Рогожарски СИМ-VIII


Авион СИМ VIII конструктора С.Милутиновић

СИМ - VIII је југословенски авион спортско туристички двоседи, једномоторни висококрилац који је произведен 1931. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда и Икарус из Земуна. По првом произвођачу и конструктору авиона овај авион је касније добио назив Рогожарски СИМ-VIII.

Пројектовање и развој

Авион Рогожарски СИМ-VIII је пројектовао инжењер Сима Милутиновић крајем 1930. године, на основу претходног модела СИМ-II. Први пробни лет је обављен 1931. год. Авион је био висококрилни једнокрилац (парасол) са једним мотором Сименс 110 KS, дрвеном двокраком елисом, са два члана посаде који су седели један иза другог, за разлику од авиона СИМ-II. Авион је намењен цивилној употреби тј. обуци спортских пилота, демонстрационим и туристичким летовима. На авиону СИМ-VIII је примењено неколико нових конструктивних решења чији је циљ да поједностави и појефтини производњу авиона без нарушавања летних карактеристика.

Технички опис


Прототип авион СИМ II на земунском аеродрому

Авион је претежно дрвене конструкције са чворовима од челика. Труп је у целости израђен од дрвета обложен шпером а крила су носећа конструкција од дрвета пресвучена платном. Крила су средње дебелог профила са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих упорница од челичних цеви, које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Кормила су израђена од заварених челичних цеви. Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од челичних цеви одликовао се великом чврстоћом што је омогућавало авиону слетање на веома неравне терене[1].

Техничке карактеристике авиона Рогожарски СИМ-VIII

Опште

Посада                     = 2

Произвођач               = Рогожарски и Икарус

Први лет                    = 1931

Почетак производње  = 1931.

Димензије


Мотор Siemens-Halske Sh-14 уграђeн у авион СИМ-VIII

Дужина                  = 6,60 m

Размах крила         = 9,80 m

Висина                   = 2,54 m

Површина крила     = 15,40 m²

Маса

Празан                    = 445 kg

Нормална полетна   = 675 kg

Погон

Клипно-елисни мотор  = Сименс 110

Снага                          = 77 kW

Перформансе

Макс. брзина на H=0   = 173 km/h

Долет                          = 450 km

Плафон лета                = 5.000 m

Брзина пењања           = 250 m/min

Оперативно коришћење

Авион СИМ-VIII је произведен у 3 примерка u фабрици Рогожарски 1931. године који су били у власништву Аероклуба која га је користио за пропагандне летове и обуку спортских пилота. Авиони су регистровани под цивилним ознакама YU–PBC, YU–PBD и YU–PCI. Први од побројаних авиона је летео све до 1937. године када је повучен из употребе а за друга два нема података највероватније да су била коришћена до почетка рата. Поред ових у фабрици Икарус из Земуна су у току 1933. године произведена 2 примерка авиона СИМ-VIII они се не налазе у цивилном регистру авиона највероватније да су произведени за потребе ВВ. За овај авион је везан један велики успех. Наиме, 19. јула 1932. године је у Варшави одржан међународни аеро-митинг на коме је посада са овим авионом освојила прво место[2][3].

Земље које су користиле овај авион

Краљевина Југославија

  1. Југословенски Краљевски Аероклуб "Наша крила" (ЈКАК) 3 авиона, од 1931 до 1937. године
  2. Југословенско Краљевски војно ваздухопловство (ЈКВВ) 2 авиона, од 1933 до 1941. године

Види још

СИМ-II

Сима Милутиновић

Фабрика Авиона Рогожарски А. Д.

Фабрика авиона Икарус А. Д.

Референце

[1] Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства (на ((sr))). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.

[2] Петровић, О. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)". Лет - Flight 3: ISSN: 1450-684X

[3] Станојевић, Д.; Ч. Јанић (12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство 31: 1867 - 1876.

Литература

Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 ed.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 1-85260-163-9.

Лучић, Душан Д. (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.

Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.

Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.

Станојевић, Драгољуб.; Чедомир Јанић (12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“ (на ((sr))). Машинство (YU-Београд: Савез инжењера и техничара Југославије) 31: 1867 - 1876.

Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2..

Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (на ((en))). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.

Ненадовић, Мирослав (1967) (на ((sr))). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189.

Алманах Југословенског ваздухопловства 1931—1932, Београд, Време, 1932.,

http://www.goldenyears.ukf.net/ 

http://www.bungartz.nl/siemtuig_d.html 

http://igor113.livejournal.com/346621.html - Avionski motori