Амиот 143

Авион Амиот 143

Амиот 143 / Amiot 143 (фра. Amiot 143) је француски двомоторни, вишеседи, једнокрилни авион, који је пројектован као вишенаменски авион, између два светска рата. Припадао је фамилији авиона Амиот 140. Производила га је француска фирма Авионс Амиот (фра. Avions Amiot) у пероиоду од 1935 до 1937. године, а пројектовао га је Феликс Амиот (фра. Félix Amiot). Први пробни лет је обављен 1931. године.  Користио се као дневни и ноћни средњи бомбардер, далекометни извиђач, транспортни авион као и авион за обуку пилота за управљање вишемоторним авионима. Из употребе је избачен 1944. године.

Пројектовање и развој


Авион Амиот 143м

На конкурску Француског министарства ваздухопловства 1928. године за четвороседи вишенаменски-војни авион потпуно металне конструкције који би могао да се користи као дневни или ноћни бомбардер, пратећи авион са већим дометом и извиђачки авион учествовала је фирма Авиони Амиот (фра. Avions Amiot) са својим авионом Амиот 140 - извиђачки бомбардер. Поред Амиот 140, на овом конкурсу, учествовали су још Блериот 137, Бреге 410 и СПЦА 30. Након тестирања избор је пао на авион Амиот 140 иако најружнији међу конкурентима имао је добре перформансе. 

Првобитно је планирано да се у авион Амиот 140 уграђују течношћу хлађени линијски мотори W распореда са 18 цилиндара  Лорен 18 GAD "Orion" снаге 515 kW (700 KS) али пошто је израда мотора каснила у авион су уграђени течношћу хлађени линијски мотори V распореда са 12 цилиндара Хиспано-Суиза 12Nbr снаге 478 kW (650 KS) са редуктором типа Фарман. Први пробни лет првог прототипа је обављен 12. априла 1931. године. Од тог првог лета до пуштања авиона у серијску производњу извршено је неколико модификација: двокрака елиса је замењена трокраком и на тај начин смањење вибрације на моторима, извршена је преправка кочница, точкова и амортизера стајног трапа, извршена је промена структуре авиона, побољшане су позиције стрелаца који су сада били у стаклом заштићеним кабинама са бољом прегледношћу, повећана је доња галерија са повећаним стакленим површинама и бољом комуникацијом унутар трупа авиона, број чланова посаде је повећан са четири на пет, извршена је замена мотора па су уграђени ваздухом хлађени радијални мотори са 14 цилиндара Gnome&Rhone 14 Kirs(Kjrs) Mistral Major снаге 640 kW (858 KS) вратила левог и десног мотора су се окретала у супротним смеровима тако да су елиминисана негативна дејства инерцијалних сила мотора и елиса и повећан вертикални стабилизатор са кормилом правца. Поред још мноштва ситнијих измена и прилагођавања створен је авион који је добио ознаку Амиот 143м (м-милитари/војни) који је ушао у серијску производњу 1935. године.

Технички опис


Кокпит авиона Амиот 143

Авион Амиот 143м је једнокрили, слободноносећи високоокрилни, вишеседи двомоторни авион потпуно металне конструкције са два ваздухом хлађена радијална мотора Gnome&Rhone 14 Kirs(Kjrs) Mistral Major снаге 640 kW (858 KS) која су имала 14 цилиндара (двострука звезда од 7 цилиндара). Мотори авиона су били уграђени у крила авиона. На вратила мотора су биле причвршћене металне трокраке вучне елисе променљивог корака (корак елисе се  могао регулисати пре полетања). Мотори су обложени НАЦА прстенима ради ефикаснијег хлађења.

Труп му је узак и правоугаоног попречног пресека, уствари труп авиона је подељен на два спрата. На горњем спрату су пилот и два стрелца а на доњем (галерија) нишанђија, радио оператер и стрелац. Носећа структура трупа авиона је била направљена као закивцима спојена решеткаста конструкција од цеви и кутијастих елемената. Облога трупа је од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију авиона.

Крила су била металне конструкције, правоугаоног до мотора и трапезастог облика од мотора ка крајевима. Крила су имала три решеткасте рамењаче, обложена алуминијумским лимом, а завршавала су се полукругом. Оса крила је била управна на осу авиона.


Стајни трап авиона Амиот 143

Крила су била дебелог профила па се у њих без проблема могли сместити резервоари за гориво и остали неопходни уређаји. Кроз правоугаони део крила се могао механичар завући до мотора. Нападна ивица крила је између трупа и мотора била управна на осу авиона а од мотора ка крајевима крила је била благо закошена ка репу авиона. Покретни делови крила, закрилца су била металне конструкције и облоге од Ал-лима. Испод крила и то на месту од мотора ка крајевима крила су се налазила четири подвесна носача за причвршћавање бомби.

Конструкције репних крила и вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормила правца и висине су биле направљене као металне конструкције пресвучене Ал-лимом.

Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикални носач у коме је био уграђен уљни амортизер а ослањао се на конструкцију гондоле крилних мотора. Размак између точкова је био доста велик а и концентрација маса се налазија унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. Предњи точкови су били обложени аеродинамичким лименим облогама (камашнама) у циљу смањења аеродинамичког отпора точкова при лету авиона. На крају репа авиона налазио се клавирски гумени точак као трећа ослона тачка авиона.

Варијанте авиона серије Амиот 140


Хидровион Амиот 150
  • Амиот 140 - Прототип, направљена два комада, 
  • Амиот 142 - прототип са моторима Хиспано-Суиза 12Nbr направљен само пројект, 
  • Амиот 143 - серијска производња направљено 138 са прототиповима 144 (178 по неким изворима) авиона,
  • Амиот 144м- авион са преправљеним крилима, увлачи стајни трап, направљен један прототип, 
  • Амиот 145 - авион са моторима Хиспано-Суиза 14АА остао само на пројекту, 
  • Амиот 146 - авион са моторима Гноме Роне 18 Lars остао само на пројекту, 
  • Амиот 147 - авион са моторима Хиспано-Суиза 12Ydrs/Yfrs имао удвојене вертикалне задња површине, обновљено код Амиот 150 BE 
  • Амиот 150 BE - прототип торпедног и извиђачког авион са пловцима уместо стајног трапа, направљен један прототип, авион је имао двоструки вертикални стабилизатор и увећано крило. 

Техничке карактеристике


Авион Амиот 143 цртеж у три пројекције

Опште

име                   = Амиот 143

намена              = средњи бомбардер, даљински извиђач 

посада              = 5 чланова (пилот, навигатор/бомбер, радио оператер, 2 стрелца)

број путника      = 6 војника

порекло             = Француска

произвођач        = Avions Amiot

први лет            = 1931. 

почетак производње  = 1935 до 1937.

уведен у употребу     = 1935.

повучен из употребе  =  1944.

статус                   = неактиван

први корисник       = Француско ратно ваздухопловство 

број примерака      =  138 + 6 прототипова

Димензије

дужина                  = 18,24 m

размах крила         =  24,53 m

висина                   =  5,68 m

површина крила     =  100 m2

Маса

маса празан           =  5.455 kg

Мотор Gnome-Rhone 14 инсталиран на авионu Амиот 143

маса полетна          = 8.611 kg

Погон

КЕМ                       = 2 х Gnome&Rhone 14 Kirs(Kjrs) Mistral Major

КЕМ снага              = 2 x 640 kW

КЕМ снагаКС          = 2 x 858 KS

Перформансе

брзина максимална   = 295 km/h

долет                        = 1.300 km

плафон лета             =  7.500 m

брзина пењања         =  294 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан са стрељачким и бомбардерским наоружањем.

Стрељачко наоружање


Распоред наоружања авиона Амиот 143

Авион је наоружан са четири митраљеза MAC 1934 калибра 7,5 mm, један у затвореној куполи смештеној у носу авиона, а други на задњем делу трупа (иза леђа пилота). На доњем спрату (галерији) авиона постављена су такође два флексибилна митраљеза који штите трбух авиона са предње и задње стране.

Бомбардерско наоружање

Амиот 143 може да носи до 880 kg бомби у трупу авиона (једну бомбу од 500 kg, или четири од 220 kg, четири од 100 kg,  шеснаест од 50 kg, или шездесет четири бомбе од 10 kg) и 800 kg бомби подвешаних испод крила (четири бомбе од 100 kg или две од 200 kg по крилу).

Земље које су користиле Авион Амиот 143

Оперативно коришћење


Авион Амиот 143

Амиот 143 је у освит Другог светског рата био веома застарео, али је због недостатка већег броја савреминијих бомбардера још увек био основни бомбардер француског ваздухопловства. Њиме је било наоружано пет ваздухопловних група. Током 1939. ови бомбардери су коришћени за бацивања летака изнад Немачке. Битка за Француску, започета маја 1940, условила је да се леци замене смртоноснијим теретом. Како су били спори и лако наоружани, авиони Амиот 143 су коришћени углавном за ноћна бомбардовања на фабрике и слагалишта војног материјала. Ипак, ови авиони су најпознатији по нападу на мостове на реци Мези, извршен 14. маја 1940. У овом нападу је изгубљено 13 од укупно 14 авиона, колико их је било ангажовано у овом нападу. Ово је уједно био и крај примене овог авиона као дневног бомбардера, па је након ове акције баомбардер Амиот 143 коришћен само као ноћни бомбардер, транспортни авион и авион за обуку пилота. Након француске капитулације, остало је 52 исправних авиона Amiot 143M у Француској и 225 у северној Африци. Неки су коришћени за потребе транспорта у Вишијевској влади. Након што су Немци заузели и југ Француске, у Француској су остала свега три исправна авиона овог типа.

Поред Француске, ови авиони су летели и у ратним ваздухопловствима Немачке, Пољске и НДХ.

Авион Амиот 143 у Југославији

Након пропасти Француске 1940. године, један авион  Амиот 143 француског ратног ваздухопловства са чешком посадом је прелетела у Југославију и ту је коришћен у Војном Ваздухопловству Краљевине Југославије (ВВКЈ) све до Априлског рата. После капитулације Југославије Немци су заробљени авион Амиот 143 продали Ратном зркаопловству квислиншке Независне Државе Хрватска где је носио ознаку 1701. Нема поузданих података о томе до када је коришћен овај авион у ЗНДХ.

Види још

Литература

      1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
      2. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
      3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
      4. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
      5. Pelletier, Alain. French Bombers of World War II in Action, No.189. Squadron/Signal Publications, Carrollton 2003. ISBN 0-89747-458-9.
      6. Danel, Raymond; Cuny, Jean. L'Aviation Francaise de Bombardement et de Renseignement (1918/1940), Docavia 12. Editiions Lariviere, Paris 1980.
      7. Grey, C. G., Brigman, L. Jane´s All the World´s Aircraft 1938. Sampson Low, Marston & Company, London 1938.

Спољашње везе

    1. http://www.aviafrance.com/amiot-143-aviation-france-10.htm
    2. http://www.airwar.ru/enc/bww1/a140.html
    3. http://www.airwar.ru/enc/bww2/a143.html
    4. http://www.historyofwar.org/articles/weapons_amiot_143.html
    5. http://www.aviastar.org/air/france/amiot-143.php
    6. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=83
    7. http://www.kheichhorn.de/html/body_amiot_143.html
    8. https://www.tumblr.com/search/amiot%20143
    9. http://www.aer.ita.br/~bmattos/mundo/ww2/amiot143.htm
    10. http://commandantdelaubier.info/circonstances/fanadelaviation.PDF
    11. http://pro-samolet.ru/aircraft-ww2-france/bombers/1006-amiot-143-bomber
    12. http://www.samolotypolskie.pl/samoloty/311/126/Amiot-1432
    13. http://forum.valka.cz/topic/view/1034/Amiot-143-M-5
    14. http://www.eurasia1945.com/armas/aire/amiot-143/