Икарус "Сиви соко"


Авион Икарус "Сиви соко"

Икарус "Сиви Соко" / Ikarus "Sivi soko" је југословенски једномоторни, двоседи, лаки двокрилни авион, који се користио као авион за почетну обуку пилота и панорамске летове (туристички авиона), између два светска рата. Произвела га је 1928 године југословенска фирма за проузводњу авиона Икарус - погон у Новом Саду. Пројектант авиона је био инж. Јосип Микл тада технички директор и главни конструктор Икаруса и ово му је био први пројект копненог авиона с обзиром да је био стручњак и годинама се бавио пројектовањем хидроавиона. По пројектанту авион се популарно звао и Икарус-Микл.

Пројектовање и развој

Двадесетих година двадесетог века Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д. из Новог Сада је била у пуном замаху свога развоја, производила је школске авионе типа Бранденбург за потреве Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ), хидроавионе за потребе Поморског ваздухопловства Југословенске краљевске ратне морнарице (ПВ ЈКРМ), наменски гради фабрику авиона у Земуну за производњу 200 авиона Потез 25 и почиње производњу летилица намењених цивилном и спортском сектору. Прво су грађене једрилице Цеглинг и Попенхаусен (1928) за затим спортско туристички авиони Сиви соко (1928-29) и СИМ VIII (1933). Једрилице су рађене по лиценци, "Сиви соко" је био властита конструкција Икаруса а СИМ VIII је била конструкција  инж. С.Милутиновића.

Авион Икарус "Сиви соко" је пројектовао инж. Јосип Микл који је у јесен 1923. дошао у фабрику „Икарус“, у којој је све до 1929. радио као технички директор и главни конструктор, а био је и један од оснивача и акцинар. За време рада и Икарусу пројектовано је 5 авиона и произведено преко 150 авиона, то је између осталих био и резултат његовог рада. Он је био специјалиста за пројектовање хидроавиона а "Сиви соко" му је био први конвенционални (сувоземни) авион. Када је 1929. на међународном такмичењу у Француској разочарао Миклов туристички двосед "Сиви соко", инж. Ј. Микл је напустио „Икарус“, вратио се у Аустрију и прикључио Поршеовом тиму где се бавио аеродинамиком аутомобила. Био је члан пројектног тима који је пројектовао Фолксвагена "Бубу".

Технички опис

Авион је био опремљен ваздухом хлађеним деветоцилиндричним радијалним мотором Salmson AD 9 снаге 40 - 45 KS. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака пречника ........ m.

Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од дрвета као решеткаста конструкција оквирног типа са затегама од челичне жице, а оплата од дрвене лепенке. Предњи део авиона (носач мотора) је био обложен са алуминијумским лимом на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха који је послужио за хлађење мотора. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Посада је седела на високо издигнутим седиштима тако да су до половине груди били изнад профила трупа авиона. Са једне стране то је било добро јер су имали одличну прегледност, а са друге стране то је повећало аеродинамички отпор авиона, као и у случају превртања авиона повећава ризике за чланове посаде. Попречни пресек трупа је био правоугаоног облика с` тим што је горња страна трупа била благо заобљена.

Авион "Сиви соко" је био двокрилац али не класичан. Крила су му била правоугаоног облика са полукружним крајевима, горње крило је имало већи распон од доњег и било је померено ка кљуну авиона. Горње крило је било изведено као код авиона висококрилца (парасол), издигнуто на балдахин и подупрто упорницама V облика чији су се спојени крајеви ослањали на труп авиона. Горње крило је било средње дебелог профила, дрвене конструкције са две рамењаче и облогом од импрегнираног платна. На спојевима горњих полукрила, на балдахину изнад предње кабине налазио се резервоар са горивом.

Доње крило је било самоносеће, дебњег профила од горњег крила, дрвене конструкције са две рамењаче а обложено дрвеном лепенком. Горње и доње крило код овог авиона нису била спојена никаквим упорницама нити затезачима и представљале су независне конструктивне целине и у томе је била специфичност овог авиона.

Вертикални и хоризонтални стабилизатори су имали конструкцију од дрвета обложени дрвеном лепенком док су кормила правца и висине били изведени са дрвеном конструкцијом а облога је била од импрегнираног платна.

Стајни трап је био класичан фиксан са независним гуменим точковима релативно великог пречника који су толерисали неравне полетно слетне стазе. Точкови су били везани за челичне троугласте виљушке које су својим крацима биле везане за средину трупа авиона а вертикални носачи су једним својим крајем били везани са спојем виљушке и рукавца точка а другим крајем за носећу конструкцију трупа. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.

Техничке карактеристике

Опште

име                   = Сиви соко

намена              = спортско - туристички 

посада              = 1

број путника      = 1

порекло             = Краљевина Југославија

произвођач        = Икарус Нови Сад / Земун

први лет            = 1928. 

почетак производње  = само прототип

уведен у употребу     = 1928.

повучен из употребе  =  1932.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Удружење резервних авијатичара (УРА)

број примерака      =  1

Димензије

дужина                  = m

размах крила         =  m

висина                   =  m

површина крила     =  m2

Маса

Мотор Salmson AD 9 инсталиран на авионu Сиви соко

маса празан           =  kg

маса полетна          = kg

Погон

КЕМ                       = 1 х  Salmson AD 9

КЕМ снага              = 30 kW

КЕМ снагаКС          = 40 - 45 KS

Перформансе

брзина максимална   = km/h

долет                        =  km

плафон лета             =  m

брзина пењања         =  m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион Икарус "Сиви Соко"

Оперативно коришћење

Крштење aвионa Икарус "Сиви соко"

Авион Икарус "Сиви соко" је пројектован и прототип направљен 1928. године. Извесно време је био у власништву Фабрике аеро и хидроплана Икарус А. Д. из Новог Сада која га је користила за испитивања, презентације и рекламу. У лето 1929. године авион је добио регистарску ознаку UN-KPS. Овај авион је са једним словеначким пилотом послат на међународно такмичење туристичких авиона (Challenge Internationale de Tourisme), које се одвијало од 4.08.1929. године и Паризу. "Сиви соко" је био једини авион из Југославије и убачен је у енглеску екипу са ознаком H8. Нажалост, авион је био елиминисан на техничким пробама због велике потрошње горива.

Авион "Сиви соко" је крштен именом "Наша нада" у Новом Саду 13.04.1930. године. Кума му је била госпођица Дунђерски ћерка др. Гедеона Дунђерског сувласника Икаруса који је овај авион поклонио Удружењу резервних авијатичара (УРА). Априла месеца 1930. године прелази у влaсништво Удружења резервних авијатичара из Београда, где је служио за тренажу резервних пилота овог удружења. Након припајања УРА Краљевском Аеро Клубу, "Сиви соко" прелази у власништво Средишње управе Аеро Клуба из Београда која га фебруара месеца 1932. године отписује и брише из регистра цивилних авиона.

Види још

Литература

    1. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд,2013, ISBN 978-86-901623-4-5
    2. О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
    3. Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
    4. Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999). Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. YU-Београд: Икарбус.

Спољашње везе

    1. http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
    2. http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero06/c20.htm