Бикер Bü 131 Јунгман


Авион Бикер Bü 131 Јунгман

Бикер Bü 131 Јунгман / Bücker Bü 131 Jungmann  је немачки школски једномоторни, двокрилни, двоседи авион мешовите конструкције, који је служио за основну обуку пилота уочи, за време и непосредно после Другог светског рата.

Конструктор је био шведски инжењер Андерс Ј. Андерсон (Anders Ј. Andersson). Прототип је полетео 27.04.1934. године. 

Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије је током 1939 и 1940. године купило 149 Бикер Bü 131D-2 Јунгман авиона, у току рата овај авион је користило ваздухопловствао НДХ а после рата Југословенско ратно ваздухопловство. 

Пројектовање и развој


Авиони Бикер Bü 131  и Bü 133

Карл Клеменс Бикер (нем. Carl Clemens Bücker) је рођен 1895. године, у Првом светском рату бавио се хидро авионима да би се после рата преселио у Шведску где ради за потребе шведске ратне морнарице. У Штокхолму 1923. године оснива фирму за пројектовање и производњу авиона која ради до 1932. године када се враћа за Немачку. У шведској је сарађивао са шведским инжењером Андерс Ј. Андерсоном (Anders Ј. Andersson) кога је повео са собом у Немачку и када је 1933. године основао фирму Bücker Flugzeugbau GmbH инж. Андерсон је постао шеф конструкционог бироа и вођа пројеката свих авиона које је производила ова фирма.

Конвенционални двокрилац Bücker Bü 131 Jungmann је пројектовао 1932. у Johannistal-у (Берлин) главни пројектант шведски инжењер Anders J. Andersson заједно са ваздухопловним инжењером Gösta B. Rytta. Највећи део прорачуна и цртежа они су направили у своје слободно време. Прототип овог авиона је направљен у рекордном времену тако да је први пробни лет обављен 27.04.1934. године.

У периоду од 1933. године до краја Другог светског рата у фирми Bücker Flugzeugbau GmbH је пројектовано и направљено 6 авиона: Bü 131 Јунгман (1934.); Bü 133 Јунгмајстер (1935.); Bü 134 Прототип (1936.); Bü 180 Студент (1937); Bü 181 Бестман (1939.); и Bü 182 Корнет (1938.). Од ових шест авиона три су постала светски позната Bü 131 Јунгман; Bü 133 Јунгмајстер и  Bü 181 Бестман

Први производ ове фирме је био спортско-туристички школски авион Бикер Bü 131 Јунгман и из њега изведени акробатски авион Бикер Bü 133 Јунгмајстер су произведени у преко 5000 примерака и извезен у преко 23 земље. Bü 181 Бестман је постао авион за обуку у немачком ратном ваздухопловству и у Bücker Flugzeugbau GmbH је од 1939 до 1945 као и у Шведској, Чехословачкој и Египту (после рата) произведено између 4500 до 5000 примерака.

Технички опис


Скелет авиона Бикер Bü 131 Јунгман

Авион Бикер Bü 131 Јунгман је двокрили двоседи једномоторни авион мешовите конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, са полукружном горњом страном. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским мотором, Hirth HM 504 A-2 снаге од 105 KS. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи) и нису заклањали поглед пилоту. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака и пречника 2,1 m.

Носећа структура трупа авиона је била направљена као заварена решеткаста конструкција од високо легираних хром молидбен челика високе чврстоће. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен импрегнираним платном. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Главни резервоар за гориво се налазио између мотора и кабине пилота.

У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Ученик је седео на првом месту у отвореном кокпиту а инструктор у другом, оба кокпита су била заштићена ветробранским стаклом. Ивице кабина су биле тапациране кожом што је смањивало број повреда пилота и инструктора. Кабине, горња обла површина авиона и под трупа су били од дрвета обложени дрвеном лепенком. 


Кокпити авиона Бикер Bü 131 Јунгман

Авион је имао дупле команде и инструмент табле у оба кокпита. Иза седишта инструктора постојао је простор за смештај опреме или пртљага чији се поклопац отварао споља. Са обе стране обе кабине су се налазила вратанца која су се отварала ка споља и то на доле што је знатно олакшавало улаз и излаз пилота из кабине.

Крила су била металне конструкције, нападне ивице крила су била обложена дрвеном лепенком а затим пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и на доњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром металних упорница. Затезачи су били од челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника истих димензија стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Оба крила су имала стреласти облик, тј. крајеви крила су била померена ка репу авиона у односу на корен. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности. Крила су се могла веома лако демонтирати а једно крило је било тешко свега 13 kg. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од металних цеви пресвучена платном. Хоринзонтални стабилизатори су били укућени (ослоњени) челичном везом за вертикални стабилизатор.

Aвион је имао класичан стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона. Предњи точкови су били опремљени механичким кочницама. Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, класичан фиксан са еластичном осовином, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. На стајни орган се веома лако могу монтирати скије или пловци. Решеткасте ноге стајног трапа су биле обложене платном, како би у лету авиона стварале што мањи аеродинамички отпор.

Компактна и чврста конструкција авиона Bü 131 му је омогућавала оптерећење до "12 g", а крилца за управљање која су се налазила и на горњим и доњим крилима омогућавале су високу маневарску способност авиону чије су акробатске способности зависиле од могућности пилота а не од авиона.

Варијанте авиона Bü 131

Авион Bü 131 је прављен у неколико варијанти:

  • Bü 131 V-1 - прототип са мотором Hirth HM 60 R (80 KS)
  • Bü 131 A - оригинална продукциона верзија са мотором Hirth HM 60 R (80 KS)
  • Bü 131 B - побољшана верзија са снажнијим мотором Hirth-HM-504A-2 (105 KS)
  • Bü 131 C - један авион са Cirrus линиским мотором (90 KS)
  • Bü 131 D - замењена верзија Bü 131 B из 1938. године. Разликује се споља по већој елиси. Мотор Hirth HM 504 A-2 (105 KS)
  • Kokusai Ki-86A - јапанска лиценцна верзија за Јапанско ваздухопловство са Hitachi-мотором. Направљено је 1037 авиона.
  • Kyushu K9W1 - јапанска лиценцна верзија за Јапанску морнарицу са Hitachi-мотором. Направљено је 339 авиона.
  • CASA 1.131 - шпанска лиценцна верзија. Мотор: Elizalde (ENMA) Tigre G-IV A (125 KS) или B (150 KS)
  • Tatra T-131 - чехословачка лиценцна верзија. Мотор: Walter Minor 4-II (105 KS)
  • Aero C-104 - чехословачка послератна верзија (1946 - 1949). Мотор: Walter Minor 4-II (105 KS)

 

Техничке карактеристике


Авион Бикер Bü 131 Јунгман

Опште

име                   = Бикер Bü 131 Јунгман

намена              = школски авион за основну обуку пилота

посада              = 2 члана (пилот и инструктор)

број путника      = 0

порекло             = Нацистичка Немачка

произвођач        = Bücker Flugzeugbau GmbH

први лет            =  27.04.1934.

почетак производње  = 1935. - 1949.

уведен у употребу     = 1935.

повучен из употребе  = 1960.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Нацистичка Немачка

број примерака      =  око 5.000

Димензије

дужина                  = 6,62 m

размах крила         = 7,40 m

висина                   = 2,35 m

површина крила     = 13,50 m2


Мотор Hirth HM 504 инсталиран на авионu Бикер Bü 131

Маса

маса празан           = 380 kg

маса полетна          = 670 kg

Погон

КЕМ                       = 1 × Hirth HM 504 / Walter Minor 4-II

КЕМ снага              = 1 x 78 / 78 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 105 / 105 KS

Перформансе

брзина максимална  = 183 km/h

долет                        = 628 km

плафон лета              = 4.050 m

брзина пењања         =  168 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

 

Земље које су користиле Авион Bü 131


Мотор Walter Minor 4 авионa Бикер Bü 131 Јунгман

 

Оперативно коришћење

Са појачаним мотором у односу на прототип, авион Бикер Bü 131 Јунгман је прихватило немачко ратно ваздухопловство (Luftwaffe) као авион за основну обуку пилота. Због својих добрих карактеристика овај авион је у тој улози остао до краја рата 1945. године. Након овога уследио је извоз овог авиона у Швајцарску, Мађарску, Румунију, Бугарску, Шпанију, Шведску и Југославију. Ови авиони су се користили за обуку пилота, извођење демонстрационих летова, акробације, извиђање, бацање летака и дотурање муниције ратним јединицама. 

Произведен је у преко 3000 примерака у немачкој фирми Bücker Flugzeugbau GmbH из Берлина, а на основу лиценце је произведено још преко 2000 комада. Лиценцно се производио у Швајцарској, Јапану, Чехословачкој и Шпанији, а производња је трајала од 1934 до 1960-тих. година. У Пољској је средином деведесетих година двадесетог века обновљена производња авиона Bü 131.

Авион Bü 131 у Југославији


Пилот Хамдија Хоџић на авиону Јунгман у Гламочу 1944.

Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је у периоду 1939-40 увезло 50 примерака авиона Бикер Bü 131 D2 Јунгман а 1 авион истог модела је реквириран 1939. године. Ови авини су одмах распоређени по пилотским школама. У Фабрици Утва из Панчева је монтирано 98 авиона Bü 131 D2 у периоду 1940-41. Од овог броја 30 ових авиона је распоређено у борбене јединице као помоћни авиони а остатак су дислоцирани у неборбене јединице углавном у пилотске школе. Тако је Bü 131 D2 био најбројнији и најновији од три стандардна основна школска авиона у Војном ваздухопловству краљевине Југославије.

У току Априлског рата непријатељ је заробио 44 ова авиона и продали су их ратном ваздухопловству квислиншке НДХ који су их користили за обуку пилота, извиђање, бацање летака и дотурање муниције ратним јединицама.  

Интересантно је да је први покушај прелета Партизанима догодио 15. октобра 1941. године. То је урадио пилот (часнички намјесник) Никола Секулић. Тог дана су три авиона Бикер Bü 131 D2 Јунгман из зракопловства НДХ, требала да прелете из Загреба у Сарајево. Пилот Секулић се одвојио од групе и слетео код Прњавора. По слетању је кренуо да тражи Партизане, али су у међувремену сељаци  уништили авион.

Сви преостали авиони из рата овог типа су коришћени после рата у Југословенском ратном ваздухопловству где је у употреби било око 40 примерака од 1945 до 1948, после чега је по обичају, већина авиона предата Ваздухопловном савезу Југославије.

Види још

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
  3. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  4. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  6. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  7. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier 1. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5465-2.
  8. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  9. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  10. Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.

Спољашње везе

  1. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19724.0
  2. http://www.airwar.ru/enc/other2/bu131.html
  3. http://www.aviastar.org/air/germany/bucker_jungmann.php
  4. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=92
  5. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_bu131_dt.php
  6. http://www.bredow-web.de/Museum_Duxford/Bucker_Jungmann/bucker_jungmann.html
  7. http://v-aviation.com/13.html
  8. http://flybuecker.de/b%C3%BCcker-b%C3%BC-131-jungmann/
  9. http://utva-avioni.herobo.com/?page_id=2
  10. http://www.athenianaviatorscollection.com/bu_131.html 
  11. http://www.buecker-museum.de/geschichte/bueckers_flugzeuge/bue131/bue131.htm
  12. http://www.buecker-museum.de/geschichte/fotogalerie/flugzeuge/bue131/gal01/131_01.htm
  13. http://www.bucker.info/
  14. http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Bu131.htm