требало је да замени застареле авионе Ханса Бранденбург Ц.1. Прототип је био офарбан жутом и плавом бојом па је добио популарни назив "Жута птица" или "Плаво жута птица".

 

Технички опис

Авион је био двокрилац са доњим крилом мањим од горњег.  Авион је био опремљен радијалним, ваздухом хлађеним мотором са седам цилиндара Валтер - Кастор 240 KS и дрвеном двокраком елисом фиксног корака. Авион је имао дупле команде а два члана посаде (пилот и инструктор летења) су седели у тандем распореду, један иза другог[1].

Труп авиона, правоугаоног попречног пресека је у целости израђен од дрвета обложен шпером. Крила су са заобљеним крајевима, са сваке стране повезана паром металних упорница и жичаним затезачима.  Конструкција крила је изведена од дрвета пресвучена платном. Стајни трап је био фиксан без осовине[2].

Техничке карактеристике

Авион Рогожарски АЖР

 намена                          = Авион за прелазну и акробатску обуку

 посада                          = 2 (ученик + инструктор)

 први лет                        = 1930. год

 почетакпроизводње       = прототип

 произвођач                    = Рогожарски Београд

 дужина                          = 7,55 m

 размах горњих крила     = 10,55 m

 размахдоњих крила       = 8,50 m

 висина                           = 3,05 m

 површинакрила              =27,00 m2

 маса авиона празан       = 859 kg

 маса авиона полетна      = 1.433 kg

 број мотора                    = 1 мотор

Мотор Walter Castor

 тип                                 = клипни-радијални, 7 цилиндара

 КЕМ                               = Walter Castor

 КЕМ снага                      = 1 x 176/191kW

 КЕМ снага КС                 = 1 x 240/260 KS

Перформансе

 максимална брзина         = 215 km/h

 минимална брзина           = 90km/h

 радијус кретања             =  370 km

 долет                             = 745 km

 плафон лета                   = 6.000 m

 брзина пењања (4000m) = 190 m/min

 

Оперативно коришћење

Након завршених фабричких испитивања авион је испитала и комисија Команде ВВ и није дозволила серијску производњу због низа уочених недостатака у управљивости авионом. Фабрика је авион од 1931. године користила у рекламне сврхе: демонстрационе летове, учешће на аеро-митинзима, такмичењима за краљев пехар и слично,  надајући се ипак да ће доћи до аранжмана са војском.  С обзиром да до тога није дошло Рогожарски је одустао од даљег усавршавања авиона АЖР регистровао га је као цивилни авион који је коришћен за потреба фабрике. Авион је добио цивилну регистрацију UN-PAU[3]. У међувремену настаје велика економска криза која је много погодила фирму Рогожарски пошто је непосредно пре тога фирма изградила нове погоне задуживши се код банака а изостале су и поруђбине те је 1933. године фирма Рогожарски банкротирала. Авион АЖР је стајао у хангару није летео и чекао је боље дане, стога није добио нову регистрациону ознаку YU-PAU. У лето 1934. године, после санирања фабрике која сада постаје акционарско друштво под истим називом, Команда ВВ откупљује авион АЖР за прилично високу цену и на тај начин помогла фирми Рогожарски да исплива из финансијских невоља. После преузимања авион је код војске коришћен за намену за коју је и пројектован, служио је за прелазну ловачку обуку и тренажу пилота ловаца све до 1937. године када је повучен из употребе[4].

 

Види још

Референце

[1] С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.

[2] Јанић, Чедомир (април 2000.). Архив. „Рогожарски АЖР“,  Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 17: стр. 34. ISSN: 1450-6068.

[3] www.goldenyears.ukf.net

[4] О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.

 

Литература

1. Gunston, Bill. World Encyclopedia of Aero Engines. Cambridge, England. Patrick Stephens Limited, 1989. ISBN 1-85260-163-9

2. Јанић, Чедомир (април 2000.). Архив. „Рогожарски АЖР,  Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 17: стр. 34. ISSN: 1450-6068.

3. Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

4. О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.

5. С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.

6. Алманах Југословенског ваздухопловства 1931-1932, Наши конструктори Живојин Рогожарски, Београд, Време, 1932.,

7. www.goldenyears.ukf.net

8. http://dictionnaire.sensagent.com/Рогожарски%20АЖР/sr-sr/

9. http://forum.worldofwarplanes.com/index.php?/topic/1956-yugoslav-and-serbian-millitary-aircraft/

10. http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2012-leto/21.%20Razvoj%20jugoslovenskog%20vazduhoplovstva%20od%201918.%20do%201939.%20godine;%20Dragan%20A.%20Lazic.pdf