Fi 156 Рода


Авион Fi 156 Рода

Fi 156 Рода / Fi 156 Roda (нем. Fieseler Fi 156 Storch) је немачки вишенаменски једномоторни једнокрилни високорилни авион, са два или три члана посаде, конструисали су га Герхард Физслер (Gerhard Fieseler), Рајхолд Мевес (Reinhold Mewes), Ерих Бахем (Erich Bachem), а користио се као извиђач, курирски авион, транспортни авион, санитет, лаки бомбардер и противподморнички авион. Авион је био мешовите конструкције метал-дрво-платно са фиксним класичним стајним органом. Рода је био претеча свих STOL авиона, могао је да полети са полетне стазе дуге само 20 до 50 метара. Због својих изванредних летних особина нашао је веома велику примену као војни и цивилни авион. Производио се у Немачкој (Fieseler Flugzeugbau GmbH), СССР-у (Antonov), Француској (Morane-Saulnier), Румунији (ICAR) и Чехословачкој (Mraz).

Пројектовање и развој


Авион Fi 156 Рода музејски примерак

Технички биро Луфтвафе је 1935. године расписао конкурс за пројект авиона за везу који крористи кратке полетно слетне стазе. На конкурс су се одазвале Фоке Вулф, Физелер, БФВ (Месершмит) и Зибел, са пројектима Fw 186, Fi 156, Bf 163 и Si 201. 

Пројектантски тим за овај авион у фирми Fieseler Flugzeugbau GmbH су сачињавали: Герхард Физслер (dr.Gerhard Fieseler), Рајхолд Мевес (Reinhold Mewes) и Ерих Бахем (Erich Bachem), а радни назив пројекта је био Fieseler Fi 156, према произвођачу авиона Fieseler Flugzeugbau GmbH и редном броју пројекта. Касније је овом званичном називу придодат популарни назив "Рода" (нем."Storch") због изгледа авиона који неодољиво подсећа на роду.

Приликом пројектовања, с обзиром на намену авиона пројектанти су се одлучили за концепцију парасол једнокрилца са затвореном стакленом кабином тако да извиђач има што бољи преглед терена који прелеће авион. За металну конструкцију костура и облогу од импрегнираног платна одлучили су се због лакоће конструкције и чврстоће, ваздухом хлађени мотор због његове веће поузданости а дрвена конструкција крила због јефтиније израде и доступност сировине. Конструктори су се потрудили да авион буде стабилан и лак за управљање.

Прототип овог авиона чије летне карактеристике нису достигнуте више од 35 година - могао је да слети на само 20 метара - први пут је полетео 24. маја 1936. године. Био је изузетно покретљив на малим брзинама и у потпуности је испуњавао STOL услове. Такође, то је један од свега четири типа авиона који су ратовали буквално од првог до задњег дана Другог светског рата у Европи, а оперативна примена (војна) му је трајала до 1970 године.

Технички опис


Костур авиона Fi 156 Рода 

Авион Fieseler Fi 156 Рода је једнокрили, висококрилни (парасол) вишеседи једномоторни авион мешовите конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским осмоцилиндричним мотором обрнутог "V" распореда (цилиндри су окренути на доле), Argus Аs10C снаге 240 KS или Argus As10Р снаге 270 KS. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака и пречника 2,60 m, а после рата су дрвене елисе замењене металним. Поред мотора Аргус у авионе Рода произведених у Француској су уграђивани мотори: Renault 6Q снаге 233 KS, Salmson 9ab радијални мотор снаге 240 KS и Jacobs-R755 радијални мотор снаге 305 KS. У руске копије авиона Рода уграђиван је мотор МВ 6 снаге 240 KS који је био копија Реноовог мотора. Пошто је авион Рода надживео производњу мотора Argus As10C, кад је нестало на тржишту ових мотора а на моторима у употреби истекли ресурси они су замењени америчким моторима Lycoming.

Носећа структура трупа авиона је била направљена као заварена решеткаста конструкција од високо легираних хром молидбен челика високе чврстоће. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен импрегнираним платном. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Резервоари за гориво (имао је два резервоара), капацитета 150 литара су се налазили у корену крила и то тик уз кабину пилота. Повећање долета авиона се постизало додавањем једног подвесног резервоара од 200 литара.


Кокпит авиона Fi 156 Рода 

У трупу се налазила кабина са три или четири седишта постављена једно иза другог. Пилот је седео на првом седишту. Кабина је била затворена покривена великом стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Она је била шира од трупа авиона тако да је посада могла да гледа терен испод авиона не протурајући главу из кабине (шау фенстер). Код наоружаних авиона Рода на задњој страни кабине био је направљен отвор кроз који је био монтиран митраљез. Кров кабине је такође био од плексигласа а по облику је пратио горњу површину крила.

Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање. Са обе стране кабине су се налазила врата која су се отварала ка споља и служила су за улаз и излаз посаде у и из кабине. Код санитетских верзија ових авиона ова врата су била довољно велика да се у авион може унети рањеник на носилима. На вратима су се налазили шибер прозори који су омогућавали лако проветравање пилотске кабине али и за отварање ватре из аутоматског наоружања на живу силу противника, ово се користило у противпартизанској употреби овог авиона.

Крила су била дрвене конструкције, правоугаоног облика обложена импрегнираним платном. Оса крила је била управна на осу авиона. Дуж нападне ивице крила и то целом дужином су се налазила предкрила која су омогућавала повећање узгона. На излазној ивици крила такође целом дужином крила су се налазила закрилца. Овака конструкција крила су омогућавала овом авиону СТОЛ карактеристике.


Авион Fi 156 Рода са склопљеним крилима

Ради повећања крутости, крила су металним упорницама у облику латиничног слова "V" била ослоњена на труп авиона. Крила су се могла склопити ка репу авиона тако да се авион могао лако транспортовати (вући као приколица) и кроз саобраћајне гужве а заузимао је мало простора при паркирању у хангаре. Поред тога крила су се веома лако могла скинути и заменити другим што је било веома практично при одржавању ваздухоплова.

Код авиона Рода који су се производили у Француској после Другог светског рата а који су учествовали у рату у Индокини, дрвена конструкција крила, због велике влажности  је показала све своје недостатке (бубрење и трулење дрвета) па је она замењена металном конструкцијом

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су биле направљене као металне конструкције пресвучене импрегнираним платном. Хоризонтални репни стабилизатори су затезницама били укрућени за вертикални стабилизатор авиона. 


Авион Fi 156 Рода са радијалним мотором

Aвион је имао класичан стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона. Клавирски точак је био опрема у највећем броју произведених авиона Рода али код прототипова и првих серија ових авиона трећа ослона тачка је била еластична дрљача. Предњи точкови су били опремљени механичким кочницама. Стајни орган је био направљен од челичних цеви, класичан фиксан без осовине тј. свака нога стајног органа је била независна. Један крај ноге је био везан за конструкцију кабине а други за троугласту виљушку која је била везана за доњи део трупа авиона. Те предње ноге су биле доста дугачке у њима су били смештени уљни амортизери доста високог хода што је са балон гумама и прилично великом размаку између точкова омогућавало да авион слеће на прилично неравне терене уз одговарајућу стабилност авиона при слетању. Због дугачких предњих ногу и великих крила овај авион је и добио популаран назив "Рода". На стајни орган се веома лако могу монтирати скије или пловци што је повећавало универзалност примене овог авиона.

Варијанте авиона Fi 156 Рода


Авион Fi 156 Рода са подвесним резервоаром и скијама
  • Fi 156 A0 - A1 - авиони са различитим стајним органом (тражење                                                  најповољнијег решења)
  • Fi 156 B          - модификација стајног органа
  • Fi 156 C0 - C5 - авион са митраљезом, транспортна верзија, мотор Аs                                          10Р, тропска верзија са филтерима за песак и прашину 
  • Fi 156 D0 - D1 - санитетска верзија
  • Fi 156 E0        - варијанта са посебном шасијом
  • Fi 156 P          - бомбардерска верзија авиона "Рода"
  • Mraz K 65 Čáp - чешка варијанта авиона "Рода" 
  • MS 500/502     - авиони "Рода" произведени у Morane Saulnier Француска
  • ОКА-38 Аист   - руска верзија авиона "Рода" Fi 156 A направљен 1 прототип 1940. године 

 


Авион Fi 156 Рода - цртеж

Техничке карактеристике

Опште

име                   = Fi 156 Рода (Fieseler Fi 156 Storch)

намена              = вишенаменски авион 

посада              = 1 члан

број путника      = 2 до 3

порекло             = Нацистичка Немачка

произвођач        = Fieseler- Немачка, Morane-Saulnier- Француска

први лет            =  24. мај 1936.

почетак производње  = 1934. - 1945.(BFW); 1942. - 1971. (SNCAN)

уведен у употребу     = 1937.

повучен из употребе  = 1970.

статус                   = активан

први корисник       =  Нацистичка Немачка

број примерака      =  око 2900

Димензије

дужина                  = 9,90 m

размах крила         = 14,30 m

висина                   = 3,10 m

површина крила     = 26,00 m2


Мотор Argus As 10C инсталиран на авионu Рода

Маса

маса празан           = 860 kg

маса полетна          = 1.260 kg

Погон

КЕМ                       = 1 × Argus As 10C 

КЕМ снага              = 1 x 177 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 237 KS

Перформансе

брзина максимална   = 175 km/h

долет                        = 380 km

плафон лета             = 4.600 m

брзина пењања         =  288 m/min 

Наоружање

Поједини типови авиона Рода су били наоружани са митраљезом MG 15 калибра 7,92 mm који је био постављен на задњој страни кабине. Авион је могао да понесе 3 х 50 kg бомби или до 135 kg дубинских бомби или 48 касетних бомби.


 Авион "Рода" полеће са Берлинске улице

Земље које су користиле Авион Fi 156 Рода

Оперативно коришћење


Швај. Роде  у акцији спашавања амер.посаде 19.11.46

Авион Fi 156 са својим екстремним СТОЛ карактеристикама (каратко полетање и слетање) - развијен је као авион за везу, извиђање, корекцију артиљеријске ватре, фотоснимање, санитет итд., током своје дуге употребе доживео је веома различите примене.

У историју је ушао када је 12. септембра 1943. године, СС-Хауптстурмфирер Ото Скорцени ослободио италијанског фашистичког лидера Бенито Мусолинија из америчког заточеништва у хотелу Гранд Сасо, слетањем са Fi 156 Родом на мали плато иза хотела.

Рода је био авион који је Геринг послао у опкољени Берлин пред сам крај рата да оданде извуче Хитлера како не би пао у руке Русима.


Санитетска верзија Fi 156 "Роде"

Укупна производња достигла 2.900 примерака. Производио се у Немачкој (Fieseler Flugzeugbau GmbH), СССР-у (Antonov) производен 1 примерак на основу лиценце, у Француској (Morane-Saulnier) је произведено 925 примерака, у Румунији (ICAR) је производено 80 комада на основу лиценце, а у Чехословачкој (Mraz) је направљено 138 авиона. Само током рата произведено је 2.549 Рода, а после рата производња је настављена у Чехословачкој под ознаком К 65 Чап (Mraz K 65 Čáp) и Француској (Morane Saulnier MS 500).

После испитивања заробљених примерака Савезници су закључили да је то авион без премца у свету у својој класи и да они немају ништа ни приближно тако добро. Поред неколико енглеских и америчких генерала и Винстон Черчил је за свој лични транспорт користио једну од укупно 47 заплењених Рода. Она још увек лети неколико стотина примерака у Француској, Немачкој, Аустрији, Чешкој и Словачкој. За Роду њени пилоти, говорећи о њеним летним особинама су рекли "она може да лети и унатрашке."

После рата овај авион је нашао широку примену и у цивилству. Коришћен је у пољопривреди за запрашивање и прихрану усева, за транспорт путника, поште и робе, за вучу једрилица и спортском ваздухопловству, у служби спашавања итд. Једна од првих акција спашавања у којима су учествовале Роде одиграла се у швајцарским Алпима када су Роде швајцарске војске спашавале путнике из америчког транспортног авиона који је принудно слетео на глечер Гаули на надморској висини од 3200 m. Ово се одиграло 19.11. 1946. године.

Авион Fi 156 Рода у Југославији


Авион Рода у Музеју ваздухопловства и Београду

Од јесени 1939 до пролећа 1940. ВВКЈ је примило 22 Fi 156C-1. Покретао их је мотор Argus As-10 C снаге 240 KS. Коришћени су за задатке везе и блиско извиђање и били су распоређени по ваздухопловним пуковима и командама. Првог дана рата у Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је укључен и Fi 156 немачког велепосланика заплењен на аеродрому Земун. У току Априлског рата Италијани су запленили два авиона која су оперативно користили. Немци су запленили бар два авиона, од којих су један уништили а други уступили Зракопловству квислиншке Независне Државе Хрватске. У ВВКЈ ови авиони су имали евиденционе бројеве Ев.бр. од 801 до 822.

Крајем рата јединице НОВЈ заробиле су осам Рода што од Немаца што од Зракопловства НДХ, а 1947. набављено је још 14 авиона Бенеш-Мраз K-65A ČAP из Чехословачке, ("Рода" која се по лиценци производила у фабрици Бенеш-Мраз у току рата а производња је настављена и после рата). Били су у наоружању Ратног Ваздухопловства све до 1957. године када су предате на употребу Ваздухопловном Савезу Југославије (ВСЈ), где је последњи примерак расходован 1960. године.

Музејски примерак авиона "Рода" који се налази у Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду (К 65А, регистрација YU-COE, евиденциони број 9393, фабрички број 91) произведен је 1946. године, а наредне је ушао у наоружање ЈРВ. Био је то један од наше две санитетске Роде и по расходовању преузет 1963. године од АК Марибор.


Слепчев Шторк (Рода) са швајцарским регистрацијама

Популарност "Роде" је и данас велика што доказује и неколико произвођача који производе умањене реплике овог авиона који се могу наручити или у киту за властиту монтажу или испорука готових авиона. Неки од ових произвођача се овде наводе:

  • Karlson Crikuet - "Рода" величине 0,75% оригиналног Fi 156 у киту (за кућну монтажу)
  • Pazmani PL 9 Stork - "Рода" величине 0,75% оригиналног Fi 156 у киту (за кућну монтажу)
  • Ragving RV19 Stork - "Рода" величине 0,75% оригиналног Fi 156 у киту (за кућну монтажу)
  • Slepcev Stork - "Рода" величине 0,75% оригиналног Fi 156 у киту (за кућну монтажу) или испорука готових авиона
  • Crikuet Stork - "Рода" величине 0,75% оригиналног Fi 156 испорука готових авиона.

Слепчев Шторк је произвођач из Србије то је у ствари српско-аустралијска фирма са седиштем на аеродрому Ченеј код Новог Сада. Овај произвођач нуди тржишту неколико типова авиона "Рода".


Авион Икарус "Курир"

На основу Роде у Југославији је конструкторска група на челу са инж. Борисом Цијаном у периоду од 1955 до 1958 конструисала авион Курир кога је производила земунска фабрика авион "Икарус" од 1958 до 1961. године. То је уједно био последњи производ из војног програма ове фабрике.

Види још

Литература

    1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
    2. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
    3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
    4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
    5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
    6. В. Микић; Немачка авијација у Југославији 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 1998.
    7. Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
    8. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 2 Flugzeugtypen Erla - Heinkel. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5466-0.
    9. М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
    10. Storch Aviation d.o.o., Гласник српског ваздухопловства за 2007. годину, Аерокомуникације, Београд. 2007 стр.120-121. ISSN 1820-9122 
    11. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
    12. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
    13. Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
    14. Campbell, J.L., Fw 190 A, Fieseler Storch in action, Aircraft No 198, Squadron/signal publications, Carrollton TX USA, ISBN 0-89747-493-7

Спољашње везе

    1. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=26
    2. http://www.airwar.ru/enc/spyww2/fi156.html
    3. http://www.flyingheritage.com/TemplatePlane.aspx?contentId=15
    4. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=42
    5. http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Fi156.htm
    6. http://www.ipmsstockholm.org/magazine/2001/03/stuff_eng_detail_fi156.htm
    7. http://www.bush-planes.com/Fieseler-Fi-156-Storch-Stork.html
    8. http://www.piteraq.dk/flight/storch.html
    9. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=572
    10. http://www.deutsches-museum.de/de/flugwerft/sammlungen/propellerflugzeuge/fieseler-fi-156/
    11. http://www.lw.admin.ch/internet/luftwaffe/de/home/themen/history/mittelaus/fi156.html
    12. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_fi156_en.php
    13. http://www.slepcevstorch.com
    14. http://flugzeug-bild.de
    15. http://www.airwar.ru/enc/other/kurir.html