Гернер G


Авион Гернер G.I

Гернер G. / Gerner G. (нем. Gerner G) је породица немачких једномоторних, двоседих, двокрилних, лаких спортских авиона, који су се користили као авион за почетну обуку пилота, између два светска рата. Производиле су их немачке фирме Адлер и Гернер&Кох (нем. Adler Flugzeugbau, Gerner&Koch). Први авион из ове породице Гернер G.I је полетео крајем 1928. године.

Пројектовање и развој

Ову породицу авиона је пројектовао инж. Макс Гернер (7.04.1900. - 24.03.1977.). Он је радио за Рихарда Дитриха у периоду од 1922. до 1927. године када је Дитрих и његова фирма пројектовала и производила спортске и авионе за обуку. У то време М.Гернер је стекао огромно знање и велико искуство у авиоградњи. Заједно са својим партнерима Behrens и Koch-ом Гернер пројектује авиона Гернер G.I са мотором Анцани 3Y који је приказан на ваздухопловној изложби ИЛА у Берлину 1928. године. Пошто није било поруџбина партнери су се повукли из посла и Макс Гернер остаје сам.


инж. Макс Гернер

Он оснива властиту фирму за производњу авиона 1928. године у којој наставља пројектовање и производњу лаких спортских и авиона за почетну обуку пилота. Компанија се звала Flugzeugbau Max Gerner GmbH ради све до 22.01.1934. У том периоду пројектован је и направљен прототип  и још неколико прототипова са различитим моторима како би се дошло до оптималне комбинације змаја авиона и мотора. На крају се дошло до авиона Гернер G.II RB са мотором Hirth HM 60 снаге 80 KS, који је ушао у серијску производњу. 

Све се ово дешавало у време велике светске економске кризе па је фирма дошла у финансијке потешкоће те је купује Adler Flugzeugbau. Макс Гернер наставља да ради за Адлера који под притиском напушта ваздухопловни програм и преорјентише се на производњу транспортних средстава и оклопних возила.

Обнављање независне фирме за производњу авиона под истим називом Макс Гернер је извршио 12.12.1940. године. Фирма се бавила поправком авиона и за то је имала 4 погона са 1385 радника. У току рата фабрика је бомбардована марта 1944. а престала са радом 1945. године доласком америчке окупационе војске.

Технички опис

У прототипове авиона Гернер су уграђивани следећи мотори: радијални ваздухом хлађен мотори 3-о цилиндрични Anzani 3Y снаге 35 KS, 9-о цилиндрични Salmson AD 9  снаге 40-45 KS, 5-о цилиндрични BMW X снаге 68 KS и 4-ро цилиндрични линијски вздухом хлађени мотор Horex AFMA снаге 45 KS, док су у авионе серијске производње уграђивани четвороцилиндрични линијски ваздухом хлађени мотори Hirth HM 60 / Hirth HM 60R снаге 80 KS. На вратило мотора се директно постављала двокрака елиса фиксног корака пречника 1,95 m направљена од Дурала.


Авион Гернер G.II

Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од челичних цеви а оплата од импрегнираног платна. Предњи део авиона (до прве кабине) је био обложен са алуминијумским лимом. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Стандардна верзија авиона је имала дупле команде. Ивица кабине је била тапацирана кожом а испред оба кокпита налазио се стаклени ветробран који су штитили посаду од ветра. Труп је био правоугаоног попречног пресека.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила и на горњим и доњим крилима међусобно повезана чврстом шипком. Крила су између себе била повезана са једним паром металних упорница у облку ћириличног слова И. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са благим полукружним завршетком, стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње.

Оба крила су била управна на осу авиона. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални стабилизатори су са доње стране били подупрти упорницама које су се ослањале на труп авиона а са горње стране су затезачима била везана за вертикални стабилизатор.

Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са два точка опремљена гумама високог притиска напред и еластичну дрвену дрљачу на репу авиона. Стајни орган је био направљен од челичних цеви, а амортизери су били од гумених ужади а каснији модели су имали уљне.

Варијанте авиона Гернер

  • G.I       - Прототип са мотором Anzani 3Y.
  • G.II R   - Прототипови са радијалним моторима Salmson 9AD и BMW X.
  • G.II RB - Производна верзија са моторима Hirth HM 60 / Hirth HM 60R направљено 40 примерака.
  • G.II RC - Модел са модификованим резервоаром и крилима, новим стајним трапом и стабилизатором, у Адлер-у направљено 13 авиона.

Техничке карактеристике


Мотор Anzani 3Y на авиону Гернер G.I

Опште

име                   = Гернер G.I / G.II

намена              = лаки спортски, школски авион 

посада              = 1

број путника      = 1

порекло             = Немачка

произвођач        = Adler Flugzeugbau, и Flugzeugbau Max Gerner GmbH

први лет            =  крајем 1928.

почетак производње  = 1929

уведен у употребу     = 1929.

повучен из употребе  =  

статус                   = неактиван

први корисник       =  приватни корисници

број примерака      =  1 / 54

Димензије

дужина                  = 4,90 / 6,32m


Мотор Hirth HM 60 на авиону G.II RB

размах крила         = 6,00 / 7,20 m

висина                   = 1,80 / 2,20 m

површина крила     =  11,40 / 12,50 m2

Маса

маса празан           =  200 / 330 kg

маса полетна          = 400 / 560 kg

Погон

КЕМ                       = 1 х Anzani 3Y / Hirth HM 60

КЕМ снага              = 26 / 59 kW

КЕМ снагаКС          = 35 / 80 KS

Перформансе

брзина максимална   = 150 / 175 km/h

долет                        =  600 km

плафон лета             =  2600 / 4000 m

брзина пењања         =  208 / 286 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион Гернер

Оперативно коришћење

Авиони ове породице су припадали класи ултра лаких авиона. Произведено је укупно 55 авиона свих типова. Крила ових авиона су се могла склопити уназад према репу што је олакшавало њихов транспорт и смештање у хангар. Авиони су се користили за обуку пилота почетника као и за панорамске летове и такмичења.

Авион Гернер у Југославији


Авион Гернер G.I Теодора Дрдарског

Осјечки трговац Тодор Дрндарски је децембра месеца 1932. године увезао један лаки спортски двокрилац марке Гернер G.I. Овај авион је произведен у фирми Gerner & Koch, испробан је 25. децембра у Осјеку, а регистрован 3.01.1933. године добивши ознаку UN-PBE. Незадовољан карактеристикама авиона господин Тодор је одмах након регистрације заменио оригинално уграђен мотор Anzani 3Y, јачим такође радијалним седмоцилиндричним ваздухом хлађеним мотором са редуктором Pobjoy R снаге 85 KS. Авион је са овим мотором летео све док није уништен у Белишћу 24.06.1934. године, кад је и избрисан из Југословенског регистра. Ово је била највећа авионска несрећа у Краљевини Југославији, када се изводећи акробације авион Гернер G.I регистарских ознака YU-PBE срушио међу гледаоце усмртивши при том 5 а ранивши 14 посетилаца аеромитинга.

 

Види још

Литература

    1. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд,2013, ISBN 978-86-901623-4-5
    2. О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
    3. Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford, 1994, ISBN 3-89350-693-4

Спољашње везе

    1. http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
    2. http://www.airwar.ru/enc/law1/gernerg1.html
    3. http://www.histaviation.com/Gerner.html
    4. http://1000aircraftphotos.com/Contributions/McBrideBill/12463.htm
    5. http://www.nwavia.ru/261