Физир ФА-1


Амфибија Физир ФА-1 (Физир Вега)

Физир ФА-1 (Физир Амфибија први) је хидроавион додатно опремљен точковима тако да је могао да слеће и на водену површину као и на тврдо тло. Конструисао га је и направио инж. Рудолф Физир 1930. године. Био је опремљен мотором Walter-Vega па му отуда и други назив под којим је био познатији Физир Вега.

Пројектовање и развој

Радећи на пројектима хидроавиона Физир Ф1М (Велики Физир) и Физир ФН Хидро (Мали Физир) инж. Физир је стекао довољно искуства и у пројектовању и градњи хидро авиона. С собзиром на то да је у то време у нашој земљи била оскудна аеродромска инфраструктура а у исто време обиловала великим воденим површинама (море, реке, језера и канали) дошао је на идеју да развије авион амфибију која би могла да слеће и на тло као и на водене површине. Већ 1930. пројектован је авион Физир ФА-1 који је имао амфибијска својства. То је био први авион ове врсте у нашем ваздухопловству. У тадашњим стручним круговима сматрано је да је немогуће пројектовати авион ове класе са снагом испод 100 KS, међутим инж. Физиру је пошло за руком да направи авион амфибију са мотором снаге 85 KS, која је у лету показала одличне резултате.

Технички опис


Амфибија Физир ФА-1 (Физир Вега) бочни изглед

Авион је био висококрилни једнокрилац (парасол) са једним мотором и два члана посаде који су седели један иза другог у затвореној кабини. Авион је био опремљен дуплим командама тако да је могао да служи за обуку пилота. Труп авиона је био у облику чамца са кабином и бочним пловцима чији је основни задатак да побољшају стабилност при кретању по води, а истовремено служе као носачи стајног трапа. Костур трупа је израђен од дрвета а облога је од фурнира. Доњи део костура је израђен од јасеновог дрвета а остали делови од оморике. Кабина са кровним делом који је уједно и централни део крила у који је смештен резервоар за бензин представља једну целину. На централном делу крила је постављен носач мотора направљен од челичних цеви за мотор Walter Vega. Мотор Walter Vega је петоцилиндрични ваздухом хлађени мотор снаге 85 KS на кога је постављена двокрака дрвена потисна елиса која погони ову амфибију. Вертикални стабилизатор са чамцем (трупом авиона) чини једну целину. Конструкција хоринзонталног стабилизатора је од дрвета пресвучена платном која је са доње стране подупрта упорницама. Кормило висине и правца су направљени као конструкција од заварених челичних цеви обложених платном. 

Крила су дрвене конструкције пресвучена платном, рамењаче су кутијасте направљене од оморике. Крила су била правоугаоног облика са заобљеним крајевима. Ради повећања крутости, крила су косим упорницама (по пар са сваке стране) везане за крајеве пловака. За пловке је био причвршћен стајни трап који се састојао од два предња точка и челичне опруге на репу која је вршила функцију дрљаче. Точкови су се могли помоћу једног точка у кабини пилота подићи када авион треба да слети на водену површину. Спуштање и подизање трапа се могло обавити скоро тренутно. Амортизација стајног трапа се вршила помоћу гумених ваљака.

Техничке карактеристике авиона Физир Вега

Опште

Посада                     = 2

Произвођач               = Физирова авио радионица

Први лет                    = 1930

Почетак производње  = прототип

Димензије

Дужина                  = 7,15 m

Размах крила         = 12,60 m

Висина                   = 2,15 m

Површина крила     = 15,60 m²

Маса

Празан                    = 448 kg

Нормална полетна   = 660 kg

Погон


Walter Vega

Клипно-елисни мотор  = Walter Vega 85, 5 цилиндара, ваздушно хлађење 

Снага                          = 63 kW (85 KS)

Перформансе

Макс. брзина на H=0   = 148 km/h

Долет                          = 450 km

Плафон лета                = 3.250 m

Брзина пењања           = 66 до 118  m/min

Оперативно коришћење


Fizir Vega sa prvom civilnom registracijom

Већ у току 1931. године одмах након фабричког тестирања амфибија Физир Вега је направила више дужих летова са спуштањем на земљу, Дунав, Саву и море. Авион је откупио Југословенски Краљевски Аероклуб и регистровао га под бројем UN-PAT 02.06.1931. године[1]. Када је дошло до промене регистрација добио је ознаку YU-PAT и под њом летео све до 1937. године. Иако га је купила Средишња управа Аероклуба из Београда овај авион је стављен на располагање приморским клубовима на Јадрану за обуку и тренажу тамошњег чланства.

Земље које су користиле овај авион

 1. Краљевина Југославија - Југословенски Краљевски Аероклуб од 1931 до 1937. године

Види још

Физир ФН

Физир Ф1В

Рудолф Физир

Референце

[1].  http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm

Литература

Алманах Југословенског ваздухопловства 1931—1932, Београд, Време, 1932.

http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm

http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1931/1931%20-%200408.html