Флит модел 10


Авион Флит модел 10

Флит модел 10 / Fleet model 10 је канадски једномоторни двокрилани авион за почетну обуку пилота развијен 1934 године на основи авиона Флит модел 7. Авион је мешовите конструкције онако како су се градили авиони у то време: дрвено метална конструкција трупа, дрвено конструкција крила, највећи део крила и трупа облепљен импрегнираним платном и класничним неувлачећим стајним трапом. Као погонска група коришћени су различити авионски мотори углавном ваздушно хлађени следећих произвођача: Kinner, Warner Super Scarab, Wright-Gipsy и Merasco, са распонима снага од 75 до 130 kW. 

 

Пројектовање и развој


Авион Флит модел 10 из 1934. године

Фабрика авиона Consolidated Aircraft Corporation позната по пројектовању и производњи хидроавиона, направила је за америчку војску авион за почетну обуку војних пилота Consolidated PT-3 који је уведен у употребу 1927. године. Овај авион је имао добар тржишни потенцијал и као цивилни авион па су у Consolidated-у направили пројект цивилног авиона који је добио ознаку Consolidated Model 14 "Husky Junior". Из данас непознатих разлога Consolidated је одустао од овог пројекта да би предузимљиви  Рубин Х. Флит откупио сва права на овом пројекту, формирао фирме Fleet Aircraft Inc. за производњу авиона у САД-у и Fleet Aircraft Ltd. у Онтариу у Канади. Нова компанија није производила авион под називом "Husky Junior" него као Fleet model 1. Авион је био опремљен звездастим, ваздухом хлађеним мотором Warner Scarab снаге 82 kW.

Авион се развијао како у техничком тако и технолошком смислу, на тржишту је добро пролазио, тако да је настала читава фамилија авиона под називом Флит. Када је 1934. године из Кине стигла поруџбина, на бази Модела 7 направљена је експортна верзија авиона Fleet model 10. На овом авиону у односу на Модел 7, извршена је реконструкција репа, кокпита и стајног трапа, направљен балдахин у облику слова V, уграђене кочнице на точковима и низ других мањих побољшања. 

 

Технички опис


Цртеж авиона Флит Мод 1

Авион Флит модел 10 је двокрилни једномоторни, двосед, комбиномане конструкције. Крилa su билa правоугаоног облика дрвене конструкције од смреке а сва ојачања су направљена од дуралуминијума а пресвучена импрегнираним памучним платном. Крила су између себе била повезана са по једном упорницом у облику слова N на сваком крилу. Упорнице су направљене од танкозидих цеви легираних хром челика високе чврстоће. Крилца за управљање авионом су се налазила на доњим крилима. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника истих димензија стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Што је олакшало улажење и излажење посаде у авион.

Труп авиона је металне конструкције (танкозиде хромом легиране челичне цеви спојене заваривањем) и обложен предњи део дуралуминијумским лимом а задњи део трупа и реп импрегнираним платном. Капотажа мотора је имала отворе кроз које је топао ваздух излазио из моторног простора и тиме олакшавало хлађење мотора. Кратке издувне цеви из сваког цилиндра су вириле из алуминијумске облоге мотора. Иза крила у трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина са два седишта у тандем распореду (један иза другог) у којој су седели је пилот-инструктор и питомац-ученик, обојица су била заштићена ветробранским стаклом. Ивице кокпита су биле тапациране кожом како би заштитиле чланове посаде од повреда приликом нрегуларности лета. Седишта су била метална и подесива по висини и комотна да се смести пилот са падобраном, абила су опремљена појасевима за везивање који су се лако ослобађали у случају потребе. Авион је у кљуну имао ваздухом хлађен мотор најчешће звездастог распореда цилиндара снаге од 75 до 130 kW. Покретала га је дрвена двокрака елиса фиксног корака. 

Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављана на еластичну осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. Гуме на точковима су биле ниског притиска. Амортизација стајног трапа је била помоћу амортизера уграђених у стубове. У зимском периоду уместо точкова су на стајни трап монтиране скије. Код хидро варијанте овог авиона уместо точкова су били монтирани пловци. Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје је било троугластог облика.

Варијанте авиона

     Fleet Model 10A - верзија са мотором Kinner снаге 75 kW

     •Fleet Model 10B - верзија са мотором Kinner снаге  93 kW

     •Fleet Model 10D - верзија са мотором Kinner снаге 118 kW

     •Fleet Model 10-32D - исти као Model 10D, али са размахом крила већим за 1,22-m

     •Fleet Model 10E - верзија са мотором Warner снаге 92 kW

     •Fleet Model 10F - верзија са мотором Warner снаге 108 kW 

     •Fleet Model 10G - верзија са мотором de Havilland Gypsy Major снаге 100 kW (за Португалију и Румунију)

     •Fleet Model 10H - верзија са мотором Menasco C-4S 

Техничке карактеристике


Мотор Kinner B-5 авиона Флит модел 10

Опште

име                   = Флит модел 10 /Fleet Model 10

намена              = авион за основну обуку пилота

посада              = 2 члан

порекло             = Канада и САД 

први лет            = 1934. 

почетак производње  = 1934.

уведен у употребу     = 1934.

повучен из употребе  = 1946.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Кина

број примерака      = 

Димензије

дужина                  = 6,64 m

размах крила         = 8,53 m

висина                   = 2,36 m

површина крила     = 18,05 m2


Мотор Де Хевиланд Џипси Мајџор авиона Флит модел 10

Маса

маса празан           = 509 kg

маса полетна          = 908 kg

Погон

КЕМ                       = 1 x Kinner B-5

КЕМ снага              = 1 x 92 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 125 KS

Перформансе

брзина максимална   = 167 km/h

долет                        = 483 km

плафон лета             = 3.200 m

брзина пењања         = 120 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан:


Авион Флит модел 10 са мотором Џипси Мајџор

Корисници

Оперативно коришћење


Авион Флит модел 10 са пловцима

У жељи да привуче цивилног купца Флит је на авионима Модел од 1 до 7 смањио снагу мотора која се код PT-3 износила 200 KS на 90 до 120 KS, јер му је економичност код цивилних авиона била важнија од брзине и акробатских способности које је морао да има војни авион. Напомиње се, да је војни авион био робустан и снажан да је могао да изводи било коју акробатску операцију и при томе авион није постављао никаква ограничења, ограничења су била издржљивост пилота. 

Флит-ови авиони су били веома распрострањени у САД-у и Канади само у првој години рада Fleet Aircraft Inc. је продао преко 300 примерака ових авиона, док је  канадска филијала Флит-а Fleet Aircraft Ltd. само канадском ваздухопловству испоручила 600 примерака ових авиона.

Авиони Флит су се продавали и користили у следећим земљама: Аргентина, Кина, Канада, САД, Румунија, Португалија, Мексико, Турска, Југославија и Израел. Сем у САД-у и Канади овај авион се на основу лиценцног права производио још и у Румунији.

Оперативно коришћење у Југославији


Авион Флит  у хангару хидробазе у Дивуљама за време рата

Поморско ваздухопловство Краљевине Југославије је 1936. године купило два хидроавиона Флит модел 10 који су служили за обуку поморских пилота. После неколико година интензивног летења оргинални амерички мотори Kinner су се истрошили па су их заменили домаћим Walter-NZ od 120 KS. Оба авиона су била у летном стању до Другог светског рата. 

По капитулацији Југославије, Италијани су заробили  авионе Флеет. Оба су завршила у бази Дивуље, а са једним од њих је италијански пилот имао удес при покушају лета, па су другом скинули крила и гурнули у крај хангара са осталим авионима. Када је капитулирала Италија у близини базе није било већих партизанских јединица која би заузела базу, па су непријателски војници искористили прилику и део људства је успело да побегне у Италију са 7 хидроавиона, и тамо се предали савезницима. 

Бивши наредник хидропилот Цирил Врабич је успео да наговори једног подофицира-механичара да скине магнете са тог авиона и да му их да. На тај начин је био сигуран да неће са овим авионом неки италијански пилот отићу преко мора. Механичари Раде Вукчевић и Јоже Шуштерич, су са двојцом заробљених италијанских механичара који су хтели да им помогну, поправили авион за један дан. А на крилима и трупу су нацртали велике црвене петокраке. Извукли су авион на воду, насули уље и гориво и обавили  пробни лет, 10 IX 1943., а онда истог дана  увече, пребазирали хидроавион у Врањице код Трогира. Већ 11 IX у 5 h ујутру извршен је први задатак, извршили су извиђање Немачке колоне која је ишла ка Дивуљама. Од 11 IX па до  6 X 1943. кад је настрадао због квара, овај партизански хидроавион је укупно обавио  30.летова.

Види још

Литература

1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

2. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.

Спољашње везе

 1. http://www.eaa231.org/Museum/Fleet/Fleet.htm

 2. http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft21518.htm

 3. http://fleet-club.com/ifc/Photo_Galleries/Pages/Model_10.html

 4. http://www.aerofiles.com/_fleet.html

 5. http://www.canadianwings.com/Aircraft/aircraftDetail.php?FINCH-217

 6. http://www.airwar.ru/enc/other1/fleet1.html

 7. http://www.airwar.ru/enc/other1/fleet7.html

 8. http://www.airwar.ru/enc/other2/fleet16.html

 9. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=94

10. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19724.0