Лонер TL


Авион Лонер L

Лонер TL (нем. Lohner TL) је извиђачки хидроавион направљен у Аустроугарској. Авион је први пут полетео 1918. године и представља последњи авион серије авиона (Лонер тип E, L, T, Te и TL) које је произвео J. Лонер (Jacob Lohner Werke & Co.) из Беча.

Пројектовање и развој

Фирма Лонер (Jacob Lohner Werke & Co.) из Беча је била једна од првих фирми која се почела бавити пројектовањем и производњом авиона у Аустроугарској, још пре 1909. године правила је успешно једрилице, а први авион ове фирме полетео је 13. 04.1910. године. До Првог светског рата је направила неколико успешних авиона који су се користили у спортском, војном и поморском ваздухопловству Аустроугарске[1]. На тај начин је Лонер успео да конкурише концерну Кастиљони (енгл. Camillo Castiglioni), који је под својом контролом држао аустроугарске фирме УФАГ, Албатрос (касније Феникс) и немачку фирму Ханза-Бранденбург.[2]


Хидроавион авиона Lohner (Vigna di Valle)

Први у серији хидроавиона летећих бродова ове фирме био је авион Лонер е (нем. Lohner Typ e) дрвени двокрилац класичне конструкције са трупом у облику брода кога је погонио мотор Хиеро снаге 85 KS са потисном елисом. Ових авиона је направљено 40 примерака и коришћени су за патролирање Јадранским морем. Захваљујући добрим карактеристикама овог авиона а и напретком авиоградње у то време, већ 1914. године је поктенута серијска производња модификованог авиона који је добио ознаку Лонер L, који је од свог претходника био опремљен скоро дупло јачим мотором (160 KS).[3][4].

На бази овог авиона фирма Ханса Бранденбург је пројектовала и направила скоро истоветан авион, који је добио назив Ханса Бранденбург FB. Исто се десило и са Италијанима, они су заробили један потпуно исправан авион Лонер и за месец дана италијанска фабрика авиона Мачи (Macchi) је направила истоветан авион се снажнијим мотором и назвала га Macchi L.1. Касније им је овај авион послужио да направе читаву серију веома успешних хидроавиона.

До краја рата направљено је неколико варијанти (типова) ових авиона а последњи у том низу је био Лонер TL који је служио као извиђач, ловац, авион за проналажење мина али и као бомбардер, био је вишенаменски авион у правом смислу те речи.

Технички опис


Кабина авиона Lohner (Vigna di Valle)

Авион Лонер TL је једномоторни двокрилни двоседи извиђачко-ловачки хидроавион. Авион је потпуно дрвене конструкције труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика, благо закошене нападне ивице крила према трупу авиона са косим крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по три пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима и постављена су изван основне конфигурације крила (као додатак). У међу простору између крила је био смештен шесто цилиндарски линијски водом хлађен мотор Daimler 160 / Rapp 175 снаге (117/128) kW/(160/175) KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона.

Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Вертикални и хоризонтални репни стабилизатори су били издигнути у односу на труп и решеткастом конструкцијом везана за њега. Кокпит пилота и извиђача је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила, а пилот и стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,92 mm су седели један поред другог.[2][3]


Кокпит авиона Lohner (Vigna di Valle)

Варијанте авиона Лонер

  • Лонер Typ Е - авион са мотором Хиеро снаге 85 KS произведено 40 примерака до 1914. године,
  • Лонер Typ L - авион са мотором Austro-Daimler снаге 160 KS, произведено је укупно 104 примерака од 1915. године,
  • Лонер Typ R - варијанта авиона Лонер Typ L намењен фотоизвиђању,
  • Лонер Typ T - побољшана варијата авиона Лонер Typ L,
  • Лонер Typ Te - побољшана варијата авиона Лонер Typ T,
  • Лонер Typ TL - авион са моторима Daimler 160 /185 или Rapp (касније BMW) 175, произведено 34 примерака 1917. и 1918.
  • Лонер Typ TL "Minensucher" - троседи авион намењен проналажењу подводних мина и минских поља

Техничке карактеристике

име                   = Лонер TL

намена              = морнарички извиђач/ловац/бомбардер


цртеж авиона Lohner E

посада              = 2 до 3 члана

порекло             = Аустроугарска

произвођач        = Ј.Лонер Беч (Jacob Lohner Werke & Co. Wien)

први лет            = 1918.

почетак производње  = 1918.

уведен у употребу     = 1918.

повучен из употребе  = 1926.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Аустроугарска ратна морнарица

број примерака      = 34

дужина                  = 10,26 m

размах крила         = 16,20 m

висина                   = 3,50 m

површина крила     = 53,00 m2

маса празан           = 859 kg

маса полетна          = 1.325 kg


мотор Hiero  авиона Лонер TL (Vigna di Valle)

КЕМ                       = 1 х Daimler 160/ Rapp 175 KS 

КЕМ снага              = 1 x 117/128 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 160/175 KS

Перформансе

брзина крстарења    =  65 km/h

брзина максимална  = 105 km/h

радијус кретања       = 280 km

долет                        = 600 km

плафон лета              = 2.500 m

брзина пењања         = 50 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан:

1 x митраљеза Spandau калибра 7,92 mm 

200 kg слободно падајуће бомбе

 

Оперативно коришћење


Авиона Lohner у бази Пула

Хидроавиони Лонер су интензивно коришћени како уочи Првог светског рата тако и за време његовог трајања, а они авиони који су претекли иза рата служили су још неколико година. За овај авион су везане и неки значајни и интересантни догађаји као што је:

- Одмах након објаве рата Аустроугарске Србији и Црној Гори 28. 07.1914. године, већ 2. 08.1914. хидроавион Лонер L из базе у Кумбору Бока которска је извиђао и фотографисао положаје црногорске артиљерије што је представљало прво коришћење авијације у Првом светском рату.[5]

- У току рата дана 16.09.1916. године посаде авиона Лонер L 132 којим је управљао капетан корвете Димитрије Коњовић и Лонер L 135 којим је управљао подофицир Валтер Железни на редовном извиђачком задатку у близини Бококоторског залива открили су француску подморницу Франко и напали је бомбама. Подморница је у том нападу била оштећена тако да је посада морала да је напусти. Авион Лонер је слетео на море заробили су два француска официра и превезли до базе Кумбор а остале чланове посаде је спасао аустроугарски торпедни чамац. Било је ово прво потапање једне подморнице из ваздуха у историји авијације.[6]

Коришћење авиона Лонер TL у Краљевини Југославији


Авиона Lohner из састава ПВ КСХС

По окончању ратних операција у Првом светском рату до завршетка Париске мировне конференције оружане снаге ново створене државе Краљевство СХС/Југославије су имале функцију само да заштите заробљени ратни материјал заостао иза Аустроугарске. Јадранска обала је била подељена на четири окупационе зоне: северни део под британском окупацијом, простирао се од ушћа реке Соче до Бакра, срењи део под италијанском окупацијом био је од Бакра до Шибеника, од Шибеника до Дубровника је био под америчком окупацијом а јужни део обале од Дубровника до ушћа реке Бојане под француском окупацијом. Након потписивања мировног уговора и повлачења савезника почетком 1920. године формирана је ратна морнарица (РМ) и поморско ваздухопловство (ПВ). Током прве године постојања, ПВ је искључиво користило хидроавионе заробљене од аустроугарског ПВ, међу њима је било 5 хидроавиона Лонер TL+ 1 хидроавион Лонер TL оспособљен током 1920. године. Они су служили као авиони за обуку пилота хидроавиона у Хидроавијатичарској школи у Боки, све док их нису заменили хидроавиони домаће производње Икарус ШМ.

ОО Аероклуба у Сушаку набавио је 1940. један половни Лонер R двокрилни хидроавион који је у Аустроугарском поморском ваздухопловству служио за фотоизвиђање. Авион је долетео у Сушак 21.августа 1940. године са немачким регистрационим ознакама D-EDEW. Коришћен је до капитулације Краљевине Југославије за обуку пилота хидроавиона.

 

Сачувани примерци авиона Лонер

Један примерак овог авиона је сачуван до данас и налази се у италијанском музеју ваздухопловства у Vigna di Valle.

 

Земље које су користиле овај авион


Димитрије Коњовић са својим Lohner -ом

Види још

Референце

  1. Keimel, Reinhard (1981.). “Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”, Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (на ((de))). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag, 399. ISBN 3-900310-03-3
  2. Лохнер е (Л, Т) (((ru))). Уголок неба. 2004., Приступљено 3. 05. 2011.
  3. World War One Austrian Flying Boats: 1914-1918 (((en))). www.wwiaviation.com., Приступљено 29. 04. 2011.
  4. Lohner L (((en))). en.domotica.net, Приступљено 3. 05. 2011
  5. Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на ((sr))). Беочин: Ефект 1, страна 48
  6. Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на ((sr))). Беочин: Ефект 1, страна 57

Литература

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((ср))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
  • Лучић, Душан (1936) (на ((ср))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  • Микић, Сава (1933) (на ((ср))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918“ (на ((de))). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 399. ISBN 3-900310-03-3.
  • Keimel Reinhard, (2003), Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
  • Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 224. ISBN 3-900310-46-7.
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) (на ((de))). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9..
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) (на ((хр))). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((ср))).Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((ср))). Лет - Flight(YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  • Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.) (на ((ср))). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.
  • „World War One Austrian Flying Boats: 1914-1918“ (на ((en))). www.wwiaviation.com Приступљено 29. 4. 2011.
  • „Avioni i hidroplani vazduhoplovstva vojske kraljevine Jugoslavije“ (на ((ср)),((en))). airserbia.com Приступљено 1.05.2011
  • „Avioni i hidroplani vazduhoplovstva vojske kraljevine Jugoslavije Lohner Typ TL“ (на ((ср)),((en))). airserbia.com Приступљено 1.05.2011
  • „Lohner L“ (на ((en))). en.domotica.net Приступљено 3.05.2011
  • „Лохнер е (Л, Т)“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 3. 5. 2011.
  • „Dimitrije Konjović“ (на ((ср))). 102nd.org Приступљено 4.05.2011
  • „Dimitrije Konjovic -prvi pilot koji je potopio podmornicu“ (на ((ср))). www.paluba.info Приступљено 4.05.2011
  • „Prvi pilot koji je potopio podmornicu“ (на ((ср))). www.blic.rs Приступљено 4.05.2011
  • http://flickrhivemind.net/Tags/ufag/Timeline