Доран AR.1(2)

авион Доран AR.1 Српске авијатике

Доран AR.1 је француски двокрилни једномоторни извиђачки авион са два члана посаде (пилот и извиђач), пројектован и произведен у току Првог светског рата а користило га је француско ваздухопловство, америчке експедиционе снаге у Европи, српска и грчка авијатика на Солунском фронту. Иако у европским размерама авион није одиграо запажену улогу, на Солунском фронту и Српској авијатици ови авиони су били у правом смислу "радни коњи".

Пројектовање и развој

Рад на пројекту авиона  Доран AR.1 је почео 1915 године и пројектовао га је француски капетан Жорж Лепер. Намена авиона је била за извиђачке операције и требао је да замени двоседе извиђаче Фарман F 40 са застарелом технологилом погона са потисном елисом. С обзиром да је решен проблем синхронизације митраљеза са елисом, није више постојала потреба за старом концепцилом градње авиона. Као узор у овом пројекту послужио је авион Доран DO.1 из 1914. године који је носио име потпуковника Морис Дорана, према коме је и овај авион добио име. Авион је пројектован и израђен у фирми СТА (Section Technique de l'Aéronautique). Пробни лет је обављен септембра месеца 1916. године и након краћег испитивања одобрена је серијска производња. У оперативну службу је уведен априла месеца 1917. године. У току производње вршена су побољшања која су се углавном огледала у повећању снаге  мотора. Из оперативне, борбене службе га је потиснуо бољи авион Бреге 14 али је годинама служио за обуку пилота.

Технички опис

кабина авиона Доран AR.1

Доран AR.1 је двокрили двоседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен водом хлађеним линијским мотором са V распоредом цилиндара, Рено (Renault 8Gd)  снаге 190 KS (140 kW). Хладњак за воду се налазио испред мотора, мада се код неких авиона овог типа хладњак налазио испод мотора. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, фиксног корака. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. 

У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Пилот је седео на првој позицији у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер се она налазила испред горњег крила. Извиђач је такође имао добру прегледност јер му се кабина налазила иза крила. Поред тога и доње и горње крило на месту где се налазио извиђач/стрелац су имала изрезе. Труп авиона се налазио између доњег и горњег крила не додирујући ни једно од њих. Веза трупа и крила је остварена преко упорница и челичне конструкције која је повезивла труп, крило и стајни трап.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са шест пари упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Крила су имала облик једнокраког трапеза. Спојеви предњих и задњих са бочним ивица крила су полукружно изведени. Доње крило је у односу на горње било померено ка кљуну авиона. Репна крила и вертикално кормило правца су била коплетно покретљива. Конструкција репних крила и кормило правца су били направљени од дрвета пресвучени платном. 

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. Авион је био наоружан митраљезом Викерс калибра 7,7 mm који је био постављен испред пилота и гађао је кроз обртно поље елисе. Њиме је управљао пилот. Други миртаљез је био монтиран на обртној турели постављеној у кабини осматрача и то је обично био Левисов митраљез. Функција овог митраљеза је била заштита задње полусфере авиона. Код неких авиона овај митраљез је био удвојен.

Варијанте авиона Доран AR.1


авион Доран AR.1

Било је следеће варијанте дизајна:

AR.1 A2 160 - прва производна верзија са мотором Renault 8Gd снаге 160 KS,

AR.1 A2 200 - производна верзија са мотором Renault 8Gd снаге 200 KS (149 kW),

AR.1 A2 190 - производна верзија са мотором Renault 8Gd снаге 190 KS,

ARL.1 А2  - AR.1 модификован са мотором Лорен-Дитрих снаге 240 KS

AR.2 А2 - друга производна верзија са мотором Renault 8Gе снаге 190 KS,

ARL.2 А2 - AR.2 модификован са мотором Лорен-Дитрих снаге 240 KS.

Авиони AR.1. и ARL.1 су имали размах крила 13,27 метара и користили су фронталне хладњаке, док су AR.2 и ARL.2 били нешто мањи авиони са 12,00 метара распоном крила (крило је било површине 45 квадратних метара) и имали су на крилу монтиране хладњаке.  

 

Техничке карактеристике


цртеж авиона Доран AR.1

име                   = Доран AR.1[5]

намена              = извиђач/школски авион

посада              = 2 члан

порекло             = Француска

произвођач        = СТА (Section Technique de l'Aéronautique)

први лет            = 1916.

почетак производње  = 1917.

уведен у употребу     = 1917.

повучен из употребе  = 1930.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Aéronautique Militaire, USA Air Servis, Српска авијатика

број примерака      = 142 

дужина                  = 9,14 m

размах крила         = 13,29 m

висина                   = 3,30 m

површина крила     = 50,17 m2

маса празан           = 823 kg

маса полетна          = 1.315 kg


мотор Renault 8Gd авиона Доран AR.1

КЕМ                       = 1 х Рено (Renault 8Gd) 

КЕМ снага              = 1 x 140 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 190 KS

Перформансе

брзина крстарења    =  131 km/h

брзина максимална  = 152 km/h

радијус кретања       = 220 km

долет                        = 450 km

плафон лета              = 5.500 m

брзина пењања         = 150 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан:

2 до 3  x митраљезом Викерс калибра 7,7 mm (један напред фиксни којим гађа пилот кроз обртно поље елисе и један до два на обртној турели којим гађа извиђач обично Левис 7,7 mm)


авион Доран AR.1 грчке војске

82 кг бомби

Корисници

Алжир

Француска

Грчка

Краљевина Србија

САД

Пољска (после рата)

Оперативно коришћење

Први произведени примерци Доранд авиона су пристигли на Западни фронт у априлу месецу 1917. године. Укупно је произведено 142 примерака свих варијанти овог авиона. Овим авионом је наоружано 13 ескадрила на Западном фронту да би касније 5 француских ескадрила било пребачено на италијански фронт. Првенствена улога ових авиона је било извиђање, мада с обзиром да је могао да понесе 80 kg бомби и да је био наоружан са 2 до 3 митраљеза често служио и као авион за подршку трупама тј. лаки бамбардер. 

Када је Америка ступила у рат она је за свој експедициони корпус у Европи купила око 100 ових авиона, јер услед опште несташице авиона није могла да купи боље авионе. Испочетка су ови авиони коришћени као извиђачки али су убрзо повучени и користили су их за обуку својих пилота. У америчком корпусу овај авион је добио популаран назив "Античка шклопоција".

Са Западног фронта ови авиони су повучени из борбених јединица почетком 1918. године када су их заменили савременији авиони Бреге 14. На Солунском фронту су га користили Српска авијатика, грчко ваздухопловство и понека ескадрила француске источне војске. 

После рата многи од ових авиона су нашли цивилну примену. Коришћени су за обуку пилота, пренос поште и у цивилном путничком саобраћају.

Коришћење авиона Доран AR.1 и AR.2 у Србији и Краљевини Југославији

Авиони Доранд су почели да пристижу на Солунски фронт у другој половини 1917. године да би заменили дотрајале авионе Фарман F 40. Ови авиони су преузели комплетне извиђачко бомбардерске задатке на овом фронту и то је трајало све до укључивања авиона Бреге 14. Пред сам пробој Солунског фронта у Српској авијатици је било 18 авиона Доран AR.1 А2 и Доран AR.2 А2 а у француским ескадрилама још 8 примерака.[3] На крају рата преживело је 13 авиона овог типа који су укључени у Војно ваздухопловство Краљевине Срба, Хрвата и Слованаца (ВВКСХС).[1][2] После рата ови авиони су углавном служили за споредне задатке и обуку пилота.

Галерија 

авион Доран AR.1 на Солунском фронту 1917.   Прва српска ескадрила на Солунском фронту  авион Доран AR.1 у лету 1917.

Види још

Референце

[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

[2] Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.

[3] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

[4] О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.

[5] http://www.aviafrance.com/aviafrance1.php?ID=343&ID_CONSTRUCTEUR=433&ANNEE=0&ID_MISSION=0&MOTCLEF=

Литература

1. С. Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.

2. Д. Лучић; Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

3. Antolucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum 1. Weltkrieg, Falken-Verlag Wiesbaden 1975, ISBN 3806803919

Спољашње везе

1. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=838

2. http://www.aviastar.org/air/france/dorand_ar-1.php

3. http://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft25559.htm

4. http://www.airwar.ru/enc/other1/dorand.html

5. http://jn.passieux.free.fr/html/DorandAR1.php

6. http://ebookbrowse.com/dorand-ar-1-recon-doc-d200467322

7. http://greek-war-equipment.blogspot.com/2009/05/dorand-ar1.html