Авиа Фокер F 39

Авион Авиа Фокер F 39

Авиа Фокер F 39 / Avia Foker F 39 (češ. Avia Fokker F 39) је чехословачки тромоторни, вишеседи, висококрилaц авион, мешовите класичне конструкције који се користио као бомбардер, авион за обуку пилота за управљање вишемоторним авионима, путнички, транспортни авион и извиђач, између два и у току Другог светског рата.

Производила га је чехословачка фирма Авиа на основу лиценце холандске фирме Фокер. Настао је успешном адаптацијом путничког тромоторца Фокер F-IX. Адаптацију и изведено решење је водио чешки инж. Франц Новотни. Коришћен је од 1932. до 1943. године.

Пројектовање и развој

Путничка кабина авиона Фокер F 9

На самом почетку тридесетих, једномоторни бомбардери чинили су главнину бомбардерских снага у већини земаља у свету. Увођење тежих вишемоторних бомбардерских типова текло је веома споро чак и у најразвијеним државама, пошто је у то време светом владала глобална економска криза. Пошто увођење тешких бомбардера није могла да обави властитим снагама Чехословачка се одлучила да за авион ове категорије пронађе одговарајућу врсту у иностранству. Избор авиона који би дошли у обзир био је веома ограничен, па се прибегло адаптацији постојећих авиона који су се у то време налазили на тржишту. Чешки произвођач авиона Авиа је производила по лиценци Фокеров путнички авион Фокер F VII, па је сасвим природно што је први покушај био прилагођавање тромоторног авиона Фокер F VIIb 3m са моторима снаге 184 kW. Испоставило се, међутим да за постављање стрељачког наоружања и 800 kg бомби је потребан авион са знатно бољим перформансама. Зато је био изабран Фокеров путнички авион F-IX, који је у то време био највећи авион у Фокеровом производном програму, али с обзиром на економску кризу није био комерцијално успешан. Фокер F-IX је био дуголинијски путнички авион развијен крајем двадесетих година двадесетог века за потребе холандске авио компаније КЛМ која је одржавала линије Амстердам - Индонезија. Авион је по облику подсећао на Фокер F VIIb 3m, али је имао веће димензије и снажније моторе, Bristol Jupiter, Walter Jupiter или Gnôme Rhône Jupiter са снагама од 310 до 353 kW.


Авион Авиа Фокер F 39

Током 1930.-е године купљена је лиценца авиона  Фокер F-IX, а инж. Франц Новотни је водио пројект адаптације путничког авиона Фокер F-IX у тешки бомбардер. Највећи проблем при адаптацији авиона је представљао постављање митраљеза за одбрану авиона из предње свере с обзиром да је авион имао трећи мотор уграђен у носу авиона. Стога је направљено неколико решења па су се изграђени авиони међусобно разликовали по томе. Пројект адаптације је успешно обављен до краја 1931. године, а 17.02.1932. године обављен је први лет прототипа тешког бомбардера који је добио назив Авиа Фокер F 39.

Након завршеног испитивања прототипа, авион је ушао у серијску производњу. У периоду 1932-1933. година направљено је 12 авиона Авиа Фокер F 39, и испоручени Чехословачком ратном ваздухопловству.

Технички опис


Схема авиона Фокер F 9

Авион Авиа Фокер F 39 је једнокрили, слободноносећи високоокрилни, вишеседи тромоторни авион мешовите конструкцијен. Два мотора су му уграђена у висећим гондолама испод крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Оваква конструкција распореда мотора је била уобичајена за конструкцију транспортних и бомбардерских авиона тога времена.

Авион је био опреман различитим ваздухом хлађеним радијалним моторима. За Чехословачко ратно ваздухопловство то су били мотори Walter Pegasus II M2 а за Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) уграђивани су француски мотори Gnôme Rhône Jupiter.

Авионима (ВВКЈ) након истека ресурса овим моторима они су замењени домаћим моторима ИАМ К-9 снаге 420 KS (рађени по лиценци Gnôme&Rhône). Радијални мотори су били обложени лименим прстеном у циљу побољшања хлађења мотора. На вратилима мотора су биле причвршћене двокраке дрвене елисе фиксног корака и пречника 2,8 m. 


Кокпит авиона Фокер F 9

Труп авиона F 39 је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и бомболук са носачем бомби, а авион је могао да понесе од 800 kg до 1200 kg бомби. Носећа структура трупа авиона је била направљена као решеткаста заварена конструкција направљена од танкозидих челичних цеви високе чврстоће а облога трупа је била делимично од дуралуминијумског лима, дрвене лепенке и импрегнираног платна (кљун авиона је био обложен лимом, средњи део трупа путничка кабина/бомбалук је био обложен дрвеном лепенком а остатак дела трупа и реп су били обложени импрегнираним платном). Главни резервоари за гориво налазили су се у крилу авиона и то изнад трупа авиона. Резервоари за уље су се налазили у гондолама иза мотора. Кокпити пилота су били смештени у затвореној кабини, која се налазила у кљуну трупа авиона. У носу авиона испод и на горњој страни трупа, као и на бочним странама налазили су се отвори за стрелце митраљеза.

Улаз у авион се налазио на левој бочној страни трупа авиона од кога се пролазима могло стића у кабину на носу авиона и места за смештај стрелаца и радио оператера.

Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоати за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био једнакокраки трапез, са заобљеним крајевима. Осна линија крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дрвета са две решеткасте дрвене рамењаче, а облоге делом од дрвене лепенке а делом од импрегнираног платна. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дрвета док им је облога била од импрегнираног платна. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од челичних цеви а облогу од импрегнитаног платна. Хоризонтални стабилизатори су упорницама са доње стране били ослоњени на труп авиона а са горње стране за вертикални стабилизатор. 

Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикални носач у коме је био уграђен уљни амортизер а ослањао се на конструкцију гондоле крилних мотора. Размак између точкова је био доста велик а и концентрација маса се налазија унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. На крају репа авиона налазила се еластична дрвена дрљача као трећа ослона тачка авиона.

Варијанте авиона Авиа Фокер F 39

  • Фокер
  • F-IX - тромоторни путнички авион произведен за КЛМ (Холандска ваздухопловна компанија).
  • Авиа
  • F.39 - тромоторни бомбардер за Ратно ваздухопловство Чехословачке.
  • F.139 - планирана двомоторна варијанта Ф.39. Остала на нивоу пројекта.
  • F-IX D - тромоторни путнички авион за ЧСА (Чехословачка авио компанија).

Техничке карактеристике


Авион Авиа Фокер F 39

Опште

име                   = Авиа Фокер F.39

намена              = путнички, транспортер, бомбардер 

посада              = 2

број путника      = 18

порекло             = Чехословачка

произвођач        = Авиа

први лет            = 23.08.1929. 

почетак производње  = 1929.

уведен у употребу     = 1929.

повучен из употребе  =  1945.

статус                   = неактиван

први корисник       = КЛМ, ЧСА 

број примерака      = 18 

Димензије

дужина                  = 19,00 m

размах крила         =  27,14 m

висина                   =  4,50 m

површина крила     =  84,00 m2

Маса


Мотор Gnôme Rhône Jupiter 9Ae авиона Авиа Фокер F 39

маса празан           = 4.400 kg

маса полетна         = 6.750 kg

Погон

КЕМ                       =  3 х Gnôme Rhône Jupiter / Walter Pegasus II M2

КЕМ снага              = 3 x 353 / 423 kW

КЕМ снагаКС          = 3 x 480 / 575 KS

Перформансе

брзина максимална   = 225 km/h

долет                        = 830 km

плафон лета             = 5000 m

брзина пењања         = 150 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан са:

6 x митраљеза Дарн калибра 7,7 mm са 1000 матака/митраљезу

1200 kg слободно падајућих бомби

Земље које су користиле Авион Авиа Фокер F 39

Оперативно коришћење

Укупно је произведено 18 ових авиона: 12 за ратно ваздухопловство Чехословачке, два за Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ), два путничка авиона F- IX D за ЧСА Чехословачку ваздухопловну компанију и два за КЛМ холандску ваздухопловну компанију. Један од авиона који је летео за КЛМ је доживео пад 4.08.1931., а други је продат Шпанији па је учествовао у Шпанском грађанском рату. Авиони ЧСА су летели на европским линијама ове компаније. 

Војни авиони F.39 и састава Чехословачког ратног ваздухопловства су летели као бомбардери до 1938. године када су их заменили авиони Аеро МБ-200, а онда су коришћени за обуку пилота на вишемоторним авионима и као транспортни авиона. Ови авиони су били добри али их је прегазио брзи технолошки развој ових авиона у трећој деценији двадесетог века тако да је бомбардер са брзином испод 250 km/h био аутоматски дисквалификован. После окупације Чешке заробљене авионе F.39 Луфтвафе је користила као транспортне авионе.

Авион Авиа Фокер F 39 у Југославији


Авион Авиа Фокер F 39 испод клила СИМ X

На самом почетку тридесетих, једномоторни бомбардери чинили су главнину бомбардерских снага у већини земаља у свету. Увођење тежих вишемоторних бомбардерских типова текло је веома споро чак и у најразвијеним државама као што је била Француска - њени пукови за дневно бомбардовање имали су 1931. још увек Бреге 19. Слично је било и у Краљевини Југославији (КЈ) - почетком тридесетих, Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) имало је у наоружању само једномоторне бомбардере Бреге 19Б2, а нешто тежи, такође једномоторни, Бреге 19/7 управо су улазили у службу.

Подстакнуто новим теоријама и ставовима о ваздушном рату, о којима се нашироко писало у страној и домаћој стручној ваздухопловној литератури, Војно ваздухопловство се заинтересовало за тешке бомбардере. У намери да пронађе одговарајући тип, који би био погодан за увођење у наоружање, Команда ваздухопловства је одлучила 1931. године да набави мањи број тромоторних бомбардера различитих типова, ради упоредног испитивања њихових особина, пре доношења коначне одлуке о избору будућег типа “тешког бомбаша”. Из практичних разлога, сви изабрани типови опремљени су моторима Јупитер, додуше нешто другачијим верзијама од домаћег модела тог мотора. Наручено је 6 авиона три различита типа, по два немачка Дорниер До-Y и Јункерс Г.24 и два чехословачка Авиа Фокер Ф.39. Свих 6 тешких бомбардера испоручено је 1932. године.

Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је 1932 примило два F.39, израђена по лиценци у Чехословачкој фабрици Авиа, који су коришћени уз друга два типа тромоторних бомбардера ВВКЈ. Покретала су их три мотора Gnôme-Rhône Jupiter 9Ae снаге 480 KS, који су након ревизије у Икарусу касних тридесетих замењени са ИАМ Jupiter 9Ad снаге 420 KS. Поред улоге бомбардера вршили су и извиђачке, транспортне и задатке везе, а посебан значај су имали у обуци више генерација авијатичара који су чинили окосницу кадра на средњим бомбардерима примљеним у службу крајем тридесетих. 1939. модификовани су за бацање падобранаца. Ови авиони су у (ВВКЈ) имали евиденционе бројеве 3211 и 3212.

Оба авиона су заплењена априла 1941. и убрзо препуштена Зракопловству Независне државе Хрватске (ЗНДХ), где су имала врло ограничену употребу. У ЗНДХ је овај авион имао популаран назив "баба рога" вероватно због своје величине или због товара бомби које је могао да понесе.

Види још

Литература

    1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
    2. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
    3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
    4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
    5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
    6. Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.

Спољашње везе

    1. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=6
    2. http://www.airwar.ru/enc/cw1/fokf9.html
    3. http://forum.valka.cz/topic/view/3760/Avia-Fokker-F-IX
    4. http://www.cs-letectvi.cz/letadla/avia-f-ix
    5. http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31869.htm
    6. http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/jkrv/types/fokkerf39.htm
    7. http://www.network54.com/Forum/394728/thread/1189375627/The+Fokker+F.IX+story