Фарман HF.20

авион Фарман HF.20 (аутор Д. Шалер)

Фарман HF.20  је француски извиђачки авион, пројектовао га је Анри Фарман у току 1912-1913 а производила га је фирма браће Анри и Мориса Фарман. То је била побољшана верзија авиона Фарман МФ.11. Врло брзо је ушао у производњу и од 1913. већ се користио у француској, белгијској и српској војсци. У овом авиону је 21.03.1913. извршавајући задатке извиђања положаја турске војске код опсаде Скадра погинуо пилот Михајло Петровић прва жртва српског војног ваздухопловства.

Пројектовање и развој

Браћа Фарман (Анри, Морис и Ричард-Дик) су 1902. године основали фабрику за производњу аутомобила и живели су од производње и продаје аутомобила. Пошто су их привлачили авиони 1907. године су од Воазена купили један двокрилни авион кога је Анри више пута прерађивао. Са тим авионом је новембра месеца 1907. године прелетео 150 метара а већ 13.01.1908. је прелетео први у свету један километар у затвореном кругу и добио награду од 50.000 франака.

авион Фарман HF.20 

Од 1908. године Анри Фарман почиње да се бави конструкцијом властитог авиона и већ у марту му полеће авион који је назван Анри Фарман III. Овај авион је био веома сличан Воазеновим конструкцијама али је био у погледу летних карактеристика много бољи. У то време Анриев брат Морис је независно од свог брата направио фабрику авиона и конструисао авион MF.1 који је полетео већ 1.02.1909. године. Анријеви авиони су имали поред презимена и ознаку HF (Henri Farman), а Морисови авиони су имали ознаку MF (Maurice Farman). Овако су независно радили све до 1915. године када су се удружили у једну фирму која је правила авионе оба конструктора.

Авион Фарман HF.20 је конструисао Анри Фарман на основу свог веома популарног авиона HF.16 у току 1912. године. У то време Фарман (Société Anonyme des Usines Farman) је била највећа фабрика авиона на свету. Запошљавали су преко 5000 радника а дневни капацитет је износио 10 авиона. На основу овог авиона развила се читава фамилија од 12 типова авиона са девет мотора снаге од 70 до 155 KS. У време кад су настали били су то најбољи авиони тог времена.

Технички опис

Фарман HF.20 muzejski primerak u Le Bourget 

Фарман HF.20 је био једномоторни двокрилац са неједнаким крилима (доња крила су била краћа од горњих), која су међусобно била повезана упорницама и затежућим клавирским жицама.

Труп авиона чине две решеткасте конструкције које се у репу спајају и чине троугао. Кабина, правоугаоног попречног пресека, у облику гондоле је била довољно пространа, да има простора за смештај две особе: стрелац (у носу) и пилот (под крилом). Испред првог члана посаде на гондоли се налазио мали ветробран направљен од плексигласа. Мотор је постављен на задњем делу кабине и био опремљен са потисном дрвеном елисом фиксног корака. Овај принцип конструкције авиона се првобитно често користио, јер је то био једини начин да се митраљезу обезбеди широко поље за гађање без ометања елисе и осталих делова авиона. У авион Фарман HF.20 су уграђивани мотори седмоцилиндрични радијални мотори са ваздушним хлађењем произвођача Gnome снаге 50, 60 и 75 kW, затим мотор Le Rhone 7С снаге 60kW и мотор Salmson P9 ротациони, водом хлађени радијални мотор са 9 цилиндара и снагом од 114kW.

Крила су такође древене конструкције пресвучене импрегнираним платном. Крилца су се налазила само на горњим крилима. На крају репа су постављени вертикални и хоризонтални стабилизатори који су направљени од дрвене конструкције пресвучене импрегнираним платном.

Стајни орган авиона је био класичног типа, напред је имао две фиксне ноге направљене од челичних цеви са удвојеним бициклистичким точковима а испод репа се налазила дрвена дрљача, као трећа ослона тачка. Удвојени точкови су трпели лошије припремљене писте и толерисале грешке пилота при слетању. Поред тога хоризонтална траверза на коју су причвршћени точкови је била изведена у облику скује што је спречавало да се авион при слетању преврне на нос.

Варијанте авиона Фарман HF.20

Авиони из фамилије Фарман HF.20 од типова HF.20 до HF.26 су се међусобно веома мало разликовали то су у ствари била еволутивна побољшања основног типа HF.20 са разним моторима. Авиони HF.26 и HF.27 због уградње знатно јачих мотора Salmson P9 снаге 114kW, морали су да претрпе значајније измене у погледу димензија и масе авиона али због превазиђене концепције и конструкције, ови авиони нису доживели значајнији успех (обављали су углавном споредне задатке) а коришћен је и као авион за обуку пилота.

авион Фарман HF.24 

Фарман HF.20 - оригинална верзија са Gnome ротационим мотором снаге 60kW

Фарман HF.21 - верзија са Le Rhone 7С ротационим мотором снаге 60kW

Фарман HF.22 - верзија са Le Rhone 7С ротационим мотором снаге 60kW

Фарман HF.23 - верзија са Le Rhone 7С ротационим мотором снаге 60kW

Фарман HF.24 - моноплан са Gnome/Le Rhone 7С ротационим мотором снаге 60kW

Фарман HF.25 - верзија са Le Rhone 7С ротационим мотором снаге 60kW

Фарман HF.26 - верзија са Salmson P9 ротационим мотором снаге 114kW

Фарман HF.27 - верзија са Salmson P9 ротационим мотором снаге 114kW

Техничке карактеристике

цртеж авиона Фарман HF.20 1913. год.

име                   = Фарман HF.20[4]

намена              = извиђачки/лаки бомбардер

посада              = 2 члана

порекло             = Француска

произвођач        = Société Anonyme des Usines Farman (SAUF)

први лет            = 1912.

почетак производње  = 1913.

уведен у употребу     = 1913.

повучен из употребе  = 1919.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Aéronautique Militaire

број примерака      = 3.310

дужина                  = 8,79 m

размах крила         = 15,54 m

висина                   = 3,10 m

површина крила     = 35,00 m2

маса празан           = 360 kg

мотор Gnome 7 Фарманa HF.20

маса полетна          = 710kg

КЕМ                       = 1 х Gnome [6]/Le Rhone 7С/Salmson P9

КЕМснага               = 1 x 60/60/114 kW

КЕМснагаКС           = 1 х 80/80/155 KS

Перформансе

брзина крстарења    =  82  km/h

брзина максимална  = 110 km/h

радијус кретања      =  150 km

долет                       =  300 km

мотор Salmson P9  Фарманa HF.20

плафон лета             =  2750 m

брзина пењања        =  90 m/min 

Корисници

Аргентина                     Румунија

Белгија                         Русија

Данска                         Србија

Француска                   СССР   

Грчка                           Шведска

Италија                        Швајцарска    

Јапан                           Велика Британија

Холандија                    Јужноафричка унија

 

Оперативно коришћење

Авион Фарман HF.20 је пре свега намењен за извиђање а користио се и као лаки бомбардер. Веома много се користио и као авион за обуку пилота. Био је наоружан једним митраљезом Lewis калибра 7,7 mm, који се монтирао на окретном постољу на самом кљуну авиона, а могао је да понесе и 100 килограма лаких бомби које је стрелац ручно избацивао из авиона. У том случају перформансе авиона због слабог мотора би нагло пале. Још се буквално није завршило ни испитивање овог авиона већ су га поручиле војске Француске, Белгије и Србије. Поред производње у Француској овај авион се по лиценци производио и у Белгији, Великој Британији, Италији, Холандији и Шведској. У Русији се у фабрикама Шцетинина и Анатра у периоду од 1921-1922. године произвело до 200 примерака ових авиона који су се користили као авиони за обуку у Севастопољској пилотској школи.[8]  У Британији и Италији ови авиони су се производили и као хидроавиони а у Шведској и Русији овим авионима су се уместо точкова монтирале скује.

Коришћење авиона Фарман HF.20 у Србији 

п.Југовић и м. Милетић крај авиона Фарман HF.20 1913.

Први српски пилоти који су завршили Фарманову пилотску школу 1912. године у Француској били су поручник Јован Југовић, наредник Михајло Петровић и поднаредник Воислав Новичић. У школи су обуку обавили на авиону Фарман HF.7, по завшетку школовања за ове пилоте, Србија је купила 3 примерка авиона  Анри Фарман 20 (Фарман HF.20) са мотором Gnome снаге 80 KS.  Авиони су стигли  у Србију децембра 1912. године и стационирани су на аеродром код Ниша. Ту су вршени пробни летови, и преобука пилота на овај тип авиона и то без инструктора. Приликом тих пробних летова уништена су два авиона, јер су пилоти хтели да што пре овладају овим авионом, па су летели и зими 1912/13. без обзира на временске прилике. Новичић је поломио свој авион при слетању, а он сам је завршио у болници због тешких повреда. Поручник Ј. Југовић је пак знатно оштетио свој авион при полетању. Преостали авион је коришћен у опсади Скадра 1913. године. Дана 21.03.1913. (по новом календару) наредник Петровић је полетео авионом Фарман HF.20 на извиђање турских положаја, при слетању је улетео је у снажну ваздушну струју  која је снажно уздрмала авион, и пилот је са висине од око 1000 метара испао из авиона и погинуо. Тада је уништен и последњи примерак тог авиона у поседу Српске авијатике. Касније ови авион и више нису коришћени у Србији. Авиони су били бели, због лака којим је платно пребојено, а због одласка за Скадар, авион добија Српску тробојницу на вертикалном стабилизатору и одоздо на крилима од половине крила до краја.[5]

авион Фарманa HF.20 српске авијатике

Види још

Референце

[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

[2] Janić  Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.

[3] Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,

[4] http://www.aviafrance.com/henry-farman-hf-20-aviation-france-3693.htm Tehnički podaci biplana Farman HF.20

[5] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

[6] http://issuu.com/chestnuts/docs/gnome_omega Uputstvo za motor Gnome

[7] http://issuu.com/chestnuts/docs/le_rhone_9c Uputstvo za motor Le Rhone

[8] Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г.,Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3

 

Литература

1. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.

2. С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.

3. Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

4. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

5. Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,

6. Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)

7. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.

8. Janić  Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.

Спољашње везе

1. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_farman_hf20_en.php Farman HF.20

2. http://www.forumeerstewereldoorlog.nl/wiki/index.php/Henri_Farman_HF.20 Farman HF.20

3. http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Prvi-vojni-srpski-avioni.html

4. http://www.aviafrance.com/henry-farman-hf-20-aviation-france-3693.htm

5. http://www.hydroretro.net/etudegh/premiersfarman.pdf  Les premiers FARMAN

6. http://airspot.ru/catalogue/item/farman-f-20-22 Farman F.20/22