Икарус Аеро 2


Авион Икарус Аеро 2 (аут:М.Божић)

Икарус Аеро 2 / Ikarus Aero 2  је југословенски једномоторни, двоседиседи, нискокрилни авион који се користио као авион за почетну обуку војних пилота непосредно после Другог светског рата. Касније је нашао и широку примену и у цивилном сектору као авион за обуку спортских пилота по аероклубовима, користио се као туристички, авиона за везу а нашао је и примену у пољопривреди.

Пројектован је непосредно у очи Другог светског рата а производио се после рата у земунској фабрици Икарус. Овим авионом је почела обнова Југословенске аеронаутичке индустрије. У жаргону југословенских ваздухопловаца овај авион се једноставно звао Аеро 2.

Пројектовање и развој


Авиони Икарус Аеро 2 пед полетање

Прича о овом авиону започиње уствари још 1938. године, када је група млађих ваздухопловних инжењера и официра, запослених у Команди ваздухопловства у Земуну, покренула акцију, која је за циљ имала да надлежне убеди у неопходност замене већ превазиђених домаћих школских двокрилаца "Физир ФН" модернијим нискокрилцима, који су омогућавали лакши и бржи прелазак на савремене ловачке авионе типа Харикен и домаће ИК-3. Очекивало се, да ови ловци ускоро буду уведени у наоружање југословенског ваздухопловства. Како је отпор старијих и конзервативнијих официра, па и неких ваздухопловних инжењера, био врло јак, пронађена је форма, да се преко Средишње управе аероклуба изради авион жељене концепције али са нешто слабијим мотором, који је "неверним Томама" требало да покаже предности нискокрилца над двокрилцима и висококрилцима. Како је и аероклуб желео да обезбеди нове, боље авионе за своје пилотске школе, то је крајем 1938. године у листу "Наша Крила" расписан конкурс "за израду пројеката школског и тренажног авиона за почетну наставу у пилотажи и тренажи млађих пилота." Авион је требало да има мотор од 75-95КС и дрвену конструкцију, да буде једноставан за одржавање и да омогући извођење основних акробација. Захтеване карактеристике у лету су биле врло сличне онима, које су касније постављене пред конструкторе авиона "Аеро-2".


Хидровион Икарус Аеро 2

Аеро-2 је конструисан на основу захтева Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ) за модерним тренажним авионом као замена за Физир ФН двокрилце. Мотор је био Де Хавиланд Џипси Мајор 10, пошто је то био веома успешан мотор за тренажне лаке авионе. Икарусов предлог, су конструисали инж. Борис Цијан и инж. Ђорђе Петковић (Брале) на бази свог пројекта Аеро-1 који је рађен за конкурс Аероклуба расписан 1938. године на коме је овај пројект добио прву награду.

Прототип авиона Аеро-2 је полетео 24. 04. 1940., фабричко испитивање је обавио фабрички пилот Василије Стојановић и оно је трајало месец дана, када је авион предат на испитивање Опитној групи. Након детаљног испитивања у Опитној групи и пилотским школама у Панчеву и Краљеву, Аеро-2 је изабран испред два конкурентска предлога (Рогожарски Бруцош и Албатрос-Алка), али производња није започела због избијања Другог светског рата иако је планирана серија од 50 примерака.

По завршетку рата, одлуком Команде РВ у фабрици авиона „Икарус” у Земуну почела је израда прототипа Аера 2Б који је, као први наш прототип после рата, полетео 22. октобра 1946. године. Серијска производња почела је 1948. и до гашења 1953. године аправљен је 271 авион у осам верзија - са отвореном и затвореном кабином, дрљачом или репним точком и са два типа мотора (Џипси Мајор 10 и Валтер Минор 6/III). Развијена је и варијанта хидроавиона Аеро 2Х и једноседог пољопривредног авиона Аеро 2Ф. Поред војног ваздухопловства био је у употреби и у цивилној авијацији, у Ваздухопловном савезу Југославије и привредној авијацији ЈАТ-а. Наследник овог авиона исте класе и намене за основно летење је био Аеро-3.

Технички опис


Мотор Walter Minor 6 aвионa Икарус Аеро 2

Авион Аеро 2 је једнокрили, самоносећи нискокрилни, двоседи једномоторни авион дрвене конструкције. Попречни пресек трупа авиона је правоугаоног облика са заобљеном горњом страном трупа и угловима.

Авион је био опремљен ваздухом хлађеним линијским четвороцилиндричним мотором са висећим цилиндрима (цилиндри су окренути на доле), DH Gipsy Major 10 снаге од 108 kW, или шестоцилиндричним Walter Minor 6 - III снаге 117 kW . Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали посади у кабини.

На облози мотора са предње стране испод вратила мотора се налазио правоугаони отвор за улаз ваздуха за хлађење мотора, док су са обе стране капотаже налазили отвори кроз који је излази топао ваздух после хлађења мотора. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака вучна, дрвена елиса непроменљивог корака и пречника 2,06 m. Носач мотора је био направљен од танкозидих заварених цеви а капотажа мотора је била од алуминијумског лима. Резервоари за гориво и уље су били смештени између мотора и кабине авиона.


Авион Икарус Аеро 2 на скијама

Носећа структура трупа авиона Аеро 2 је била монокок дрвена (попречна ребра) а облога дрвена вишеслојна лепенка. У трупу авиона се налазила пространа кабина у коју су била смештена два кокпита у тандем распореду (један иза другог) за инструктора и пилота ученика. Ученик је седео на првом седишту а инструктор на другом. Авион је има дупле команде. Кабине су биле или отворене или су биле покривене поклопцем од плексигласа који се отварао повлачењем уназад (такозвани шибер поклопац).

Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима, обложена вишеслојном дрвеном лепенком. Импрегнираним платном су били обложени покретни делови крила. Нападна ивица крила је била управна на осу авиона. 

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном.

Стајни трап овог авиона је био класичан фиксан са две независне ноге са точковима на којима су се налазиле нископритисне гума а точкови су били опремљени кочницама. У ногама су се налазили амортизери помоћу опруга. На репу авиона се налазио или клавирски гумени точак који се у току лета није увлачио у труп авиона или (код првих серија авиона) еластична челична дрљача.

Варијанте авиона Аеро 2

  • Aero -2  - авион са отвореном кабином, мотором DH Gipsy Major 10 (108 kW) и репном дрљачом,
  • Аеро-2Б - авион са отвореном кабином, мотором DH Gipsy Major 10 (108 kW) и репном дрљачом,
  • Аеро-2Ц - авион са отвореном кабином, мотором Walter Minor 6 - III (117kW) и репном дрљачом,
  • Аеро-2Д и ДЕ - авион са затвореном кабином, мотором Walter Minor 6 - III (117kW) и репним точком, произведено је 192 примерака,
  • Аеро-2БЕ - авион са затвореном кабином, мотором Walter Minor 6 - III (117kW) и репним точком, ел. осветљење кабине за ноћно летење,
  • Аеро-2E - авион са затвореном кабином, мотором DH Gipsy Major 10 (108 kW) и репним точком,
  • Аеро-2Х - хидроавион двосед са отвореном или затвореном кабином, мотором Валтер - Минор 6-III (117kW) произведено само 4 примерка,
  • Аеро-2Ф - Привредни авион, код кога је уместо другог седишта био уграђен резервоар са уређајима за запрашивање, Walter Minor 6, 

Техничке карактеристике


Авион Икарус Аеро 2 цртеж у три пројекције

Опште

име                   =Икарус Аеро 2

намена              =школски за основну обуку

посада              =2

број путника      =0

порекло             =Југославија

произвођач        =Икарус Земун

први лет            =25.04.1940. / 22.10.1946.

почетак производње  =1948.

уведен у употребу     =1948.

повучен из употребе  =1975.

статус                   =неактиван

први корисник       =Југословенско ратно ваздухопловство

број примерака      =280

Димензије

дужина                  =8,23 m

размах крила         =10,50 m

висина                   =2,64 m

површина крила     =17,40 m2

Маса

маса празан            =564 kg

маса полетна          =978 kg

Погон


Мотор  DH Gipsy Major 10 авиона Аеро 2 

КЕМ                       =1 х DH Gipsy Major 10 / Walter Minor 6 - III

КЕМ снага              =108 / 117 kW

КЕМ снагаКС          =145 / 160 KS

Перформансе

брзина максимална   =224 km/h

путна брзина             =180 km/h

долет                        =745 km

плафон лета             =4.930 m

брзина пењања         =244 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион

* ФНРЈугославија / СФРЈугославија

* Независна држава Хрватска

Оперативно коришћење

У Априлском рату прототип авиона Аеро-2 су запленили Немци и предали га својим савезницима Хрватима, који су га користили до краја рата. Авион је обично служио за курурске послове и летео је на релацији Загреб-Земун (Икарус) и Загреб-Краљево (ДФА) јер је Хрватско ратно зракопловство у овим двема фабрикама ремонтовало своје авионе. На крају рата један хрватски пилот капетан Рак је овим авионом 7. маја 1945. године прелетео из Загреба у Клагенфурт (Аустрија) и тамо га оставио. Даља судбина овог авиона је остала непозната.

Авион Аеро 2 у Југославији


Авиони Икарус Аеро 2 на стајанци 1950. год.

Приозводња ових авиона с обзиром да је почела 1946. године била је пропраћена многим тешкоћама, пре свега то је била отежана набавка мотора из Енглеске, затим набавка стајних трапова који се такође нису производили у земљи. Алтернатива Џипси моторима је био мотор Валтер-Минор а еластични стајни трап је конструисан и произведен у Икарусу чија је производња пренета касније у Прву Петољетку у Трстенику. На тај начин се домаћа ваздухопловна индустрија ослобађала зависности од увоза битних делова за ваздухоплове. 

У почетку коришћења авиона Аеро 2, било је више удеса и катастрофа због ненајављеног и оштрог пада у ковит приликом губитка брзине. На авиону Аеро-2 се, у лету, тешко уочавао тренутак преласка на режим аеродинамичког „превлачења“ (критични нападни угао, губитак узгона, последично пад авиона у неправилни положај). Авион Аеро-2 није давао никакав предзнак, пред превлачење. То је недопустиво за ову категорију авина, за основну обуку пилота. Недостатак је отклоњен са постављањем „L“ профила дуж нападне ивице, кореног дела, крила. То је изазивало отцепљење ваздушног струјања у кореном делу крила, праћено је трешењем авиона, „опоменом“ да је близу критични нападни угао.

У Ратном ваздухопловству је коришћен до краја 50. тих година за основну обуку војних пилота а након тога су ови авиони наставили да се користе по аеро клубовима Ваздухопловног Савеза Југославије широм земље. Овај авион је био „летећа клупа“ југословенског послератног ваздухопловства. Доследно је заменио свога предратног претнодника Физир ФН.

Сачувани примерак авиона  Аеро 2 


Авион Икарус Аеро 2 у музеју у Београду

Изложени авион Аеро 2 у Музеју ваздухопловства у Београду (регистрација YU-CVB, евиденциони број 0875) припада варијанти „Е” (репни точак, затворена кабина, електрично осветљење за лет ноћу) која је направљена у 40 примерака. Уведен је у РВ 12. септембра 1952. године и коришћен је у Титограду и Нишу да би маја 1959. био предат АК у Краљеву, одакле је 1961. године додељен Музеју Ваздухопловства на аеродрому Београд, где се чува као музејски експонат.

Види још

Литература

  1. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
  2. О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  3. Јанић, Чедомир (октобар 1999.). Архив. „Икарусов АЕРО-2” (на(sr)). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 11: 32-33. ISSN 1450-6068
  4. Ђокић, Небојша (јул/август 2004.). Архива. „Школски авион Аеро-2 (I Део)” (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 60: 34-38. ISSN 1450-6068
  5. Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (септембар 2004.). Архива. „Школски авион Аеро-2 (II Део)” (на ((sr))).Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 61: 36-38. ISSN 1450-6068
  6. Јанић, Чедомир, Петровић, Огњан, Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2
  7. Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (на ((en))). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.
  8. Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetkog rata, Beograd 1996.
  9. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  10. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6

Спољашње везе

  1. http://www.aeroklub-sarajevo.ba
  2. http://www.airwar.ru/enc/other/aero2.html
  3. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=48
  4. http://gutenberg.us/articles/ikarus_aero_2
  5. http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft33881.htm
  6. http://www.mjrv.mod.gov.rs/pages_files/galerija_files/galexpo_files/aero_files/aero.html
  7. http://www.2r.si/slovenska-motorna-letala/211-aero-2
  8. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13899.0;wap2
  9. http://www.mycity-military.com/Avioni/Aero-2.html
  10. http://vazduhoplovstvo.com/aero-2-boris-cijan-djordje-petkovic-ikarus-1940/
  11. http://forum.worldofwarplanes.com/index.php?/topic/1956-yugoslav-and-serbian-millitary-aircraft/
  12. http://www.zemunskenovine.rs/zemun-i-vazduhoplovstvo/