Девоатин D.9



Авион Девоатин D.9

Девоатин D.9 / Dewoitine D.9 је француски ловачки авион развијен између два светска рата. Авион је први пут полетео 1924. године. Производио се од 1925 до 1926. године и то у матичној фирми Девоатин у Француској и по лиценцама у италијанској фирми Ансалдо. Авион је летео под заставом Италије, Швајцарске, Белгије и Југославије.

 

Пројектовање и развој

Авион Девоатин D.9 је пројектовао инжењер Емил Девоатин на основу свог првог авиона Девоатин D.1 коме је повећан распон крила и уграђен јачи звездасти мотор. Био је једноседи ловац парасол направљен да побољша карактеристике у односу на свог претходника. Први прототип је полетео јуна 1924. године, а испитивања завршена и формиран коначни облик авиона почетком 1925. године.



Авион Девоатин D.9

Технички опис

Авион Девоатин D.9 је једнокрилни - висококрилац, једносед, металне конструкције, са по две косе упорнице на сваком крилу. Крило је било четвртастог облика металне конструкције од дуралуминијума пресвучено платном. Труп авиона је такође био металне конструкције (дуралуминијумске цеви спојене закивцима) и обложен дуралуминијумским лимом. Иза крила у трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина. Авион је у кљуну имао радијални ваздухом хлађен звездасти мотор Gnome-Rhone 9Ab Jupiter снаге 308kW/420КС. Покретала га је дрвена двокрака елиса фиксног корака. Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављана на осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. У зимском периоду уместо точкова су на стајни трап монтиране скије. Амортизација стајног трапа је била помоћу гумених ужади (сандова). Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика.

Техничке карактеристике


Авион Девоатин D.9 цртеж

Опште

име                   = Девоатин D.9

намена              = ловачки авион

посада              = 1 члан

порекло             = Француска

произвођач        = Dewoitine Француска и Ансалдо Италија 

први лет            = 1924. 

почетак производње  = 1925.

уведен у употребу     = 1926.

повучен из употребе  = 1937.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Италија

број примерака      = 158

Димензије

дужина                  = 7,30 m

размах крила         = 12,80 m

висина                   = 2,93 m

површина крила     = 25,00 m2


Мотор Gnome-Rhone 9Ab Jupiter авиона Девоатин D.9

Маса

маса празан           = 945 kg

маса полетна          = 1.333 kg

Погон

КЕМ                       = 1 x Gnome-Rhone 9Ab Jupiter

КЕМ снага              = 1 x 308 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 420 KS

Перформансе

брзина максимална   = 245 km/h

долет                        = 400 km

плафон лета             = 8.500 m

брзина пењања         = 525 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан:

2 x митраљез Vickers 303, калибра 7,7mm (напред фиксни којима гађа пилот кроз обртно поље елисе) 

 

Корисници

Оперативно коришћење



Авион Девоатин D.9 из састава ВВКСХС

Мада Француска није за своје потребе купила ниједан авион Девоатин D.9, овај авион је произведен у доста великом броју захваљујући Италији која је још 1924. године наручила истовремено када и D.1 и један авион D.9. Италијанска фирма Анасалдо је купила лиценцу за производњу ових авиона и произвела је у току 1925-26. укупно 147 комада. Авион произведен у Италији имао је назив Ансалдо AC3 на тај начин је Италија постала највећи корисник авиона Девоатин D.9. Швајцарска је купила 3 примерка а Белгија један примерак.

Оперативно коришћење у Војном ваздухопловству Краљевине Југославије

Југославија је купила 6 примерака авиона Девоатин D.9, као допуну 44 примерака авиона Девоатин D.1. Авиони за Југославију су произведени 1925. године, а у оперативну употребу су ушли у току 1926. године. Авиони су били у саставу ескадрила стационираних на аеродрому у Земуну. У наоружању ВВ КСХС одржао све до 1937. године као авион за обуку и тренажу пилота у акробатским летовима. Ове авионе је ВВ КСХС је узело највише из разлога да тестира нови мотор Gnome-Rhone 9Ab Jupiter за кога је купљена лиценца и касније се производио у Југославији.

Види још

Литература

1. Лучић, Душан (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. Нови Сад: Ваздухопловни гласник.

2. Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације : [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).

3. Петровић, Огњан (2000) (на ((sr))). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN: 1450-684X.

4. Петровић, Огњан (2004) (на ((sr))). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 3/2004. ISSN: 1450-684X.

5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.

6. Вељовић, Живојин (1972) (на ((sr))). Пет деценија Змаја. Земун: ИПМ Змај.

7. Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.

8. Spick, Mike (2002). „Ansaldo AC3“ (на ((en))). The Illustrated Directory of Fighters. USA- St.Paul: Salamander Book Ltd.. стр. str. 20. ISBN 0-7603-1343-1.

9. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

Спољашње везе

1. „D.9“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 (www.airwar.ru)

2. B. Parmentier (17. 12. 1999). „Dewoitine D-9“ (на ((fr))). Авиафранс (www.aviafrance.com)

3. „Dewoitine D 9“ (на ((en))). Авиастар (www.aviastar.org)

4. „Dewoitine D9C1“ (на ((sr))). www.paluba.info 

5. „Dewoitine D 9 (France) (1924)“ (на ((en))). www.the-blueprints.com 

6. „Dewoitine D.1/D.9“ (на ((ru))). Avia Deja Vu