Нијепор 10


Авион Нијепор 10

Нијепор 10 / Nijepor 10 (фра. Neiuport X) је француски двокрилни једномоторни авион са једним или два члана посаде који се користио као ловачки, извиђач и авион за обуку у току Првог светског рата. Уведен је у наоружање 1915. године а производио се у Француској. На основу лиценце ови авиони су се производили још и у Великој Британији, Царској Русији и Италији.

Пројектовање и развој

У јануару 1914. године, дизајнер Густав Делаге придружио Société Anonyme des Etablissements Nieuport, и почео да ради на фамилији авиона који ће остати у производњи до краја Првог светског рата. Ниеупорт 10 је био први од тих авиона и првобитно је дизајниран да се такмичи у Гордон Бенет Тропи трци за 1914. годину. Због избијања Првог светског рата ово такмичење је отказано, а пројектовани авион је прерађен у војни извиђачки авион са два седишта, који је ступио у оперативну сужбу 1915. године.

Технички опис


Авион Нијепор 10 изглед спреда

Нијепор 10 је двокрилни једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, сердњи део дрвеном лепенком а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен ротативним мотором Le Rhone 9C снаге 60 kW. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Носећа конструкција трупа је била дрвена просторна решеткаста конструкција. Од метала су му били направљени носач мотора, носач горњег ркила (балдахин) и конструкција стајног трапа.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Доње крило је било дупло уже и нешто краће од горњег крила. Крила су била поравната по задњој ивици а између себе су била повезана дрвеним упорницама у облику латиничног слова V. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Крајеви крила су били скоро равно одсечени. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета пресвучени платном.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином а на репном делу се налазила еластична дрљача. Авион је био наоружан митраљезом Луис калибра 7,7 mm који је био постављен изнад горњег крила.

Варијанте авиона Нијепор 10

* Нијепор Х.AV - извиђач/стрелац са седиштем у предњем и пилота у задњем делу.

* Нијепор Х.AR - пилот са седиштем у предњем и извиђач/стрелац на задњем седишту.

* Нијепор 10 А.2 - Двосед за извиђање (коркција ватре),модел као Ниеупорт X.AR.

* Нијепор 10 С.1 - једноседи ловац. 

* Нијепор 10 Е.2 - Модел 10 А.2с са дуплим командама авион за обуку.

Техничке карактеристике


Авион Нијепор 10 С.1 цртеж у три пројекције

Опште

име                          =Нијепор 10

намена                     =ловац, извиђач и школски

посада                      =1 или 2

порекло                     =Француска 

произвођач                =Neiuport

први лет                    =1914.

почетак производње  =1915. до 1918.

уведен у употребу     =1915.

повучен из употребе  =

статус                       =неактиван

први корисник            =Aeronautique Militaire

број примерака          = око 1.000

Димензије

дужина                  = 7,09 m

размах крила         = 8,20 m

висина                   = 2,70 m

површина крила     = 18,00 m2

Маса

празан               = 411 kg

полетна             = 658 kg

Погон

КЕМ                  =1 х le Rhone 9C ротативни

КЕМснага          = 60 kW

КЕМснага_КС    = 80 KS

Перформансе


Мотор le Rhone 9C

брзина крстарења  = km/h

брзина                   = 139 km/h

долет                    = 347 km

плафон лета         = 4.572m

брзина пењања     = 122 m/min

Земље које су користиле Авион Нијепор 10

* Белгија

* Бразил

* Француска

* Финска

* Краљевина Италија

* Јапан

* Царска Русија

* Краљевина Србија

* Тајланд

* Украјина

* Велика Британија

* САД

* СССР

Оперативно коришћење


Авион Нијепор 10

Нијепор 10 А2 је био извиђачки авион уведен у наоружање у лето 1915. године. Постојале су две верзије овог авиона, једна уобичајена, са осматрачем на предњем месту у авиону испред пилота и друга са обрнутим распоредом посаде. У току јесени 1915. године највећи број ових авиона је прерађено у једноседе ловце са ознаком Нијепор 10 С1.  Поред производње у Француској ови авиони су се још по лиценци производили у Русији, Британији и Италији. Укупно је произведено око 1.000 примерака ових авиона (свих типова). На Солунском фронту коришћени су углавном у саставу Њепорских ескадрила и у Ратној морнарици Велике Британије.

Авион Нијепор 10 у Краљевини Србији

Српска авијатика је имала један авион Нијепор 10 А2 који је био означен бројем N784, а у нашу историју је ушао тако што је 28. септембра 1916, са аеродрома у Грчкој, пут Топлице полетео са њим војвода Коста Миловановић Пећанац.

Авионом Нијепор 10 А2 пилотирао је Француз Рене Корнемон. Они нису слетели, како им је било наређено, на ратни аеродром код Косанчића близу Бојника, јер је Пећанац, као искусни четник, знао да ће и авион и они бити лак плен за окупаторску војску. Док су прелетали линију фронта, више од 40 граната испаљено је на авион, али га нису погодиле. Пећанац, који је знао тек покоју француску реч, споразумевао се са пилотом гестикулацијом.

Па ипак, за дивно чудо, успео је да покаже пилоту да наведе авион на Равне ливаде, близу села Меане, подно планине Радан, где су се спустили. Пошто су истоварили нешто опреме (где је било и 25 килограма експлозива), савезници су се братски изљубили, пилот је сео у авион, Пећанац је завртео елису и – Француз је наставио лет у Румунију. Ка том месту појурили су бугарски војници, али су четници, које је предводио наредник Радисав Тошић, стигли пре и прихватили војводу. Пећанац се после са војводом Костом Војиновићем ставио на чело Топличког устанка. Ускоро су ослобођени Куршумлија, Прокупље, Блаце, Лебане... Устанак је у крви угушен и овим крајевима је настао невиђени терор над цивилним становништвом, који се продужио и до средине 1918. године. Са овим авионом је погинуо 19. маја 1917. пилот наредник Александар Прокић студент права, враћајући се са обављеног задатка извиђања у непосредној близини аеродрома Вертеркопа на висини од 200 метара авион се из непознатих разлога стрмоглавио и однео у смрт младог пилота. А.Прокић је сахрањен на српском војничком гробљу у Зејтинлику где и данас почива.

Види још

Литература

  1. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi. Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  2. О. Петровић; Н.Ђокић, Авиони и балони Краљевине Србије. Српска авијатика 1912-1918. Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 1993. ISBN 86-901403-1-Х.
  3. Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  4. Janić Č, Petrović O, Short History of Aviation in Serbia, Beograd, Aerokomunikacije, 2011. ISBN 978-86-913973-2-6
  5. Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  6. Ilustrovana Enciklopedija Vazduhoplovstva, Začetci avijacije - Kralj brzine, Beograd V.Karadžić, SL, 1988, ISBN 86-307-0087-4

Спољашње везе

  1. http://www.airwar.ru/enc/fww1/n10.html
  2. https://en.wikipedia.org/wiki/Nieuport_10
  3. http://www.politika.rs/scc/clanak/11077/Prvi-avioni-nad-porobljenom-Srbijom
  4. http://www.historyofwar.org/articles/weapons_nieuport_10.html
  5. http://www.wwiaviation.com/nieuport-2.html
  6. http://www.skytamer.com/Nieuport_10.html
  7. http://oldrhinebeck.org/ORA/nieuport-10/
  8. http://www.hydroretro.net/etudegh/les_nieuports_de_la_guerre.pdf