Утва 213


Авион Утва 213

Утва 213 / Utva 213  је југословенски једномоторни, двоседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као авион за прелазну обуку војних пилота, непосредно после Другог светског рата. Авион је пројектован и прототип направљен у земунском Икарусу и добио име Икарус 213, а серијска производња је обављенa у Фабрици авиона Утва у Панчеву па је због тога дошло до промене имена авиона у Утва 213.

Пројектовање и развој

У другој половини 1938. године техничко одељење Команде војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ) издало је тактичко-технички захтев (ТТЗ) за нови тренажни авион узевши у обзир тадашње услове развоја ловачке авијације у свету. Од конструктора се тражило да авион буде двосед, нискокрилац дрвене или мешовите конструкције са увлачећим стајним трапом, елисом променљивог корака и закрилцима. Као погонска група избор је био ограничен на два мотора, Gnom Rhom K-7fs1 (420KS) или Piaggio P-VII/35 Stella (430 KS). Захтевана максимална брзина морала би бити изнад 350 km/h а минимална не већа од 100 km/h, док би аутономија лета износила око 2 сата. Авион је требао да изводи све летне фигуре које су тада биле стандард за школске авионе. Од наоружања авион треба да има два митраљеза калибра 7,92 mm и четири подкрилне бомбе од 12 kg.


Авион Утва 213 Вихор (први прототип)

На основу ТТЗ инжењер Станислав (Станко) Марјановић је добио задатак да направи предпројект модерног авиона нискокрилца за обуку ловачких пилота. Идејни пројект је урађен у невероватно кратком року а Команда ВВКЈ га је прихватила на конференцији 7.07.1939. године. Након тога је формирана приватна конструкторска група коју су сачињавали инжењери Иван Шоштарић, Стеван Ћурић и Станко Марјановић а пројект је добио радни назив "Видра". Макета авиона је испитана 1940. године у аеротунелу Гвидоњи код Рима а протитип који је поверен Утви почео је да се ради почетком 1941. године. Априлски рат је прекинуо израду овог пројекта.

Одмах по завршетку Другог светског рата инжењери Конструкторске групе бр. 2 Иво Шоштарић, Стеван Чурић, Мирко Дабиновић и Станислав (Станко) Марјановић су наставили рад на пројекту прелазног школског авиона који је сада добио радни наслов "Вихор". Приликом пројектовања овог авиона конструктори су имали низ ограничења која су утицала на коначно решење. Конструктори су имали на располагању клипни, линијски мотор Renger, с двостепеним механичким компресором . Мотор је развијао снагу од 382 kW ( 520 KS ). Мала чеона пројекција мотора је омогућила обликовање трупа за мали чеони отпор. При избору материјала, за градњу структуре авиона, конструктори су се определили за дрво, пошто још није постојала домаћа производња алуминијума. Овај избор је био практичан и повољан с аспекта масе структуре, али је био неповољан због кратког века трајања.


Авион Утва 213 (серијски)

Одабрана је, полумонокок конструкција трупа и решетка од дрвета покривена буковом лепенком. Површина, ниско постављеног крила, је добро усклађена с оствареном масом авиона. Усвојен је класичан стајни трап с репним точком, с увлачећим главним ногама. Први прототип (авион 213 Вихор) је први пут полетео 14. октобра 1948. године, а по окончању испитивања и извршеним модификацијама серијски је рађен у фабрици авиона „Утва” у Панчеву од 1951. до 1955. и направљено је 196 авиона.

Највећа разлика између прототипа и серијских авиона била је у стајном трапу који је код прототипа био сличан оном на Штормовику Ил-2 (увлачио се унапред у гондолу испод крила). Точкови авиона су половично увучени у конфигурацију (крило) авиона што је са своје стране довело до повећаног чеоног отпора при лету авиона али је имао једну предност при принудном слетању авион није трупом дрљао по слетној површини него је слетао на полу увучене точкове, Тако да су оштећења авиона при томе била минимална. Код серијских авиона, предњи точкови су се увлачили са стране у корен крила ка трупу. Током производње такође су вршене измене, од којих је најзначајнија усвајање троделног крила (авион је добио ознаку 213-3), а десет авиона је прерађено за вучу мета под ознаком 213-Т.

Технички опис


Мотор Ranger V-770 који погони авион 213

Авион утва 213 је једнокрили, самоносећи нискокрилни, двоседи једномоторни авион дрвене конструкције. Попречни пресек трупа авиона је облог облика. Авион је био опремљен ваздухом хлађеним линијским дванаестоцилиндричним V мотором са висећим положајем цилиндара (цилиндри су окренути на доле), Renger SVG-770C-B1 снаге од 330 kW. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали посади у кабини. На облози мотора са предње стране испод вратила мотора се налазио троугласти отвор за улаз ваздуха за хлађење мотора, док су са обе стране капотаже налазили отвори кроз који је излази топао ваздух после хлађења мотора. На вратилу редуктора мотора је била причвршћена двокрака вучна, елиса америчког произвођача Hamilton, променљивог корака и пречника 2,74 m. Носач мотора је био направљен од танкозидих заварених цеви а капотажа мотора је била од алуминијумског лима. Резервоари за гориво и уље су били смештени између мотора и кабине авиона.

Носећа структура трупа авиона 213 је била монокок дрвена (попречна ребра) а облога дрвена вишеслојна лепенка. У трупу авиона се налазила пространа кабина у коју су била смештена два кокпита у тандем распореду (један иза другог) за инструктора и пилота ученика. Ученик је седео на првом седишту а инструктор на другом. Авион је има дупле команде. Кабина је била покривена поклопцем од плексигласа који се отварао повлачењем уназад (такозвани шибер поклопац).

Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима, обложена вишеслојном дрвеном лепенком. Лепенком су били обложени и покретни делови крила. Нападна ивица крила је била управна на осу авиона. 

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени дрвеном лепенком.

Стајни трап овог авиона је био класичан увлачећи. Ноге стајног трапа са точковима су се у току лета увлачила у корене крила. У ногама су се налазили уљно-пнеуматски амортизери, а увлачење ногу стајног трапа се обављало хидрауличним путем У точковима су биле уграђене кочнице. На репу авиона се налазио клавирски гумени точак који се у току лета није увлачио у труп авиона. Точкови предњих ногу стајног трапа су били димензија 660 х 160 mm, а репни точак 290 х 110 mm.

Техничке карактеристике

Опште

име                   =Утва 213 (Икарус 213)

намена              =школски

посада              =2

број путника      =0

порекло             =Југославија

произвођач        =Утва Панчево

први лет            =14.10.1948.

почетак производње  =1951 до 1955.

уведен у употребу     =1951.

повучен из употребе  =новембар 1960.

статус                   =неактиван

први корисник       =Југословенско ратно ваздухопловство.

број примерака      =196

Димензије

дужина                  =11,52 m

размах крила         =11,00 m

висина                   =3,57 m

површина крила     =17,98 m2

Маса

маса празан            =1.824 kg


Авион Утва 213 цртеж у четири пројекције

маса полетна          =2.200 kg

Погон

КЕМ                       = 1 х Renger SVG-770C-B1

КЕМ снага              = 1 х 330 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 450 KS

Перформансе

брзина максимална   =362 km/h

долет                        =713 km

плафон лета             =7.350 m

брзина пењања         = m/min 

Наоружање

  • Стрељачко, 2 митраљеза 7.92 mm МГ-15 са по 75 метака сваки
  • Бомбе, 4 бомбе од 25 kg или 2 бомбе од 50 kg
  • Ракете, 2 ненавођене ракете ваздух-земља

Земље које су користиле Авион

* ФНРЈугославија / СФРЈугославија

Оперативно коришћење


Производња авиона 213 у фабрици Утва

Испорука серијски произвођених авиона Утва 213 је започела 1952. године током које је испоручено 50 апарата. Следеће 1953. године испоручено је још 65 а 1954. године 63 авиона типа 213. Коначно 1955. године завршено је и предато РВ и последњих 17 авиона тако да је укупно, укључујући и прототип прозиведено 196 авиона типа 213.

У међувремену је усвојено ново троделно крило па су авиони са оваквим крилом означени као 213-3. Ово крило је имало углавном предност у лакшој производњи, уградњи а и одржавању иначе су перфомансе авиона са обе врсте крила биле практично идентичне.

Авиони 213 рађени од пролећа 1954. г. су завршени са новим крилима а истовремено су и неки раније завршени добили, накнадно нова крила. Авиони са трокрилним крилима су добили ознаку 213-3. Десет од њих је било оспособљено за вучу мета и они су означавани са 213-3Т.


Авиони Утва 213 из састава ВВА

Авион 213 је представљао успешан завршетак идеје о прелазном авиону која је изражена на конкурсу 1946. године. На њему је успешно школован велики број војних пилота. Ипак, његова мана била је дрвена конструкција због чега није могао дуже да се задржи у употреби, премда је пре појаве школског млазног авиона још постојала потреба за авионом те категорије. У то време већ је примана америчка војна помоћ и, поред осталог, примљена је једна већа количина звездастих мотора са ваздушним хлађењем Pratt Whitney R-1340 AN-1 од 442 кW (600 КС) при земљи. Тада је урађен прелазни авион 522 који је, у ствари, био верзија авиона 213 урађена потпуно као метална конструкција са мотором PW Р-1340 AN-1.

Релативно велики број удеса и проблеми који су се јављали у току експлоатације овог авиона могу довести до погрешног закључка да је авион Утва 213 био проблематичан, што демантују мишљења пилота од академаца до резервног састава који су тврдили да је летење на 213 било најлепше искуство у каријери. На крају није згорега напоменути  да је овај модел авиона био један од ретких авиона који је у потпуности испунио тражене тактичко техничке захтеве ЈРВ, да су на њему ишколоване генерације војних пилота ЈРВ, али се због интензивног коришћења и своје дрвене конструкције није дуже задржао у оперативној употреби.

Види још

Литература

  1. Бранислав Николић, На сопственим крилима, Штампарија Топаловић, Ваљево, 2009., ISBN 978-86-912401-0-3
  2. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
  3. О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  4. Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetkog rata, Beograd 1996.
  5. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  6. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  7. Драган Кулунђић, 213 Утва - Производња и испитивање, ауторско издање, Панчево, 2015, ISBN 978-86-908653-8-3.
  8. Драган Кулунђић, Утва 213 - албум ЈРВ, ауторско издање, Панчево, 2017, ISBN 978-86-920357-3-9.
  9. Чедомир Ј. Јанић, Огњан М. Петровић, Творци ваздухопловства Краљевине Југославије, Музеј  науке и технике, Београд, 2017., стр.271,  ISBN 978-86-82977-60-5

Спољашње везе

  1. http://www.airwar.ru/enc/other/213.html
  2. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12264.0
  3. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=49
  4. http://vazduhoplovstvo.com/ikarus-utva-213-vihor/
  5. http://utva-avioni.herobo.com/?p=22
  6. http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft33893.htm
  7. http://www.picsearch.com/Ikarus-213-pictures.html
  8. http://airspot.ru/catalogue/aircrafts/manufacturer/Ikarus
  9. http://forum.valka.cz/topic/view/176372/Utva-213