Рогожарски Р-100


Авион Рогожарски Р-100 

Рогожарски Р-100 је југословенски школски авион за прелазну-ловчку обуку једноседи, једномоторни висококрилац који је произведен 1939. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда

Пројектовање и развој

Након успешне примене авиона ПВТ, Команда ВВ донела одлуку о даљем усавршавању овог авиона тј. изради једноседа за обуку пилота ловаца у вишој пилотажи. Рад на пројекту новог авиона почео је 1937. године у фабрици Рогожарски а главни конструктор је био инж. Сима Милутиновић. На захтев Команде авион је добио назив Р-100. У односу на претходника (авион ПВТ) Р-100 је задржао исти мотор, размах крила је смањен, мотор капотиран НАКА прстеном, извршена је модификација система команди, ојачана конструкција неких склопова, уведено дводелно крило и репни точак. Прототип је завршен половином 1938. године а први пробни лет је обавио фабрички пробни пилот Милош Гагић. Испитивање у опитној групи су потврдила да авион има боље карактеристике од свог претходника па је на основу тога Команда дала одобрење за серијску производњу.

Технички опис

Авион Рогожарски Р-100 

Авион је био робусан висококрилни једнокрилац (парасол) једносед са изврсним летачким карактеристикама погодан за акробације Авион је опремљен домаћим радијалним, ваздухом хлађеним мотором са седам цилиндара ИАМ K-7 снаге 420 KS и дрвеном двокраком елисом фиксног корака. Био је опремљен карбуратором за леђни лет. Авион је намењен војној употреби тј. вишој ловачкој обуци и тренажи војних пилота ловаца. Пилотска кабина је била опремљена стандардним инструментима. Резервоар горива од 158 литара је био уграђен у тежишту.

Труп авиона, елипсастог попречног пресека је у целости израђен од дрвета обложен шпером. Крила су са заобљеним крајевима, са сваке стране, крила су подупрта са паром косих челичних упорница које су се ослањале на труп авиона. Консртукција крила је изведена од дрвета пресвучена шпером. Стајни трап је био фиксан без осовине, потпуно направљен од челичних цеви одликовао се великом чврстоћом што је омогућавало авиону слетање на веома неравне терене.

Техничке карактеристике авиона Р-100

Опште


Мотор Gnome-Rhone (ИАМ) К-7 уграђиван у авион Р-100

Намена                      = Авион за прелазну и борбену обуку

Посада                      = 1

Произвођач                = Рогожарски Београд

Први лет                     = 1938.

Почетак производње   = 1939.

Димензије

Дужина                       = 7,35 m

Размах крила             = 10,20 m

Висина                       = 3,00 m

Површина крила         = 20,56 m²

Маса

Празан                       = 1.024 kg

Нормална полетна      = 1.326 kg

Погон

Клипно-елисни мотор  = ИАМ К7 (420 KS)

Снага                         = 309 kW

Перформансе

Макс. брзина на H=0   = 251 km/h

Долет                          = 473 km

Плафон лета                = 7.000 m

Оперативно коришћење

Производња и побољшања авиона Р-100

Команде ВВ је крајем 1938. године од фабрике Рогожарски наручила прву серију од 15 авиона Р-100. Авиони прве серије су испоручени крајем јула 1939. године. Први примерци су одмах упућени у Ниш у Ловачку школу где је од ових авиона формирано посебно одељење. Другу серију од 10 авиона овог типа, Команда ВВ је наручила исте 1939. године. Ова серија је била намењена Школи гађања и бомбардовања у Белој Цркви. Сви авиони Р-100 друге серије су били наоружани једним митраљезом Дарн 7,7 mm и једним фотомитраљезом.

Коришћење авиона Р-100

Непосредно пред рат део авиона Р-100 је био распоређен по ловачким пуковима ВВ за тренажу резервних пилота ловаца. Сваки пук је добио један до три ова авиона.

Авиони Р-100 у Другом светском рату


Авион Рогожарски Р-100  са скијама уместо точкова

Италијани су запленили један авион Р-100, а Немци 11 ових авиона, остали су уништени у Априлском рату. Немци су заробљене авионе Р-100 предали својим савезницима Хрватима (НДХ) који су их оспособили и користили све време рата. У почетном периоду су коришћени за преобуку и тренажу пилота, а касније су опремљени носачем за бомбу од 90 или 100 kg, па су употребљавани за бомбаровање из стрмог понирања као обрушавајући бомбардер. Након преласка Ф. Клуза и Р. Чајавеца на страну партизана, неколико комада Р-100 је у улози класичног ловца патролирало на прилазима Загребу ради одбијања напада партизанских авиона. Задњи борбени лет на овом авиону извршен је 26. априла 1945. године када је поручник Јелак бомбардовао мост на реци Купи, код села Винице, да би успорио напредовање партизанских ослободилачких јединица. Два авиона овог типа су пред крај рата прелетела на партизанску страну а два су заплењена на аеродрому Лучко крај Загреба приликом ослобођења. Сва четири авиона која су преживела рат укључени су у Ратно ваздухопловство Југословенске Армије (РВ ЈА). По један су коришћени у 111. и 112. Ловачком пуку, трећи је коришћен у ВТЦ а четврти је користио командант 4. Бомбардерске дивизије Сава Пољанец. У ЈРВ ови авиони су летели до почетка 50. -тих година када су престали да се користе. Делови једног Р-100 се чувају у Музеју Ваздухопловства на Београдском аеродрому.

Земље које су користиле овај авион

Краљевина Југославија:

Хрватска-НДХ

Италија

Види још

Литература

  1. Петровић, M. Огњан (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: 30-87. ISSN: 1450-684X.
  2. Јанић, Чедомир (18. фебруара 1983.). „За школовање врхунских асова“ (на ((sr))). Фронт (YU-Београд: Народна армија) бр.1282. ISSN:.
  3. Микић, В. Војислав (2000) (на ((sr))). Зракопловство Независне Државе Хрватске 1941—1945. године. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије. ID=72669708.
  4. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: 88-106. ISSN: 1450-684X.
  5. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2..
  6. Ненадовић, Мирослав (1967) (на ((sr))). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189.

Спољашње везе

  1. http://www.goldenyears.ukf.net/ 
  2. http://www.airwar.ru/enc/other1/P100.html
  3. http://airspot.ru/catalogue/aircrafts/manufacturer/Rogozarski