Месершмит Bf 108 B-1 Таифун


Авион Месершмит Bf 108 B-1 Таифун

Месершмит Bf 108 B-1 Таифун / Messerschmitt Bf 108 B-1 Taifun  је немачки туристичко школски једномоторни, јенокрилни, нискокрилни, авион потпуно металне конструкције, који је служио за преобуку пилота за ловце Ме 109 у време непосредно пре, за време и  после Другог светског рата. Пре рата се овај авион производио у фирми Bayerische Flugzeugwerke која је касније постала саставни део Messerschmitt AG. Због тога се овај авион популарно називао Bf 108 или Ме 108. У току рата након капитулације Француске производња овог авиона је 1942. године дислоцирана у SNCAN (Société nationale de constructions aéronautiques du Nord), где се овај авион производио до 1971. године.

Конструктор је био инжењер Вили Месершмит (Willy Messerschmitt). Прототип је полетео 1934. године. 

Пре Другог светског рата Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије је купило 12, а Југословенски Краљевски Аероклуб је купио један примерак овог авиона 1938. 

Пројектовање и развој


Aвион Месершмит Bf 108 B-1 Таифун

Месершмит 108 је четвороседи једномоторни лаки авион немачког произвођача Bayerische Flugzeugwerke (BFW) и Messerschmitt AG. Првобитно је замишљен и развијен као брзи авион намењен луксузном крстарењу а највише је коришћен као авион за везу (курирски авион) и авион за преобуку војних пилота за ловачки авион.

У литератури се овај авион може наћи под различитим називима Месершмит Bf 108 (по називу Главног конструктора Вили Месершмита и Bf по називу произвођача Bayerische Flugzeugwerke - Bf), јер је први прототип авиона пројектован и изграђен тамо. Када је BFW припојен Messerschmitt AG, авион је добио нову идентификацију Месершмит Ме 108. Након прелета три континента у једном дану авион је добио популаран назив "Таифун". Међутим, историјски исправно је називати га званичним именом којим га је именовало Министарство за ваздухопловство Немачке као Месершмит Bf 108.

Пројектантски тим овог авиона је био следећи: на челу тима је био  Вили Месершмит са инжењерима Робертом Лусер, Рихардом Бауер и Хубертом Бауер. Пројект се интерно звао БФВ М37 (BFW означава Bayerische Flugzeugwerke, М за Вили Месершмит, 37 је редни број ознаке типа).

При пројектовању авиона стекле су се неке повољне околности које су ишле на руку овом пројекту. Пре свега то је била жеља пројектаната да направи модеран авион према својим замислима, Министарство ваздухопловства је желело, из пропагандних разлога, да Немачка има авион који ће учествовати на Европском такмичењу туристичких авиона 1934. године и истовремено је BFW почела да ради на пројекту новог ловца (Bf 109) тако да је било згодно нова решења за тај авион проверити у пракси на авиону М 37.

Већ у априлу 1934. године, завршено је пројектовање и почела израда прве летелице. Све је завршено у рекордном року до 13. јуна, 1934. а као резултат, добијен је технолошки софистицирани авион. Техничка и технолошка решења примењена на овом авиону користила су се касније широм света како код путничких авиона тако и код ловаца највише класе.

Технички опис


Авион Месершмит Bf 108 B-1 Таифун са склопљеним крилима 

Авион Месершмит Bf 108 B-1 Таифун је једнокрили, нискокрилни, четвороседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека, а на месту где се налази кабина, пресек је готово правоугаони.

Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским осмоцилиндричним мотором обрнутог V распореда (цилиндри су окренути на доле), Argus 10C снаге 240 KS или Argus 10E снаге 270 KS. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака или трокрака, вучна, елиса, непроменљивог или променљивог корака и пречника 2,35 m. Поред ових експериментисало се још и са моторима Сименс Sh14A снаге 160 KS, Hirth HM 512 снаге 400 KS и Hirth HM 8U, и на крају са турбоелисним мотором Tuboméca Astazou 554.

Носећа структура трупа авиона је била монокок направљена од дуралуминијума. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Главни резервоар за гориво капацитета 220 литара и резервоар уља за подмазивање капацитета 15,5 литара су се налазили иза кабине пилота у трупу авиона.

У трупу се налазила кабина са четири седишта постављена једно поред другог у два реда. Пилот је седео увек само на левом седишту јер се ручица гаса налазила само са леве стране кабине. Кабина је била затворена покривена великом стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање. 

Авион је имао дупле команде, а јединствену инструмент таблу су користила оба пилота. Иза седишта је постојао простор за смештај опреме или пртљага. Са обе стране кабине су се налазила врата која су се отварала ка споља и служила су за улаз и излаз пилота из кабине. На вратима су се налазили шибер прозори који су омогућавали лако проветравање пилотске кабине.


Кокпит авиона Месершмит Bf 108 B-1 Таифун

Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена дуралуминијумским лимом. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су се могла веома лако уз помоћ три завртња склопити ка репу авиона тако да се авион могао лако транспортовати и кроз градске саобраћајне гужве а заузимао је мало простора при паркирању у хангаре. Поред тога крила су се веома лако могла скинути и заменити другим што је било веома практично при одржавању ваздухоплова.

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су биле направљене као металне конструкције пресвучене Ал-лимом. Хоризонтални репни стабилизатори су подупирачима били укрућени за труп авиона.

Алуминијумска облога трупа и крила авиона је за носећу структуру авиона била закивана закивцима са упуштеном главом тако да је спољна површина авиона била глатка. Након закивања облоге, авион се гитовао и глачао пре фарбања тако да је имао глатку спољну површину која је имала минимални аеродинамички отпор.

Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили у крила авиона. На стајни орган се веома лако могу монтирати скије или пловци. Авион типа Ме 208, као и типови овог авиона који су се после Другог светског рата производили у Фрацуској имали су увлачећи стајни орган система трицикл.

Варијанте авиона Месершмит Bf 108 

Авион Bf 108 је прављен у неколико варијанти:

  • M 37/Bf 108A - Почетна верзија пројектована 1934.  Шест авиона је направљено са мотором Hirth HM 8U, а један је у почетку имао линијски мотор Argus As17B снаге 220 KS (217 KS, 162 kW), а касније радијални мотор Сименс Sh14A снаге 160 KS (158 KS, 118 kW).
  • Bf 108B - побољшана верзија авиона Bf 108A, грађена од краја 1935. Прототип је имао радијални мотор Сименс Sh14A, али авиони из серијске производње су ималеи мотор Argus 10C снаге 240 KS или Argus 10E снаге 270 KS.
  • Bf 108C - прототипска верзија брзог авиона, са мотором Hirth HM 512 снаге 400 KS.
  • Me 208 - побољшана и проширена верзија са увлачећим трицикл стајним трапом. Два прототипа су направљена у SNCAN (Nord) у Француској током рата. После 1945. Nord је наставио своју производњу као Норд Норалфа.
  • Nord 1000 Pingouin (Bf 108) - се производио током и после рата у SNCAN Француској; затим Nord 1001, који је имао мале разлике и Nord 1002 који је користио Рено-ов мотор. Тип авиона Nord 1110 имао је турбоелисни мотор Tuboméca Astazou 554 и трокраку елису.

 

Техничке карактеристике


Авион Месершмит Bf 108 B-1 Таифун

Опште

име                   = Месершмит Bf 108 B-1 Таифун

намена              = туристичко-школски авион 

посада              = 1 члан

број путника      = 3

порекло             = Нацистичка Немачка

произвођач        = Bayerische Flugzeugwerke (BFW) касније (Messerschmitt AG)

први лет            =  1934.

почетак производње  = 1934. - 1945.(BFW); 1942. - 1971. (SNCAN)

уведен у употребу     = 1934.

повучен из употребе  = 

статус                   = активан

први корисник       =  Нацистичка Немачка

број примерака      =  885

Димензије

дужина                  = 8,30 m

размах крила         = 10,50 m

висина                   = 2,06 m

површина крила     = 16,40 m2


Мотор Argus As 10C инсталиран на авионu Bf 108

Маса

маса празан           = 880 kg

маса полетна          = 1.385 kg

Погон

КЕМ                       = 1 × Argus As 10C 

КЕМ снага              = 1 x 177 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 237 KS

Перформансе

брзина максимална   = 300 km/h

долет                        = 1.000 km

плафон лета             = 5.000 m

брзина пењања         =  312,6 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион Bf 108

  • Краљевина Италија
  • Застава Аустрије Аустрија

 

Оперативно коришћење


Авион Месершмит Ме 208

Произведено је укупно 1182 примерака авиона Месершмит Bf 108. Производња је почела 1934. године и фирми Bayerische Flugzeugwerke (BFW). То је фирма која је отишла у банкрот па ју је купио Вили Месершмит и прикључио акционерском друштву Messerschmitt AG. У току рата BFW се преорјентисала на производњу ловаца Месершмит Bf 109 а производња авиона Месершмит Bf 108 је пребачена у Француску SNCAN (Société nationale de constructions aéronautiques du Nord) 1942. године. У овој фабрици је настављена производња ових авиона и његових модификација и после рата све до 1971. године.

Процењује се да је на почетку 21. века у свету било сачувано око 30-так авиона Bf 108 који су се налазили у музејским или приватним збиркама. Добар део ових авиона је био у летном стању.

Авион Bf 108 B-1 Таифун у Југославији


Крштење авиона Bf 108 у Нишу 25.9.38.

Први авион овог типа је купио Југословенски Краљевски Аероклуб 1938., регистрован  је под ознаком YU-PFC а крштење је обављено на нишком аеродрому 25. септембра 1938. године. Авион је додељен Нишком Обласном одбору Аероклуба и на крштењу је добио име "Морава". У очи Априлског рата 1941. године овај авион је реквирирало Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ). У склопу великих набавки ваздухопловног материјала из Немачке, ВВКЈ је до краја 1939 примило 12 Bf 108 B-1. Покретао их је мотор Аргус As-10 C-3 снаге 240 КС. Коришћени су за преобуку на ловце Bf 109Е-3а, као и за курирске задатке. Италијани су запленили три авиона која су одмах увели у оперативну употребу, а немци један исправан и бар један тешко оштећен. Ев.бр.771 – 783.

Види још

Литература

        1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
        2. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
        3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
        4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
        5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
        6. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
        7. М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
        8. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд,2013, ISBN 978-86-901623-4-5

Спољашње везе

      1. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=52
      2. http://www.airwar.ru/enc/other2/bf108.html
      3. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_bf108_dt.php
      4. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=347
      5. http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Me108.htm
      6. http://www.warbirdalley.com/bf108.htm
      7. http://www.classics-hangar.de/produkte_bf108_en.htm
      8. http://www.bredow-web.de/Berlin_Schoenefeld/Me-108/me-108.html
      9. http://www.klassiker-der-luftfahrt.de/geschichte/flugzeuge/azubis-restaurieren-eine-messerschmitt-bf-108/533330
      10. http://www.airbum.com/pireps/PirepME-108.html
      11. http://www.planespotters.net/Aviation_Photos/search.php?tag=Messerschmitt+Bf-108+Taifun
      12. http://www.airbum.com/pireps/PirepME-108.html
      13. http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm