Дукс биплан

авион Дукс биплан у Скопљу 1912. године 

Дукс биплан  је руски извиђачки и школски авион, направљен на основу француског авиона Фарман VII. Био је једномоторни двокрилац са два члана посаде. Пројектовала га је и произвела руска фабрика авиона Дукс 1912. године за учешће на конкурсу који је расписала руска вајска.

Пројектовање и развој

Пошто је Русија у почетку развоја авијације доста заостајала за западним савезницима нарочито Французима а поготову за Немцима и Аустроугарима као будућим противницима у светском рату. Да би што пре прескочила технолошки јаз Руси су се одлучили за куповину лиценци за поједине авионе и властите конструкције. Ове властите конструкције су биле или копије већ проверених авиона или компилације појединих решења а било је и успешних оргиналних решења нарочито у области тешких вишемоторних авиона. Дукс-биплан је била успешна компилација два француска авиона из породице Фарман и то: крила, стајни органи, висинско кормило и погонска група је узето од авиона Фарман VII, а решеткаста конструкција трупа и реп авиона су узети од авиона Фарман HF.20. Авион је пројектован и израђиван у фабрици авиона Дукс према коме је добио и име. Додатак имену биплан је доби због тога што је авион био двокрилац пошто је фабрика Дукс истовремено производила и авионе једнокрилце који су имали назив Дукс-моноплан.

Технички опис

авион Фарман VII са висинскимм кормилом

Дукс-биплан је био једномоторни двокрилац са неједнаким крилима (доња крила су била краћа од горњих), која су међусобно била повезана са 12 упорница и затежућим клавирским жицама. Труп авиона чине две решеткасте правоугаоне конструкције које су се у репу спајале тако да су чиниле троугао. На месту споја је био постављен вертикални стабилизатор и кормила правца док је хоризонатални репни стабилизатор био постављен на горњу ивицу решеткасте конструкције трупа. Стабилизатори су направљени од дрвене конструкције пресвучене импрегнираним платном. Крила су такође дрвене конструкције пресвучене импрегнираним платном. Крилца су се налазила само на горњим крилима. Авиони овог типа су испред крила (уместо кљуна) имали висинско кормило које је такође било дрвене конструклције пресвучене импрегнираним платном. Авион није имао кабину него су на дрвену конструкцију изнад доњег крила постављена два седишта са наслоном на коме су седеле две особе: инструктор/извиђач и пилот. Мотор је постављен иза седишта пилота и био је опремљен са двокраком потисном дрвеном елисом фиксног корака. У авион Дукс биплан је био уграђен седмоцилиндрични радијални ротациони мотор са ваздушним хлађењем Gnome снаге 50 kW. Стајни орган авиона је био класичног типа, напред је имао две фиксне ноге направљене од дрвета у облику санки (што је онемогућавало превртање авиона на нос при слетању) са удвојеним бициклистичким точковима на свакој од скија, а испод репа се налазили једна дрвена дрљача, као трећа ослона тачка. Удвојени точкови су трпели лошије припремљене писте и толерисале грешке пилота при слетању, што је овај авион препоручивао за обуку пилота. 

Техничке карактеристике

име                   = Дукс-биплан[4]

намена              = извиђачки/школски

посада              = 2 члана

порекло             = Русија

произвођач        = Дукс

први лет            = 1911.

почетак производње  = 1912.

уведен у употребу     = 1912.

повучен из употребе  = 1915.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Царска Русија

број примерака      = 2

дужина                  = 9,00 m

размах крила         = 12,70 m

висина                   = 3,10 m

површина крила     = 30,00  m2

маса празан           = 345 kg

мотор Gnome авиона Дукс биплан

маса полетна          = 600 kg

КЕМ                       = 1 х Gnome [6] 7 цилиндара

КЕМснага               = 1 x 50 kW

КЕМснагаКС           = 1 х 70 KS

Перформансе

брзина крстарења    =  7 km/h

брзина максимална  = 86 km/h

радијус кретања      =  120 km

долет                       =  250 km

плафон лета             =  4000 m

брзина пењања        =  71 m/min 

Корисници

Русија

Србија 

Оперативно коришћење

Дукс–биплан је направљен за конкурс Руске војске, али није прихваћен. Авион је направљен у два примерка један је купила Српска влада за руског пилота, којег је ангажовала ради помоћи још неискусним српским пилотима који су тек завршили основну пилотску обуку у Француској.

Коришћење авиона Дукс биплан у Србији 

Дукс биплан у Скопљу 1912. године 

Први српски пилоти који су завршили Фарманову пилотску школу 1912. године у Француској били су поручник Јован Југовић, наредник Михајло Петровић и поднаредник Војислав Новичић. У школи су обуку обавили на авиону Фарман HF.7. По завршеном школовању пилоти су се вратили у земљу за време док је још трајао Први балкански рат. Пошто је испорука купљених авиона каснила из Француске наши авијатичари нису могли да узму учешће у ратним операцијама. Поред куповине авиона у Француској, архимандрит Михајло Урошевић је у Русији по налогу српске владе купио и један авион Дукс-биплан и он је са руским пилотом А. Агафоновим и механичаром В. Савељевим стигао у Србију 1.11.1912. године. По доласку авион је одмах је упућен у Прилеп где је пилот Агафонов требало да лети. Међутим лоше време и слаб мотор је ово онемогућило. Први лет српски пилоти на авиону Дукс-биплан са српском заставом су обавили 10.12.1912. године над Скопљем. То су били поручник Ј.Југовић и наредник М.Петровић. После овога авион је упућен као помоћ Црногорској Војсци код опсаде Скадра са пилотом Кирштајном и механичарем Бженсинским. По погибији М.Петровића јачи мотор са уништеног Фармана HF.20 је пребачен на авион Дукс-биплан. По повратку у базу у Нишу, на овом авиону су вршени тренажни летови. Авион Дукс биплан није био наоружан с обзиром на намену и време у коме је коришћен. 

авион Дукс биплан

Види још

Референце

[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

[2] Janić  Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.

[3] Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,

[4] Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г.,Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3

[5] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

[6] http://issuu.com/chestnuts/docs/gnome_omega Uputstvo za motor Gnome

 

Литература

1. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.

2. С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.

3. Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

4. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

5. Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,

6. Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)

7. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.

8. Janić  Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.

9. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279833-Oluja-sa-severa Oluja sa severa

10. http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Prvi-vojni-srpski-avioni.html Prvi vojni srpski avioni