Воaзeн


авион Воазен 3 LA

Воaзeн  је серија француских вишенаменских авиона, које је пројектовао Габријел Воaзeн (1880-1973) у току 1912-1918 а производила их је фирма браће Габријела и Шарла Воaзeн (1882 - 1912). Авиони су били означени називом фирме Воaзeн и редним бројем од 1 до 10 (Воaзeн 1 до Воaзeн 10). Ови авиони су се користили као извиђачи, класични бомбардери, ноћни бомбардери, јуришни бомбардери, школски авиони за обуку пилота, авиони за везу и транспорт и ловци. Авиону Воaзeн 3 је приписана прва ваздушна победа на свету тј. обарање противничког авиона. Десило се то 5. октобра 1914. године на западном фронту када је један француски Воaзeн 3 оборио немачки авион Авиатик.

Пројектовање и развој


авион Воазен де Катар

Браћа Габријел и Шарл Воaзeн спадају међу најзначајније пионире ваздухопловства. Габријел се почео званично бавити конструкцијама летилица 1903. године, да би 1905 направио једрилицу која је 18.јуна 1905. године прелетела 150 метара. Исте године Габријел Воaзeн оснива прву комерцијалну компанију за производњу летилица, а 1906 заједно са братом Шарлом, Габријел реорганизује предузеће под називом Браћа Воaзeн (Les Frères Voisin). Наредна, 1907. година је била преломна година за Габријела као конструктора и фирму Воaзeн као произвођачу авиона. Наиме те године је направљен авион који се сматра најзначајнији авион у периоду пре Првог светског рата. То је био двокрилац са потисном елисом са којим је Х.Фарман 13.02.1908. направио кружни лет дужине један километар[2] и доказао управљачке карактеристике овог авиона. Након тога фирма браће Воaзeн је до 1912. године направила 75 авиона заснованих на моделу из 1907. године.

Габријел Воaзeн 1912. године конструише први авион намењен војној употреви и он добија назив Воaзeн 1 или како се још налази у литератури модел 1912. Овај модел је био базични модел на основу кога је направљена читава фамилија сличних авиона. Развој ових авиона је био  еволуитиван, вршена су побољшања од типа до типа авиона, повећавана је снага и носивост авиона док се концепцијски ништа није мењало.

Технички опис


авион Воазен 3 LAS музејски примерак у Le Bourget 

Воaзeн 3 LA је био једномоторни двокрилац са неједнаким крилима (доња крила су била нешто краћа од горњих), која су међусобно била повезана упорницама и затежућим клавирским жицама.

Труп авиона чине две решеткасте конструкције које се у репу спајају и чине троугао.  Кабина, правоугаоног попречног пресека, у облику гондоле је била довољно пространа, да има простора за смештај две особе:  пилот је седео на првом месту а стрелац на другом. Стрелац је за време гађања био у стојећем ставу јер му се на тај начин повећао опсег гађања. Кабина је на старијим типовима авиона била направљена од дрвета док се на каснијим моделима она израђивала од метала. Мотор је постављен на задњем делу кабине и био опремљен са потисном дрвеном елисом непроменљивог корака. Овај принцип конструкције авиона се првобитно често користио, јер је то био једини начин да се митраљезу обезбеди широко поље за гађање без ометања елисе и осталих делова авиона. У авион Воaзeн 3 LA су уграђивани мотори деветоцилиндрични радијални мотори са воденим хлађењем произвођача Canton-Unne/Salmson M9 снаге 88 kW.

Крила су древене конструкције пресвучене импрегнираним платном. Крилца за управљање авионом се налазе  на горњим и доњим крилима. На крају репа су постављени вертикални и хоризонтални стабилизатори који су направљени од дрвене конструкције пресвучене импрегнираним платном. 

Стајни орган авиона је био фиксан са четири точка, напред је имао две фиксне ноге направљене од челичних цеви са бициклистичким точковима који се налазе на крутој осовини. Задње ноге стајног трапа такође имају круту осовину са два точка на којима се налазе кочнице за скраћивање пута заустављања авиона. Све четири ноге стајног трапа имају амортизере удара при слетању. Задњи точкови имају већи размак од предњих што повећава стабилност авиона на земљи. 

Варијанте авиона Воазен

Авиони из фамилије Воaзeн 1 до Воaзeн 10 су се међусобно веома мало разликовали то су у ствари била еволутивна побољшања основног типа Воaзeн 1 са разним моторима. Уградњом знатно јачих мотора, авиони ове фамилије морали су да претрпе значајније измене у погледу димензија и масе авиона. Због превазиђене концепције и конструкције (авиони са потисном елисом), ови авиони се нису даље развијали а постојећи су се користили до краја Првог светског рата као авиони за обуку пилота и остале споредне задатке.

Воaзeн 1 - оригинална верзија са Le Rhone 7С/Gnome ротационим мотором снаге 60kW

Воaзeн 2 - експериментална верзија исти као Воaсeн 1 са различитим моторима

Воaзeн 3 - авион са под типовима LA и LSACanton-Unne/Salmson M9 мотором снаге 88kW

Воaзeн 4 - исти као и Воaзeн 3 стим што је уместо митраљеза био наоружан топом од 37/47 mm

Воaзeн 5 - исти као и Воaзeн 3, са Salmson P9 мотором снаге 114kW, наоружање топ/митраљез

Воaзeн 6 - верзија са мотором Peugeot 8Aa снаге 164kW

Воaзeн 7 - прелазни модел од Воaзeн 6 ка Воaсeн 8

Воaзeн 8 - верзија са мотором Hispano-Suiza снаге 224kW

Воaзeн 9 - извиђач, као Воaзeн 8, са мотором снаге 120kW, (1 примерак)

Воaзeн 10 - верзија са мотором Renault 12Fe снаге 210kW

Техничке карактеристике


цртеж авиона Воазен 3 LA

име                   = Воaзeн 3 LA[4]

намена              = извиђачки/лаки бомбардер/јуришни бомбардер

посада              = 2 члана

порекло             = Француска

произвођач        = Les Frères Voisin

први лет            = 1914.

почетак производње  = 1914.

уведен у употребу     = 1914.

повучен из употребе  = 1918.

статус                   = неактиван

први корисник       = Aéronautique Militaire

број примерака      = 1.412

дужина                  = 9,50 m

размах крила         = 14,75 m

висина                   = 2,95 m

мотор Gnome 7 авиона Воазен 1

површина крила     = 42,00 m2

маса празан           = 800 kg

маса полетна          = 1.250kg

КЕМ                       = 1 х Canton-Unne/Salmson M9

КЕМ снага             = 1 x 88/88 kW

КЕМ снага КС         = 1 х 120 KS

Перформансе

брзина крстарења    =  9 km/h

брзина максимална  = 120 km/h

радијус кретања      =  200 km

долет                       =  400 km

мотор Salmson P9 авиона Воазен 5

плафон лета             =  3.500 m

брзина пењања        =  87 m/min 

Корисници

Белгија                        Француска

Италија                        Русија

Румунија                     Србија

Украјина                      Грчка

Велика Британија        Немачка

САД                            Швајцарска

Оперативно коришћење

Авиони  Воaзeн су се производили у току Првог светског рата у Француској око 800 примерака, у Русији их је на основу лиценце производила фирма Дукс из Москве која је према различитим изворима произвела између 400 и 800 примерака[6], у Италији их је такође на основу лиценце производила фирма Socita Italiana Transaerea 112 примерака, а у Великој Британији је произведено укупно 100 примерака 50 за морнарицу а 50 за копнену војску. Ови авиони су се користили све време Првог светског рата од 1914 до 1918. године. На почетку рата је коришћен за извиђање зати се користио као лаки бомбардер, па ноћни бомбардер а када му је уграђен топ од 37 или 47 mm, коришћен је као јуришни бомбардер. При крају рата када је у француској авиоградњи напуштен концепт потисне елисе ови су се авиони користили за споредне задатке и обуку пилота.

Ови авиони су обично били наоружани једним митраљезом, модели од Воaзeнa  4 па надање су могли уместо митраљеза да  буду наоружани топом од 37 или 47 mm, а могли су да понесу и од 60  до 350 килограма бомби у зависности од типа авиона. Авион Воaзeн 3 је могао да понесе 60 kg а Воaзeн 10 је могао да понесе 350 kg бомби. Лакше бомбе је стрелац ручно избацивао из кабине док су теже бомбе биле подвешане испод кабине авиона.

Француска посада, пилот Joseph Frantz и механичар Louis Quénault у авиону Воaзeн 3, су 5. октобра 1914. године на Западном фронту оборили непријатељски авион Авиатик B II, пуцајући на њега из митраљеза и том приликом су погинули немачки пилот Fritz von Zangen и извиђач Wilhelm Schlichting то се сматра првим обарањем авиона авионом у историји ратовања. Тако је овај авион ушао у светску историју ваздухопловства.


авион Воазен 4 на солунском фронту 1916.

Коришћење авиона Воазен у Србији 

На Солунском фронту коришћени су авиони Воaзeн 3, Воaзeн 4 и Воaзeн 5 у разним варијантама. Тип 4 је био искључиво наоружан топом док су остали типови овог авиона били наоружани само митраљезом. Апарати који су били наоружани топом код нас су се звали "Воазен канон". 

Авиони Воaзeн су на Солунском фронту били у саставу "воазенских" ескадрила В 90 и В 93 у ваздухопловству Источне француске војске и у ескадрили В 84 која је припадала Српској авијатици. До јесени 1916. године сви авиони овог типа били су замењени авионима Фарман F 40.[1][3][5]

Галерија

Авион Воазен 1   Авион Воазен 3  Авион Воазен 5  
Авион Воазен 8   Авион Воазен 10  мотор Renault 12Fe авиона Воазен 10  

Види још

Референце

[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

[2] Janić  Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.

[3] Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,

[4] О.Петровић, Н.Ђокић, Авиони и балони краљевине Србије, Српска Авијатика 1912-1918.,МЈВ, Београд,1993., ISBN 86-901403-1-X,

[5] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

[6] Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г.,Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3

 

Литература

1. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.

2. С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.

3. Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

4. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

5. Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,

6. Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)

7. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.

8. Janić  Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.

Спољашње везе

1. http://www.wio.ru/ww1a/voisin.htm

2. http://www.wwiaviation.com/bombers_France.html

3. http://www.firstworldwar.com/airwar/bombers_france.htm

4. http://wwiaviation.blogspot.com/2011/05/france-1914-1916-voisin-bombers.html

5. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=583

6. http://www.ctie.monash.edu.au/hargrave/voisin.html

7. http://airwar.xairforces.net/ww1_1914.asp?haber_id=118#.UV0gZxw9KdU

8. http://airandspace.si.edu/collections/artifact.cfm?id=A19190007000

9. http://www.flickr.com/photos/drakegoodman/4705063310/

10. http://www.automobiles-voisin.fr/e_avions2.html

11. http://mp.natlib.govt.nz/detail/?id=28682&l=en

12. http://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Mihailo-Marinkovic-i-prvo-obaranje-aviona-avionskim-topom.html

13. http://cdg.pagesperso-orange.fr/BorSuj03.html