СИАИ S.13


Авион СИАИ S.13 или Савоја S.13

СИАИ S.13 или Савоја S.13 (итал. SIAI S.13) је хидроавион Првог светског рата, спадао је у класу вишенаменских хидроавиона (извиђач-ловац-путнички). Направљен у Италији а по лиценци је рађен и у Француској и Шпанији. Авион је први пут полетео 1919. године.

Пројектовање и развој

Једна од италијанских фабрика авиона која је производила авионе ФБА по француској лиценци била је СИАИ (SIAI) позната под називом Савоја (Savoia) ова фабрика је произвела 500 примерака авиона ФБА Typ H. На почетку производње ФБА авиона они су за главног конструктора поставили младог инж. Рафаела Конфлентија (Raffaele Conflenti) који није губио време него је прионуо на посао и већ у току рата пројектовао фамилију „летећих чамаца“ чија је ознака почињала словом S. После успешног S.8 који је био завршен за време рата у послератном периоду направљени су авиони S.9 и S.12 а 1919. године, светлост дана је угледао авион S.13 са мотором Isotta Fraschini V6 снаге 250KS који је био мања верзија претходног авиона S.12. Намера пројектанта је била да од авиона S.12 који је био извиђач-бомбардер направи авион S.13 предвиђен за извиђачко-ловачке задатке.

Варијанте авиона Савоја S.13



Авион СИАИ S.13 или Савоја S.13 са ознакама Шведске морнарице

СИАИ S.13 - хидроавион двосед производна верзија,

СИАИ S.13 Tipo - хидроавион једносед,

СИАИ S.13bis - хидроавион путничка варијанта,

КАМС S-13 - хидроавион двосед рађен у Француској по лиценци,

Технички опис

Авиони СИАИ/Савоја S.13 су једномоторни двокрилни двоседи извиђачко-ловачки хидро авиони. Авион је потпуно дрвене конструкције труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су танког провила, четвртастог облика са равним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по два пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. У међу простору између крила је био смештен линијски мотор Isotta Fraschini V6 снаге 187 kW, који је био причвршћен на челичну конструкцију (балдахин) ослоњену на труп авиона. Четворокрака потисна елиса која покреће авион је направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила. Пилот и осматрач су седели један поред другог. Осматрач је на располагању имао митраљез намењен за напад и одбрану авиона. Код троседе варијанте, у самом носу авиона испред пилота је седео стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,7 mm.[1].

Техничке карактеристике



Цртеж авиона СИАИ S.13 или Савоја S.13

Опште

Намена                       = морнарички бомбардерски авион и извиђач

Посада                       = 2 или 3 члана

Земља порекла          = Италија

Произвођач                = Италија SIAI, Француска CAМS, Шпанија Морнаричка радионица у Барцелони

Први лет                     = 1919.

Почетак производње   = 1919.

Уведен у употребу      = 1919.

Повучен из употребе   = 1926.

Статус                         = неоперативан

Први корисник             = Италијанска поморска авијација Regia Marina

Димензије

Дужина                       = 9,92 m

Размах крила              = 13,8 m

Висина                        = 3,10 m

Површина крила          = 40,00 m²



Мотор Isotta Fraschini V6 авиона СИАИ S.13 или Савоја S.13

Маса

Празан                        = 1.000 kg

Нормална полетна       = 1.400 kg

Погон

Клипно-елисни мотор   = 1 х Isotta Fraschini V6

Снага                          = 1 x (250KS) или 187 kW

Перформансе

Макс. брзина на Hopt  = 197 km/h

долет                          = 500 km

плафон лета                = 6.200 m

аутономија                  = 3 сата 

Наоружање

Ватрено (стрељачко) наоружање

Митраљез 1 напред,калибар 7,7 mm

Оперативно коришћење



Авион СИАИ S.13 који је освојио Шнајдеров куп 1919.

Дванаест хидроавион СИАИ/Савоја S.13 су испоручени Италијанском поморском ваздухопловству (Regia Marina), 4 су испоручена шведској морнарици и били у служби до 1924. године, два авион су испоручени 1922. године Југословенском поморском ваздухопловству. Француској фирми CAMS је продата лиценца на основу које су они производили тај авион под ознаком (CAMS S-13). У Шпанији је такође на основу лиценце у Морнаричкој радионици у Барцелони произведено седам ових авиона. Хидроавион СИАИ/Савоја S.13 је још продат Норвешкој и Јапану. У току 1919. године овај авион је учествовао је у Шнајдетовом[2] купу и освојио га[3][4], тако да је једноседи S.13 добио популаран назив S.13 tipo Schneider. У Употреби се хидроавион СИАИ/Савоја S.13 задржао до половине двадесетих година двадесетог века.[5].

Коришћење хидроавиона Савоја S.13 у југословенском Поморском ваздухопловству

По окончању ратних операција до завршетка Париске мировне конференције оружане снаге ново створене државе су имале функцију само да заштите заробљени ратни материјал заостао иза Аустроугарске. Јадранска обала је била подељена на три окупационе зоне: северни део под британском окупацијом, срењи део под италијанском а јужни део обале под француском окупацијом. Након потписивања мировног уговора и повлачења савезника почетком 1920. године формирана је ратна морнарица (РМ) и поморско ваздухопловство (ПВ). Током прве године постојања, ПВ је искључиво користило хидроавионе заробљене од аустроугарског ПВ. Пет заробљених сувоземних ловаца Феникс са аеродрома у Игалу ПВ је уступило југословенском војном ваздухопловству (ВВ) а они су у Италији 1921. године купили пет хидроавиона (три ФБА Typ H и два Савоја S.13) који су испоручени марта месеца 1922. године и предати ПВ. То је била прва набавка ратног материјала у Краљевству СХС (Југославији).[6]

У југослованском ПВ (поморском ваздухопловству Краљевине СХС) су коришћена два хидроавиона типа Савоја S.13, који су набављени 1922. године у Италији. Коришћени су у почетку као извиђачи, а касније углавном за прелазну обуку пилота хидроавиона до 1926. године.

Земље које су користиле овај авион

  • Француска
  • Италија
  • Јапан
  • Норвешка
  • Шпанија
  • Шведска
  • Југославија

Види још

Ханза-Бранденбург W.18

Ханза-Бранденбург W.13

Референце

  1. Isaić, Vladimir; Danijel Frka . Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb (2010.): Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6.
  2. „Schneider Trophy Races“. www.schneider-cup.com Приступљено 14. 9. 2011.
  3. „Latest News and Information on Sopwith 1919 Schneider Cup Seaplane“. informationonparrots.com.
  4. „BOURNEMOUTH,Seaplane operations“. daveg4otu.tripod.com. Archived from the original on 10. 7. 2012.
  5. Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
  6. Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства (на ((sr))). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић, стр.604-613.

Литература

  1. Лучић, Душан (1936), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  2. Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. стр. 604-613.
  3. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  4. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
  5. Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
  6. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  7. Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.) (на ((sr))). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.
  8. Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. стр. 381.
  9. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=82
  10. http://www.aviastar.org/air/italy/siai_s-13.php
  11. http://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft30111.htm
  12. http://informationonparrots.com/news/Sopwith-1919-Schneider-Cup-Seaplane.html
  13. http://www.avrosys.nu/aircraft/MFV/59Savioa.htm
  14. http://daveg4otu.tripod.com/airfields/bef.html
  15. http://www.flickr.com/photos/agentsmart/5204303350/
  16. http://www.schneider-cup.com/SchneiderCupAircraft.html
  17. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14014.0;wap2