Авион "Свети Ђорђе"

Авион "Свети Ђорђе" / Avion "Sveti Đorđe" је југословенски једномоторни, једноседи, лаки једнокрилни, висококрилни (парасол) спортски авион, који се користио за промоцију ваздухопловства и фирме Влајковић и синови, између два светска рата. Пројектовао га је инж. В. Несторов а произвела га је 1927 године југословенска фирма за производњу авиона и авио мотора Светозар Влајковић и синови из Београда.

Име "Свети Ђорђе" је добио према крсној слави произвођача. То је био први регистровани цивилни авион са простора Југославије. Носио је ознаку X-SABC.

Пројектовање и развој


Пробни лет авиона "Свети Ђорђе"(извор:Политика)

Фирма "Светозар Влајковић и синови" је основана 1925. године и од оснивања се бавила ревизијом авиона Бреге XIV (Breguet XIV) и авионских мотора као и израдом и оправком делова за авионе. У жељи да сустигне своје конкуренте Икарус и Рогожарски и покаже и докаже Војном ваздухопловству Краљевине СХС (Југославије) да је технолошки у стању да производи авионе и авионске моторе што јој је у називу стајало (Фабрика аероплана и мотора), индустријалац Светозар Влајковић је наручио 1926. године, код ваздухопловног инжењера, руског емигранта В. Несторова, израду пројекта лаког спортског авиона са мотором Aнцани (Anzani). 

Авион врло малих димензија израђен је у радионицама фирме у Београду, на Дорћолу, половином априла 1927. Године. У петак, 13. Маја исте године, авион је пронет кроз Београд на запрежним колима, до скеле на Сави, одакле је пребачен до земунског пристаништа и даље, до аеродрома. Овде је извршено склапање, подешавање и провера исправности.

На аеродрому је било много званичника и ваздухопловних стручњака који су имали прилике да прегледају новоизграђени авион и да изразе своје мишљење, одајући признање за конструкцију и израду.  Сутрадан, 14. Маја 1927. Године, авион, коме је Влајковић наденуо име "Свети Ђорђе", према својој крсној слави, а и према заштитном знаку фирме, припремљен је за лет а у њега је сео пилот  Владимир Стрижевски , такође руски емигрант. Пошто је то био висок и крупан човек, просто је штрчао из седишта малог авиона.

После неколико пробних вожењи по земљи и залетања, промењена је елиса јер очигледно није задовољавала. После све дужег рулања и краћих скокова, које је пилот прекидао одузимањем гаса, коначно је кренуо пуном снагом. После педесетак пређених метара, "Свети Ђорђе" се одвојио од земље и полетео. Пошто је извршио савршено правилан круг око аеродрома лако се и исправно спустио, праћен аплаузом присутних. Поново додавши гас кренуо је из облака прашине коју је подигла елиса и по полетању упутио се ка Београду, прелетео Калемегдан, Дорћол, надлећући матичну радионицу где је израђен и после великог круга над градом, после 128 минута лета брзином од 159 km/h, вратио се, слетео, и зарулао пред хангар. Радост конструктора, произвођача и осталих била је велика. 

После краћих фабричких испитивања, уз стално отклањање уочених недорађености и недостатака, пошто је задовољио тражене услове чврстоће и стабилности, авион је добио пловидбену дозволу што је омогућило лет за Праг, половином јуна исте године. "Свети Ђорђе" је био први службено регистрован цивилни авион у нас, добивши ознаке X-SABC, које су уцртане на авион, заједно са стилизованом иконом Св. Ђорђа, који уместо коњa "јаши" авион!

Технички опис


Авион "Свети Ђорђе" Anzani

Авион "Свети Ђорђе" је био подупрти висококрилац, (парасол) дрвене конструкције, једносед, опремљен ваздухом хлађеним шестоцилиндричним радијалним мотором Anzani B (TER) снаге 60 - 65 KS. Код овог мотора издувни гасови су из цилиндара кратким цевима одвођени у атмосверу. У Прагу је овај мотор био замењен петоцилиндричним радијалним мотором Walter NZ 60 снаге 60 KS, код кога су се издувни гасови преко кружног колектора изводили у атмосверу испод трупа авиона. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака. На авиону су коришћене, колико је познато, три елисе различите по облику и величини, зависно од ефикасности или типа мотора.

Труп је дрвена просторна решетка, пресвучен дрвеном лепенком, предњи део трупа и горња површина трупа, до иза пилотског седишта, су били пресвучени алуминијумским лимом. У трупу се налазила једна отворена кабина за смештај пилота. Попречни пресек трупа је био правоугаоног облика са заобљеном горњом страном.


Авион "Свети Ђорђе" Walter

Носећа конструкција крила је била од дрвета са две рамењаче и торзионом нападном ивицом. Крило је било пресвучено импрегнираним платном. Крило је било балдахином причвршћено за труп авиона и подупрто са два пара паралелних упорница које су биле направљене од дрвета аеродинамички обликоване и ослањале су се на доњи део трупа авиона. Репне површине, такође су дрвене конструкције, пресвучене импрегнираним платном.

Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са крутом осовином и два точка прилично великог пречника опремљена гумама високог притиска док је између точкова, аеродинамички облoжена осовина, била је мала носећа површина. Еластична дрвена дрљача на репу авиона представља трећу ослону тачку авиона. Стајни орган је био направљен од челичних цеви а амортизација је била помоћу гуменог ужета.

Техничке карактеристике

Опште

име                   = Свети Ђорђе

намена              = спортски 

посада              = 1

број путника      = 

порекло             = Краљевина Југославија

Мотор Anzani инсталиран на авионu "Свети Ђорђе"

произвођач        = Светозар Влајковић и синови

први лет            = 14. мај 1927.

почетак производње  = 1927.

уведен у употребу     = 1927.

повучен из употребе  = 1932. 

статус                   = неактиван

први корисник       = Светозар Влајковић и синови 

број примерака      = 1 

Димензије

дужина                  = 4,30 m

размах крила         = 6,00 m

висина                   = 1,80 m

површина крила     =  m2


Мотор Walter NZ 60 инсталиран на авионu "Свети Ђорђе"

Маса

маса празан           = 300 kg

маса полетна          =450 kg

Погон

КЕМ                       = 1 x Anzani B(TER)  / Walter NZ 60

КЕМ снага              = 48 / 44 kW

КЕМ снагаКС          = 65 / 60 KS

Перформансе

брзина максимална   = 180 km/h

долет                        = 300 km

плафон лета             =  2.000 m

брзина пењања         =  m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион "Свети Ђорђе"

Оперативно коришћење


Авион "Свети Ђорђе" пред полазак за Праг

Још у току извођења пробних летова саопштено је да ће авион "Свети Ђорђе" ићи у Праг на међународну ваздухопловну изложбу. Стрижевски је одлетео из Београда, преко Новог Сада, а на делу пута према Будимпешти наишао на неповољно време и ветар. Даље етапе су водиле преко Братиславе до Прага. Ова последња етапа била је такође узбудљива. У првом покушају, Стрижевски је са пола пута морао да се врати у Братиславу ради прекомерне потрошње уља и невремена, и тек у поновљеном покушају успева да стигне у Праг. Овде је, као једини страни авион, смештен на истакнуто место на изложби, праћен пажњом организатора и интересовањем посетилаца и штампе. Највише интересовања је изазвала чињеница да је тако велики пилот могао да стане у тако мали авион.

На изложби је Влајковић постигао споразум са представницима фабрике мотора Walter о изради и оправци мотора ове фирме у нашој земљи. Као први корак ка будућој сарадњи промењен је мотор на "Светом Ђорђу" уместо мотора Анцани, овде му је уграђен мотор чехословачке фирме Walter. То је био мотор Walter NZ 60 снаге 60 KS. Због преправке носача и инсталације мотора, авион је још неко време остао у Прагу.

"Свети Ђорђе" је, по повратку у земљу, коришћен за пропагандне летове. На септембарским ваздухопловним утакмицама за краљев пехар, 1928. Године, "Свети Ђорђе" је летео ван конкуренције и постигао релативно добре резултате. Лет Београд-Нови Сад је извршио за 46 минута, просечном брзином од преко 91 km/h што је, узевши у обзир снагу мотора и губљење времена у пењању и спуштању, солидан успех.

Када је 1. Априла 1928. Године основано Удружење резервних авијатичара, Влајковић је, следећи пример индустријалца Дунђерског, поклонио свој авион Удружењу. Мали авион, једносед, доста сложен за летење, није баш био најпогоднији за тренажу пилота и коришћен је највише за пропагандне сврхе, на аеромитинзима. Авион је остао у власништву Удружења до спајањем Удружења са Аероклубом, када је прешао у власништво Средишње управе аероклуба "Наша крила". Од 1932. године се брише из регистра цивилних авиона Краљевине Југославије, јер је повучен из употребе. Авион је доспео у аероклубски хангар где је дуго стајао и вероватно расходован до рата.

Види још

Литература

    1. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд,2013, ISBN 978-86-901623-4-5
    2. О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
    3. Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
    4. Јанић Чедомир, Оштрић Шиме, Свети Ђорђе домаћи спортски авион, Аероплан, бр.1/1990.
    5. Први наш спортски авион, Политика, 16.05.1927. стр.7

Спољашње везе

    1. http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
    2. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15383.0 
    3. http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Jugoslovenska-vazduhoplovna-industrija-do-WWII.html
    4. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/67-vladimir-strizevski
    5. http://members.chello.nl/s.slocuk/fs/