Икарус 214


Авион Икарус 214 

Икарус 214 је југословенски двомоторни слободноносећи нискокрилац, дрвене конструкције, са увлачечим стајним трапом у гондоле мотора. Авион је био вишенаменски и служио је у Југословенском ратном ваздухопловству (ЈРВ-а) од 1951. до 1967. године. 

Пројектовање и развој

Систем конкурса при пројектовању авиона који је наслеђен из предратне Југославије, после рата се примењивао код нас све до 1956. (1958.) године када је за пројектовање авиона био задужен Ваздухопловнотехнички институт.

Први послератни конкурс је расписан 23. фебруара 1946. године за израду идејних пројеката неких типова авиона чији је развој почео пре Другог светског рата.Овај конкурс је расписан у четири категорије: спортско-туристички авиони, школски двосед за почетну обуку, тренажни двосед и двомоторни тренажни вишесед са варијантом за лаки транспорт. Конструкторски тимови су постојали још пре Другог светског рата и углавном су у истом саставу и наставили рад. На основу овог конкурса из 1946. г. у периоду од 1947. до 1952. г. пројектовано је више типова авиона међу којима и авион за обуку пилота бомбардера типа 214. “Конструкторска група бр. 5” Ваздухопловне индустрије је водио тада већ професор Машинског факултета у Београду инж. Сима Милутиновић. Његова конструкторска група је добила задатак да пројектује лаки транспортни авион који је добио војну ознаку 214. Касније је овој шифри авиона додат назив произвођача, тако да је коначан назив овог авиона био Икарус 214.

Авион Икарус 214 (серијска производња)

Израда прототипа је започета 1948. године у Икарусу и током 1949. године довршена су два прототипа авиона 214. У јулу 1949. г. извршена су мерења и одређивања тежишта на првом прототипу. Први лет првог прототипа прелазног бомбардера 214 је изведен са земунског аеродрома 07. августа 1949. године.

Први прототип авиона Икарус 214 ја био са фиксним (неувлачећим) стајним трапом иако то пројектом није било предвиђено (нестрпљење да се што пре почне са испитивањем авиона). На првом пробном лету отказао је један мотор, пилот поручник Никола Симић је покушао да окрене авион и да се спусти на аеродром у Земуну али је изгубио висину и пао у непосредној близини фабрике Икарус и погинуо. Анализом удеса констатовано је да због тога што се елиса угашеног мотора није могла да постави у положај „нултог“ отпора, великог отпора стајног трапа, недовољне површине вертикалних репних површина при несиметричној вучи и ограничене снаге мотора (Рангер СВГ-770Ц-Б1) дошло је до губитка висине и пада авиона.

Други прототип са истим мотором, увлачећим стајним трапом и повећаним вертикалним репним површинама је полетео 1951. године. Овај авион је након испитивања коришћен у ЈРВ а 10. октобра 1957. године прерађен у извиђачку верзију за аерофото снимање и имао је ознаки Икарус 214Ф. Летео је до 1959. године када је после једне несреће отписан.

Технички опис


Прототип Икарус 214 (са моторима Ренџер)

Авион 214 је био двомоторни слободноносећи нискокрилац, дрвене конструкције (труп, крила и репне површине), са увлачечим стајним трапом у гондоле мотора. Увлачење је било хидрулично. У увученом стању точак је вирио ван контура оплате. Репни точак се није увлачио и могао је да се блокира. Авион је био снабдевен са дуплим командама, ручна команда је била волан, а пренос од команди до крилаца је био жичани. 

Крила дрвене конструкције са две рамењаче кутијастог типа била су покривена брезовом лепенком. Између рамењача су били смештени резервоари за гориво. Хоризонтални и вертикални стабилизатори су били дрвене конструкције са две кутијасте рамењаче покривени лепенком. Кормила су била од дурала покривена платном. Труп авиона изведен је као чиста монокок сендвич конструкција као и код авиона Москито. Био је састављен из два дела који су били спојени у равни симетрије. То је била врло смела конструкција за труп авиона већих димензија и са већим отворима за прозоре и врата. Труп је био простран и могао је да се употребљава и за путничку варијанту.


Цртеж Икарус 214 са варијантама

На прототипима Икаруса 214 су првобитно била уграђена два ваздухом хлађена мотора Рангер СВГ-770Ц-ТБ. Њихова снага при полетању је била 520 КС (3150 о/мин), номинална снага 450 КС на 3700 м (3000 о/мин) и снага при крстарењу 337 КС на 4850 м (2725 о/мин). Бензин од најмање 91 октана. Елисе су биле Хамилтон Стандард двокраке са хидрауличном променом корака, пречника 2740 мм. Други прототип је касније добио моторе P&W Р-1340-АН-1 који су уграђивани и на серијским авионима. Мотор Pratt & Whitney (P&W) Р-1340-АН-1 је био деветоцилиндрични, звездасти, ваздухом хлађени мотор. Снага мотора при полетању је била 600 КС (2250 о/мин) на 914 м, трајна најповољнија снага 550 КС на 1524 м (2200 о/мин), најбрже крстарење 400 КС на 3140 м (2000 о/мин) и најповољније крстарење 400 КС (1900 о/мин). Бензин Б-95 октана (у 4 резервоара је стајало 780 литара). Елисе су биле Хамилтонове са противтеговима 12Д40 двокраке сталног броја обртаја. Верзија авиона са Прат & Витни моторима добила је ознаку Икарус 214Д.

Кабина авиона без обзира на верзију је имала два пилотска седишта. Код путничке верзије 214АС у предњем делу трупа било је постављено седам путничких седишта и то четири са десне и три са леве стране трупа. Авиони верзије могли су да се користе и за превоз терета када су скидана седишта а постављане алкице за везивање терета. Код верзије 214Ф уместо седишта за путнике постављено је лежиште за сниматеља и седиште за помоћника сниматеља. У носу авиона испред седишта десног пилота на уздужници доње оплате било је постављено седиште извиђача.

Варијанте авиона Икарус 214

      Икарус 214       - први прототип са Ренгер моторима

      Икарус 214D     - други прототип и сериски са моторима P&W (Pratt & Whitney)

      Икарус 214F     - авион намењен аерофото снимању

      Икарус 214AC   - путничка верзија која се користила за тренажу и навигацију

      Икарус 214PP   - против подморнички

      Икарус 214АМ2 - побољшана верзија 214PP

Техничке карктеристике авиона Икарус 214


Мотор Ranger V-770 који погони авион Икарус 214 прототип

Опште

Намена                      = вишенаменски борбени авион

Посада                      = 2 до 4 члана (у зависности од намене авиона)

Произвођач                = Икарус Земун

Први лет                     = 7.08.1949.

Почетак производње   = 1957.

Димензије

Размах крила              = 16,20 m,

Површина крила          = 29,80 m²

Дужина авиона            = 11,20 m,

Висина авиона             = 3,95 m,

Маса

Тежина празног авиона          = 3.965 kg,


Мотор Pratt and Whitney Wasp авиона Икарус 214D (серијски)

Максимална полетна тежина  = 5.025 kg,

Погон

Мотор    =  2 х Ренџер SVG-770C-B1 или 2x Прат&Витни Р-1340АН-1

Снага     = 2x330 kW или 2x440 kW

Елиса     - двокрака метална променљивог корака,

Стајни трап - увлачећи

Перформансе

Максимална брзина  = 365 km/h,

Путна брзина            = 302 km/h,

Долет                       = 1.080 km,

Плафон лета             = 7.000 m

Наоружање

Стрељачко        = 3  митраљеза, калибар 7,92 mm,

Бомбардерско   = 4 лаке бомбе по 50 kg

Оперативно коришћење


Авион Икарус 214 у поздини падобранаца

Укупно је направљено 22 авиона, два прототипа и серија од само 20 примерака, тако да Икарус 214 није наишао на ширу употребу у ваздухопловству. Током тестирања утврђено је да овај авион неће моћи да одговори основној намени (лаки двомоторни бомбардер), томе је такође допринео непредвидиво брз развој ловачко бомбардерске авијације која преузима улогу средњих бамардера. Икарус 214 је углавном коришћен као школски тренажни за обуку пилота бомбардера и при навигацији дању и ноћу (верзија Икарус 214АС).

Транспортна варијанта овог авиона могла је да превезе до 8 путника или падобранаца. Године 1959. неки модели су коришћени и за морнаричко извиђање, а због недостатка потребне опреме могао је летети на извиђачке мисије само дању и то под добрим метеоролошким условима. Године 1961. два авиона су опремљена тако да су могла вршити и противподморничко извиђање Икарус 214ПП, и побољшана верзија Икарус 214АМ2. Сви модели су повучени из војне употребе 1967. године. Шест авиона су дата Ваздухопловном Савезу Југославије и наставили су да лете у цивилним аеро-клубовима (Љубљана, Загреб, Нови Сад, Вршац, Скопље и Сарајево) где су коришћени за транспорт и падобранске скокове. Сви су потпуно повучени из употребе током 70-их година двадесетог века.


Остаци авиона Икарус 214 у Музеју ваздухопловства Београд

Иако овај авион није у потпуности одговорио намени за коју је пројектован, па тиме није одиграо неку значајнију улогу као авион ратног ваздухопловства био је веома значајан са становишта развоја ваздухопловне индустрије у нас, а остао је у лепом сећању и многих падобранаца. Један примерак овог авиона се од 2001. године чува у Музеју Ваздухопловства на аеродрому Београд, где чека боља времена да буде рестауриран.

Земље које су користиле овај авион

Југославија-ФНРЈ/СФРЈ

  • РВ и ПВО,
  • Ваздухопловни савез Југославије

Види још

Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ

Сима Милутиновић

Литература

  1. Бојан Б. Димитријевић "Југословенско ратно ваздухопловство 1942.-1992."
  2. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
  3. Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
  4. Команда РВ и ПВО; ЧУВАРИ НАШЕГ НЕБА, Команда Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, Београд, 1977. године 
  5. Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (јун 2004.). Архива. „Домаћи авион "214"“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 59: стр. 33 - 36. ISSN: 1450-6068.
  6. Nebojša Đokić, Avion 214, (2012) http://www.mycity-military.com/Avioni/Avion-214.html

Спољашње везе

  1. http://www.airwar.ru/enc/other/214.html 
  2. http://www.ikarbas.rs 
  3. http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/Licna-karta-Ikarus-214.html 
  4. http://www.aeroklub-sarajevo.ba/911.htm 
  5. http://www.servinghistory.com/topics/Ikarus_214 
  6. http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/motori.html 
  7. http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/af2/types/ikarus.htm